FENOMEN AD ASTRA: Dijalog s Kjubrikom

Godina proizvodnje: 2019

Režiser: James Gray

Uloge: Brad Pitt, Tommy Lee Jones, Donald Sutherland, Liv Tyler

Žanr: Naučna fantastika, akcioni, drama

Snimiti uličnu jurnjavu automobilima bio je i ostao jedan od najtežih zadataka za režisera i kamermane. U filmu Ad Astra, James Gray je, između ostalog, prvi put u istoriji filma snimio veoma uzbudljive i uverljive scene jurnjave lunohodima (kosmonautskim vozilima za prevoz po površini nebeskih tela izvan Zemlje), tačnije napad motorizovane bande pirata na površini Meseca na vozilo u kojem su glavni junak, Roy McBride (Brad Pitt) i Thomas Pruit (Donald Sutherland).

To je samo jedan od mnogobrojnih dokaza zanatske veštine, ali i pronicljivosti autora ovog filma, koji je očigledno veoma pažljivo proučio celi niz filmova o kosmičkim putovanjima, i razlučio njihove kvalitete i slabosti – pre svega jednu karakterističnu vrstu monotonije, koja je u svemiru verovatno neizbežna, ali nije ni najmanje inspirativna za bioskopsku publiku.

Uočljivo je da je ovaj film u produktivnom dijalogu sa nizom „kosmičkih“ filmova, počevši od Kjubrikove „Odiseje u svemiru 2001“. Kjubrikov film dešava se najpre na Mesecu, a potom na putovanju svemirskim brodom ka Jupiterovom mesecu Evropa u potrazi za vanzemaljskim životom, dok glavni junak filma Ad Astra, putuje najpre na Mesec, pa na Mars i odatle u orbitu Neptuna, gde se verovatno nalazi njegov otac (Tommy Lee Jones) koji traga za dokazima o postojanju vanzemaljskog života u okviru naučne ekspedicije Lima.

Poznavaoci naučne fantastike prepoznaće još pregršt vizuelnih citata i parafraza scena iz filmova kao što su „Tetovirani čovek“ (1969), „2010 – druga Odiseja“ (1984), „Apolo 18“ (2011), „Marsovac“ (2015), neizbežni „Gravity“ (2013) i gotovo sigurno ruski „Saljut 7“ (2017), kao i mnogi drugi, ali je u svakoj od ovih „pozajmica“ Gray otišao korak dalje i dodao dinamiku koja je originalnoj sceni nedostajala.

Uporedo sa napetim akcionim filmom lociranim u svemiru i na kolonizovanim nebeskim telima – Mesecu i Marsu – razvija se i dramski zaplet zasnovan na neizvesnoj potrazi glavnog junaka za ocem, velikim naučnikom i istraživačem kosmosa koji je potpuno zanemario roditeljske obaveze i celog sebe uložio u misiju Lima, ostavivši svom sinu u nasleđe razarajuću krizu identiteta. Konačni susret sina sa ocem otkriće da je slavni Cliford McBride osim roditeljstva žrtvovao i praktično sve ostale elemente ljudskosti svom naučnom i profesionalnom cilju, i da zbog toga više nema čemu da se vrati na planeti Zemlji. Kao potvrda da je reč o tragičnom junaku u punom smislu reči, njegov cilj nije ostvaren. Nema života izvan Zemlje, sami smo u kosmosu, poručuje nam ovaj film u replici Tommyja Lee Jonesa. Upravo zbog te poruke, film Ad Astra nailazi na gotovo nepodeljenu salvu nezadovoljstva kod američke sci-fi publike, stasale na kultu letećih tanjira i kosmičkih sapunica poput „Zvezdanih staza“.

Brojni naučni savetnici kao glavni argument protiv filma Ad Astra navode njegove „naučne netačnosti“ – čitav niz elemenata scenarija i scenografije koji protivreče naučnim činjenicama. Da li je naučnofantastični film obavezan da bude stoprocentno usklađen sa zakonima i teorijama astrofizike (od kojih se ove potonje menjaju gotovo svakih nekoliko minuta) i da postane više nauka a manje fikcija? To je bio slučaj sa filmom Interstellar (2014), koji je toliko pretrpan naučnim teorijama da isključivo studenti astrofizike mogu da uživaju u njegovim replikama.

James Gray nije podlegao tom pritisku i snimio je film koji sledi svoju sopstvenu umetničku intuiciju i logiku. Umetnička intuicija filma je vrsta inercije koju stvara tok same priče, koju je bolje ne narušavati zato što je Ajnštajn rekao nešto drugačije u nekoj od svojih teorija. Upravo zbog takve umetničke slobode autora, kao i zbog vanserijskih glumačkih ostvarenja Brada Pitta, Donalda Sutherlanda i Tommyja Lee Jonesa, „Ad Astra“ je jedan od najlepših i najboljih naučnofantastičnih filmova 2019, kao i cele decenije koja je već na izmaku.

Ocena: 8/10

Bonus video: