BUČ KESIDI: Ne želimo da budemo umišljena alternativa

U poslednjih godinu dana, pančevački rok duo Buč Kesidi doživeo je vrtoglav uspon popularnosti, počev od trenutka kada su objavili singl "Nema ljubavi u klubu". Stvar se ozbiljno zahuktala sa singlom "Đuskanje ne pomaže", da bi svojevrsnuli trilogiju pesama o izlascima u grad zaokružio aktuelni singl "TIHO" (Video - OVDE). Luka Racić i Zoran Zarubica su pride nastupili na svim bitnijim festivalima ovog leta, od Exita i Arsenala do Beer Festa (i mnogih drugih), a u ovom intervjuu će najaviti i album koji bi trebalo da bude gotov do kraja godine.

Od trenutka kada sam se u četvrtak uveče sreo sa Zoranom, a pre nego što ćemo otići do obližnjeg pančevačkog kafića u centru grada, na potezu od 100 metara prilazi mu gomila ljudi sa osmehom na licu i radošću što se sreću. Zoran sa sobom nosi vinile, koje će kasnije u toku večeri puštati sa Lukom na kućnoj žurci kod prijatelja. Slično je bilo i kada smo seli za sto, gde ćemo započeti "zvaničan" razgovor tek kad se izređaju brojni prijatelji i poznanici, koji veselo komentarišu i njihovu novostečenu popularnost.

ESPRESO: Koliko vam prija što u poslednje vreme dosta gostujete po medijima, kako se snalazite?

LUKA: Pre svega – dobro je da što više ljudi vidi bend, a televiziju svi gutaju. To je vrlo bitno, jer i dalje nam se čini da bi trebalo još više ljudi da sazna za bend. S druge strane, dobro je što upoznajemo te neke face. Nataša iz jutarnjeg programa na RTS-u, ili ekipa sa B92 – Goran Dimitrijević, Živana Šaponja Ilić, svi ti ljudi koje sam znao još kao klinac, sa TV-a. Onda upoznaš tako te neke face, pa te oni zgotive lično i kao bend. Isto i na Laguni, gde je ekipa sa B92 - Dejana i ti ljudi. To nam je strava.

ZORAN: Što više to radimo, opušteniji si i ljudi te zgotive. Otkako je izašao singl “Nema ljubavi u klubu” maltene smo skoro svake nedelje na TV-u, radiju, ili negde. I Nataša sa RTS-a ima “Nema ljubavi u klubu” majicu.

LUKA: Ima baš careva. Baš upoznaš super ljude.

ESPRESO: Naređali ste i dosta festivala preko leta. Da li ste upoznavali neke muzičare iz starije garde koji su vam ranije značili?

LUKA: Vojka Vrućinu i Who See.

ZORAN: Đule Van Gogh, kidač. On me je baš iznenadio. Baš je glava. Interesantan je, harizmatičan. Ali nikad se mi nismo nešto ponosili srpskom rokenrol scenom. Naravno ima tu super ekipa, starijih bendova s kojima se gotivimo i s kojima smo svirali, ali mi se trudimo da furamo našu priču. Ali te festivale, bukvalno smo svaki odsvirali. Tri najjača u Srbiji - Arsenal, Beer Fest i Exit. A na Exitu smo svirali mejn stejdž. Tako da - baš smo ga pokidali!

LUKA: Bilo je strava.

ESPRESO: Kakav je osećaj na Exitu na mejn stejdžu, i uopšte na tako velikoj bini?

LUKA: Zapravo je strava. Nismo se uplašili, mada jeste frka uvek, pred svaki nastup.

ESPRESO: Zapravo mi je sledeća stvar pala na pamet. Vas je dvojica, a scena je ogromna. Da li razmišljate onda kako ćete da se ponašate na takvoj bini, imate li neki konkretan plan, nešto drugačije u odnosu na klubove?

ZORAN: Što je veća bina, to si slobodniji, zato što moraš da popuniš čitav taj prazan prostor. Nakon cele te serije koncerata, već smo se dosta opustili.

LUKA: Sad sam navikao da šetam po bini. Ne plašimo se što nas je malo. Da nas je više, bilo bi gužva.

ZORAN: Na mejnu je interesantno što te snimaju kamere, pa se to odmah projektuje na video bimovima. Možeš da se zezaš sa tim. Svakako te snimaju u krupnom kadru, pa ako igraš sa njima publici će delovati interesantnije.

ESPRESO: Svesni ste kamere.

ZORAN: Brinemo kako izgledamo na sceni, kakva je rasveta, kako ćemo da se pomeramo i šta ćemo da govorimo publici...bitan nam je i taj aspekt. Mejn stejdž nam je, sa svom tom binskom i organizacionom produkcijom, omogućio da vidimo kako zapravo rade profesionalci. Da probamo da se naviknemo na to.

LUKA: Meni je mnogo bolje na otvorenim binama nego u klubovima.

ZORAN: Bolje zvuči, ali je bolja atmosfera u zatvorenim prostorima.

