ESPRESO 33/45: Ovo su najbolje srpske pesme u 2019. (VIDEO)

Tradicionalno, svodimo račune u godini za nama

Objavljeno: 02.01.2020. 20:02h 11:33h

Saša M. Stajić
Glavni i odgovorni urednik

Čevrtu godinu zaredom Espreso.co.rs donosi subjektivan pogled na muzičku godinu koja se upravo završila u Srbiji.

Na ovim prostorima već predugo ništa ne štima, ali rokenrol je živ i i te kako se šutira, što je potvrdila i 2019. godina. Bilo je velikih pesama, glasnih pesama, tihih pesama, plesnih pesama i najvažnije, pesama koje su govorile o našim životima.

Ljudi koji se bave muzikom u Srbiji na neverovatan, a fantastičan način održavaju iluziju da je bar s muzikom sve u redu, iako znamo da nije. Problema je mnogo, para je malo, ali što reče Boris Repetitor u intervjuu za naš portal, scena nikad nije bila jača. Sve što je potrebno jeste da zakoračite u noć i krenete da hodočastite klubove.

I da ponovimo: da ova zemlja poseduje infrastrukturu, srpska scena ne bi imala čega da se stidi pred britanskim i američkim kolegama, iza kojih stoji moćna mašinerija.

NE PROPUSTITE

ESPRESO 33/45: Ovo su najbolje srpske pesme u 2018. (VIDEO)

NE PROPUSTITE

ESPRESO 33/45: Ovo su najbolje pesme u Srbiji u 2017. godini (VIDEO)

NE PROPUSTITE

ESPRESO 33/45: Ovo su najbolje srpske pesme u 2016! (VIDEO)

Godinu je, na žalost, obeležio moždani udar koji je u Londonu doživeo verovatno najvažniji živi muzičar s ovih prostora Dušan Kojić Koja, basista i frontmen Discipline kičme. Tim povodom tokom dva vikenda u oktobru u beogradskim klubovima elita domaćih bendova svirala je kako bi se prikupila sredstva za Kojino lečenje. Šture informacije govore da se oseća bolje, ali je sve ostalo i dalje maglovito, pa i datum njegov povratka u Srbiju, odnosno mogućnost da ponovo zasvira. Držimo fige Najboljem.

Ova 2019, kao i pre dve godine, protekla je u dominaciji niške Bohemije. Njihov aktuelni album "Nasmeši se i reši se?" toliko je dobar da bi bilo nepravedno celog ga ne proglasiti "singlom godine", jer na njemu nema loše pesme. Ipak, jedna se za nijansu izdvojila na 1. mestu godišnje liste Espresa (uz još dva regularna singla).

Na drugom mestu je Bella Technika, projekat Bojana Drobca i Milorada Mikija Ristića (nekad u Darkvud Dabu), ovog puta u saradnji s Emerijem Dobinsom, u srpskom doprinosu istraživanja sint pop i New Order legata.

Treći je ariljski Baobab, koga bez kompromisa godinama predvodi Mišo Petrović. Još jedan pop dragulj "Sada sam u redu" čitavih 7 i po minuta demonstrira talenat jednog od najvećih singer songrajtera u nas, a Baobab su nam bili gosti u Espreso lajv sešnu.

Četvrto mesto drži Nežni Dalibor, koji levitira između hibernacije i upornosti da ipak ostavi još nekakav zvučni trag postojanja. Neizvesno je da li će posle 4 sjajna albuma biti i petog, ali evo pesme "Ne mislim" i upečatljivog spota Raška Miljkovića, koji Dalibore ponovo vraća u mirnije tonove, nalik onom što je u američkom koledž roku radila Nada Surf.

Prvu petorku zaključuju pančevačke Ljubičice, koje u ovoj fazi karijere nastupaju u svedenom izdanju: samo gitara, bas i ritam mašina. "Jedva čekam rat ljudi protiv mašina" bi u nekoj većoj i za pop muziku zahvalnijoj sredini bio monster hit. Ovako je prava mala klupska poslastica, a gitarista Ljubičica Petar Stevanović jedan je od najuzbudljivijih mladih muzičara koje je potpisnik ovog teksta imao prilike da čuje u poslednje vreme.

Konačno, šesto mesto pripada još jednoj pančevačkoj senzaciji Buč Kesidi, koji su, osim što su dva dana zaredom rasprodali Dom omladine (što odavno nekom nije pošlo za rukom), uspeli da nateraju Vladimira Markovića Kraku i Dimitrija Vojnova da ukrste kritičarska koplja.

