Top 5 filmova Gorana Paskaljevića

Sredinom oktobra, Goran Paskaljević će predstavljati Srbiju na visokom filmskom forumu koji organizuje Kina na državnom nivou u okviru inicijative „Pojas i put svile“. Na forumu će učestvovati i Paolo Sorentino, Nuri Bilg Džejlan, Amir Kan, Mađid Mađidi..., i svi oni će učestvovati na okruglom stolu naslovljenom Doba inovacije filmskog jezika, a u sklopu pominjane inicijative Pojas i put svile organizuje se i „razgovor s majstorima filma“.

Eto povoda da se u vidu tek jednog od mogućih izbora podsetimo najboljih ostvarenja iz bogatog opusa ovog našeg proslavljenog sineaste.

Bure baruta (1998)

Nemali je broj onih koje je Paskaljević, nakon gorkoslatkih drama Tango Argentino i Tuđa Amerika iz te decenije dvedestog veka, prilično iznenadio žestinom koja je pulsirala na ekranu u ovoj njegovoj nadahnutoj adaptaciji već tada hvaljenog i voljenog istoimenog pozorišnog komada Dejana Dukovskog (koji je i učestvovao na radu na scenariju za ovaj film). U maniru tada tražene kružne dramturgije, odnosno, po mustri koncentričnih krugova Paskaljević je u Buretu baruta sočno i odrešito oprikazao nasilje, bes, mahnitost i bespogovornu životnost u prikazu pojava i događaja koje se često (sa ili bez pravog povoda) povezuje za balkanske prostore i ovdašnje preovlađujuće naravi. Podsetimo se, u filmu su glumili: Aleksandar Berček, Vojislav Brajović, Bogdan Diklić, Nebojša Glogovac, Mirjana Joković, Mirjana Karanović, Predrag Miki Manojlović, Toni Mihajlovski, Nebojša Milovanović, Lazar Ristovski, Dragan Nikolić, Nikola Ristanovski, Ana Sofrenović, Sergej Trifunović, Velimir Bata Živojinović, Mira Banjac...

Čuvar plaže u zimskom periodu (1976) & Pas koji je voleo vozove (1977)

U saradnji sa scenaristom Gordanom Mihićem, Paskaljević je stvorio ovaj nezvaničan a duboko idejno i stilski skladan diptih kao promišljen i vešto artikulisan odjek srpskog crnotalaasnog filma provučen kroz prizmu toplote kakvu prepoznajemo kao značajan adut tzv. praške škole. Oba filma su prikazana na prestižnom Berlinskom filmskom festivalu, i u oba ostvarenja značajne uloge tumači Irfan Mensur.

Varljivo leto ’68 (1984)

Goran Paskaljević, Gordan Mihić i narečena toplota praške škole nanovo su izrodili jedan vanserijski film, a Varljivo leto ’68 do dana današnjeg pleni svojom iskrenošću, dobrohotnošću, duhovitošču u toj blagoj i blagotvornoj komediji o odrastanju/sazrevanju uz jasan i jednako dobronameran ideološki štih. Naravno, značajan doprinos su ostvarili i glumci: Slavko Štimac, Danilo Bata Stojković, Mira Banjac, Ivana Mihić, Mija Aleksić, Dragana Varagić, Sanja Vejnović, Dara Čalenić, Miodrag Radovanović,. Branko Cvejić...

Zemaljski dani teku (1979)

Topla priča, zaumna i nepatvoreno iskrena, osnova je ovog istinski neobičnog filma o starenju, u kojem ostareli kapetan rečne plovidbe pristiže u dom za penzionere, a gde njegov vedar duh i neprolazno dobro raspoložernje postaje viralno po mahom tužne i osamljene sustanare mu. Paskaljević se ovde znalački bavi nemalim mogućnostima dokufikcije, sa upečatljivim i magnetskim središnjim likom kao kičmom čitavog filma. U pitanju je svakako nepravično skrajnut film zreo za reprizna i prva gledanja i potonja uživanja.

BONUS VIDEO:

Espreso Live Session #8: Baobab (VIDEO)