SVET JE POLUDEO ZA PRELEPOM SRPKINJOM: Julijana ŠARAC svira MOCARTA i BETOVENA, a IZGLEDA BOLI GLAVA! (VIDEO)

Julijana Šarac, pijanistkinja i pedagog, sa stalnim mestom boravka u Australiji, prošlog leta je održala u Beogradu promociju svog prvog CD-a „Mocart&Betoven”, u izdanju slovenačke kuće „Menart”. Naša umetnica je inače doktorand na prestižnom Sidnejskom konzervatorijumu, gde predaje kao asistent.

U ovoj visokoškolskoj ustanovi Julijana Šarac je završila magistarske studije koncertnog smera i postdiplomske iz muzikologije, a osnovne u Beču.

Posle 40 snimljenih videa, koji imaju veliku gledanost na društvenim mrežama, Julijana Šarac istražuje, između ostalog, i to kako vizuelno predstavljanje muzike utiče na percepciju publike. Njeni projekti su prepoznatljivi po stilu nazvanom „krosover” , koji je u stvari miks klasike i popa, i omiljen je u svetu.

U tom žanru Julijana Šarac je snimila dva albuma.

Osnovne studije ste završili u Beču, kako se sećate tog perioda, od koga ste najviše naučili o muzici?

- U Beč sam otišla sa nepunih 18 godina. Imala sam sreće da budem sa prijateljima koji su me podržavali dok sam prolazila kroz teži period prilagođavanja u inostranstvu. U to vreme sam učila uz poznatog pijanistu i profesora Leonida Brumberga, koji je dosta uticao na moje muzičko sazrevanje.

Kako je došlo do odluke da se preselite u Australiju, ko su na Konzervatorijumu bili vaši profesori i da li će vaša karijera i dalje biti fokusirana na tu daleku zemlju?

- Posle završetka osnovnih studija u Beču, upoznala sam svog sadašnjeg supruga. On me je podržao da nastavim sa karijerom, upišem master u Sidneju i studiram u klasi jednog od najpoznatijih australijskih pijanista Džerarda Viljemsa. Kroz studije sam upoznala još mnoge svetske stručnjake u muzici, kao što je prof. Nil Peres da Kosta, koji su me inspirisali na dalji muzičko-istraživački rad. S obzirom na to da su doktorske studije vrlo ozbiljno tretirane na zapadu, nije mi bilo omogućeno da nastavim doktorat posle mastera, ukoliko ne završim postdiplomske studije iz muzikologije. Sama priprema za doktorat, akademski stil pisanja i razvoj metodologije, trajala je dve godine. Mnogo mi znači to što me je tim velikih stručnjaka prihvatio i što je dotični profesor jedan od mojih mentora.

S obzirom na to da se bavite istraživanjima o tome kako vizuelno utiče na percepciju muzike kod publike, objasnite nam do kakvih ste saznanja došli i kako ih praktično primenjujete?

- Godinama postavljam svoje video snimke na socijalne mreže. Uz Jutjub komentare primetila sam da se publika često „povede” za slikom, a ne samo za zvukom. Postoje naučni radovi koji su dokazali ovaj fenomen. Konkretno, kada je reč o pijanizmu, čak i profesionalni muzičari u publici mogu da donesu drugačiji sud o nečijem izvođenju, tj. da se sud bazira na pokretima muzičara, a ne na zvuku koji proizvodi. Ova saznanja su me navela da nastavim analiziranje vizuelnog aspekta u naučnoj formi. Trenutno sam u fazi ispitivanja muzičke percepcije studenata na osnovu mojih pokreta i očekujem zanimljive rezultate. Inače velika inspiracija u klasičnoj muzici su mi pijanisti koji su snimali početkom dvadesetog veka, čiji se stil sviranja razlikuje od današnjeg, kao na primer čuveni Teodor Lešeticki. Kad je reč o kompozitorima, uvek ću svirati Mocarta, Betovena i Šopena. Planovi za naredne dve godine su da doktoriram i promovišem još dva krosover albuma. Jedan od njih je urađen u sklopu piano dua „Marija & Julijana”, koji će beogradska publika imati prilike da čuje uživo do kraja ove godine.

BONUS VIDEO:

UŽIČANI ODBRANILI ĆITIĆE: Sudski izvršitelji u Užicu nisu danas uspeli da isele četvoročlanu porodicu

(Espreso.co.rs/Politika)