Što se albuma tiče, osim Bohemije, zapažena izdanja imali su Virvel (Žena sa bradom, patuljak, idiot), Entropija (Mi), Bella Technika (Section), Minilinija (Rollin`), LP Elektro (We Have To Talk), LP Duo (Duality), Ivica (1235), Straight Mickey & The Boyz (Čovek koji ima obaveze), Buč Kesidi (Euforija), Consecration (Plava laguna), Wooden Ambulance (Redville), Šajzerbiterlemon (Iza naših zidova), Katarina Pejak (Roads That Cross), Goblini (Jednina), Del Arno Band (Ako ne znaš šta da radiš), Paper Animals (Rock Paper Scissors), Crvi (Šta si to uradio?), Bullet For A Badman (Busola), Nafta (Antirealizam), Shoplifters (Secret Free World), Bas i stega (Negde daleko), Belo u boji (Stvarnost koju stvaramo), Ana & The Changes (The Differences), Poez11a (Talasi), Kanda, Kodža i Nebojša (Uskoro), Reflection (Different Paths), Larska (Can`t Steal It), Mora (Otih zove), Hornsman Coyote (Breathing Fyah), Minstrel (Zalazak), Kodagain & Isidor Igić (Primite puno pozdrava). S.T.R.A.H.: KVOG!, Bege Fank (Dobar rep), Industrijski kombinat (Dovoljno jak), Isidor (Avalon Quest), Lednik (Celestial Monuments), Still Bleeding (Outsider), Fubar (Grinich), Ulpiana (Suburb), Clyde (Paint the Scene), Centurian (S/t), Tamerlan (Infinigrammaton), Dave Van Detta (A Revelation Retold), Zloslut (Sahar), Sigma Epsilon (Svi putevi vode do smrti), Jovićević Miklos Wojcinski Trio (Informal Shapes)...

U 2019. jako je odjeknula i Hali Gali kompilacija, koja je osvetlila čitavu novu scenu mladih, uzbudljivih bendova (Vizelj, Gazorpazorp, Proto tip, Sv. Pseta, Johanbrauer, Šajzerbiterlemon, Sitzpinker, Tipon, Koikoi).

Pred kraj godine pojavio se i drugi deo kompilacije Klavirsko nebo, koji će leći svima onima koji vole Erika Satija na primer.

Hip hop fenomen godine je momak koji se predstavlja kao Kene Beri. Guglajte, zabava zagarantovana.

Koncertno otkrovenje godine: bend Klotljudi, koji već ima veliku fan bazu. Ako uspeju da uzbudljvost koncerata pretoče u snimljene pesme, imaćemo klasik. Evo i njih u Espreso lajv sešnu.

Obrada godine: "Sve što hoću da znam" Vlade Divljana u izvedbi Minilinije, novog superbenda nastalog raspadom Darkvud Daba (čine ga pevač Vuča, Boris iz Jarbola i Vlaca iz Neočekivane sile). Obrada godine br. 2: Palms Voice (elektro projekat Borisa Milanovića iz Trikoa) u spektakularnom čitanju Outcast klasika "Hey Ya".

Kreativni duo godine: Sonja Lončar i Andrija Pavlović, koji su u okviru projekata LP Elektro i LP Duo izdali dva divna albuma kroz koje pomeraju granice iščitavanja elektronske muzike ukrštene s klavirom.

Povratak godine: uživo i dalje spektakularni Eyesburn.

Prozivka godine: Ajs Nigrutin u Ajs Nigucci inkarnaciji kako proziva Cobyja, Rastu i ekipu u hitčini "Abu Dhabi".

foto: Printscreen Youtube, Dragana Udovičić

Skandal godine: sve ono što se dešavalo na liniji Slobodan Nešović Loka - Bojana Vunturišević i onemogućavanje ove talentovane devojke da se bavi muzikom usled pravnih zavrzlama.

Loka je bio deo i jedne pozitivne priče. Nedavno je u Domu omladine obeleženo 35 godina od kultnog albuma "Zastave" hrvatskog novovalnog sastava Paraf, a kao predgrupa je nastupila Crna lista, koja se sastoji od nekoliko muzičara iz poznatih beogradskih novotalasnih grupa. Jedan od njih je i Nešović.

Prošlu godinu pamtićemo i po koncertu Tata Miki u čast preminulog Miroslava Ničića, bivšeg gitariste grupe Zemlja gruva. Grupa muzičara (Artan Lili, Autopark, Milutin, Auf Wiedersehen, Plejboj i mnogi drugi) okupila se tog 23. novembra u KC Grad i odsvirala pesme koje je Ničić komponovao, od kojih neke možete čuti OVDE.

Kraj godine obeležio je i vodeći alter sastav Artan Lili, koji je za svega nekoliko dana objavio pet singlova zaredom. Šuška se da će tih 5 pesama i ostatak materijala na novom albumu objaviti Croatia Records (bivši Jugoton), što je sjajan kuriozitet. Poslušajte ih OVDE.

Stariji, a kultni bendovi se ne oglašavaju diskografski, a bogami sve ređe i koncertno (Veliki prezir, Jarboli, Lira Vega), neki su potpuno nestali s radara (Lutke, Ti, Vvhile, The Mothership Orchestra, Ana Never, Temple of the Smoke, Klopka za pionira, Telegram, Lula Mae, B strane), oni spektakularno dobri, a iz provincije (Igralom, Eyot, Egret, Shoplifters, Sputnik) nikako da se probiju do većih pozornica koje im pripadaju, kao ni neki drugi gradski, jednako kvalitetni (Triko, Auf Wiedersehen, Minilinija, LP Elektro, Turisti, Ljubavnici, Dol, Fish in Oil, Coucou Abel, Halftones, Crvi, Milutin Petrović, Ivica, Crno dete, Ivan Jegdić, Jovanović, Dimitrije Davidović)...

Festivala je nikad više, ali čak ni mamuti poput Exita ili Arsenal festa ne žele da rizikuju s pomenutim, kao i s brojnim drugim mlađim bendovima, tako da se obrni-okreni vraćamo na jedini pristojan gradski prostor (Dom omladine) ili u dim manjih prestoničkih klubova (Knap, Elektropionir, SubBeerni centar, Dragstor, Kvaka 22, zemunski Fest, 20/44, Dim, Čilton, Sprat, uglavnom ne računajući nikad prežaljene KST i SKC, o Domu sindikata ili Sava centru da i ne govorimo).

U odnosu na 2018. i godine pre toga ništa se posebno nije promenilo u srpskom rokenrolu. I dalje se bendovi dovijaju kako znaju da snime album i poneki spot, klubova s dobrim ozvučenjem je malo, posebno van Beograda (izdvajamo Knap - bivši Kuglaš, koji je krenuo ambiciozno s tri svirke nedeljno), print magazina koji se bave muzikom i generalno pop kulturom odavno nema, relevantnih veb portala je mnogo manje nego u regionu, kritičara voljnih da pišu takođe (jer nema para).

Ostalo je nešto malo izdavačkih kuća, entuzijasti koji organizuju koncerte su retke zverke, a od radio-stanica jedini svetao primer i dalje je Radio Aparat, ako ne računamo onih nekoliko podkasta i blogova (Skoča, Inkal, Fridom, Kepa...).

Alternativa i srodni pravci ostaju u andergraundu, širu publiku ni mejnstrim rok uglavnom više ne zanima (Bajaga se ne računa). Vreme je Jutjub autora i ostalih mutanata onog što se dobije kad se ukrste folk, autotjun, trep i komercijalni hip hop, rep i r&b.

Naravno, mnogo toga zanimljivog se objavljuje po Makedoniji, Hrvatskoj, Bosni, Sloveniji, ali za sada tek nekoliko šturih natuknica, jer je malo toga došlo do ovog para ušiju.

Mile Kekin je, na moje veliko zadovoljstvo (iako nisam fan Hladnog piva), hodočastio Springstinove staze, usput održavši odličan koncert u Beogradu.

Uživo sam ukačio i vrlo zanimljiv hrvatski bend Porto Morto, a jedan od koncerata godine u Domu omladine odsvirao je Kris Ekman sa svojom slovenačkom ispostavom The Frictions, promovišući sjajan album "Torch".

Od regionalnih singlova godine izdvajamo genijalnog Valentina Boškovića i "Brian May", kao i Svemir s "Plus četrdeset". Odmah tu negde su i huskerduistični ESC Life i "Song of the Weak".

Što se Espreso Kulture tiče (čitamo se OVDE), godinu za nama pamtićemo i po tome što smo lansirali Espreso Live Session. U prvih 12 epizoda gosti su nam bili On Tour, Stray Dogg, Vukašin Woo Đelić, Ana Avramov, Ana Ćurčin, Glib, Daniel Kovač, Baobab, Jasna Jovićević, Coucou Abel. Klotljudi i Ivica.