LUKA: Da, tu imaš taj trip sa ljudima. Ali na otvorenom uvek ima vazduha, i uvek sav zvuk ide napolje, ne odbija se od zidova. Nije buka, nije haos. To je strava, meni je baš prijalo.

ZORAN: Ali s druge strane jedva čekam zatvorenu sezonu, da vidim kako nam sad ide. Pretpostavljam da smo skupili više publike. Kapiram da će biti još energičniji nastupi. Jer klubovi su ipak intimnija stvar od festivala. U klub ti dođu ljudi koji isključivo hoće da gledaju tvoj nastup, a na festivalima i nije baš tako, neko se tu nađe slučajno.

ESPRESO: Kako se obraćate toj slučajnoj publici, jel imate neku “foru” da njih animirate?

ZORAN: Samo da sviramo što bolje.

LUKA: Da divljamo. Kad prođe pola seta i krenu hitovi, vidim neke ljude koji to možda slušaju po prvi put ili su samo čuli za nas. Onda oni krenu da đuskaju. Ponekad mi je zanimljivo da im se obratim direktno, da ih pitam nešto. Mislim da, kad prođe pola seta i skapiraju šta radimo, ljude to zainteresuje. I to je strava. Možeš da se zezaš s njima.

ESPRESO: A kako ste krenuli s nastupima, da li ste skupljali iskustvo po Pančevu ili ste odmah svirali po Beogradu?

ZORAN: Bilo nam je važno da se odmah probijemo u Beogradu jer je Pančevo mali grad. Ako osvojiš Beograd, osvojio si dosta publike. Skapirali smo da, ako hoćemo publiku, moraju da pišu na netu o nama. Glavna stvar nam je da bila da stignemo u druge gradove – Niš, Suboticu, Kragujevac, itd. Sad je plan da izađemo iz Srbije u Hrvatsku, Bosnu, Makedoniju, Sloveniju.

ESPRESO: Da li se osećate kao deo pančevačke scene? Postoji li tako nešto, ako ne računamo vaše prijateljstvo sa Ljubičicama?

LUKA: Postoji nešto što mi pokušavamo da izgradimo, sa Ljubičicama i sa Milanom, našim producentom.

ZORAN: Producent je Milan Bjelica.

LUKA: Njegov prijatelj Pera Pupić koji je završio Berkli, isto je tu u Pančevu (nastupa pod umetničkim imenom Egret, op.a). Mi pokušavamo da izgradimo scenu sa svim tim ljudima, a to je neki moderni pop koji fali u Srbiji. Baš osećamo da tu postoji rupa. Ne u smislu da se po svaku cenu prodaju milioni, ne kao Kejti Peri - i dalje je to nešto na šta se svi ložimo, gde ima roka i čega god da postoji u svetu. Aktivno tražimo ljude koji dele tu filozofiju s nama. Koji ne žele da budu neka umišljena alternativa.

ESPRESO: Ljudi vas i dalje doživljavaju kao alternativni rok bend.

ZORAN: Šteta. Mi baš želimo da izađemo iz tog alternativnog kruga. Može indie, ali bi bilo dobro da se precrta taj “alt” u nekom trenutku.

LUKA: Ali, to su samo reči.

ESPRESO: Koja vrsta popularnosti bi vas zadovoljila?

ZORAN: Arena. To uvek govorimo. Puna beogradska Arena bi jedina bila OK. Onda si nešto uspeo da uradiš.

LUKA: Jeste, da. I milioni pregleda na jutjubu.

ZORAN: Kad imaš Arenu, onda imaš milionče.

LUKA: Kapiram da to nije ni toliko nemoguće. Uspelo je S.A.R.S-u.

ESPRESO: Kako vam je bilo kad ste prešli iz formata trija na duo? Da li je to bilo spontano ili promišljeno, s određenom idejom?

LUKA: Okolnost na koju nismo uticali je ta da je bivši basista Alen izašao iz benda. To je bio okidač. Morali smo da smislimo šta ćemo. Tražili smo druge basiste. Ali po mom shvatanju života, bezveze je da ti teraš nekog nešto što on neće da radi. Mogu nekoga da motivišu pare i uspeh, ali ako suštinski neće nešto, u nekom trenutku će to da pukne. I onda smo skapirali u jednom trenutku, u razgovoru sa našim producentom…

ZORAN: Milanom Bjelicom!

LUKA: On nam je rekao kako misli da bi bilo najbolje da nastavimo samo nas dvojica. Prvo smo se uplašili.

ZORAN: Ja sam prvi mislio da to nije moguće, da ne može da postoji bend bez basiste.. Ali Milan je rekao da je to još bolje. Bio je bukvalno presrećan. Što manje ljudi, to bolje.

ESPRESO: Vaša poslednja tri singla su, tematski, kao trilogija o izlascima u grad. Da li ste to uradili svesno kao koncept?

LUKA: To je bilo spontano. Nismo napravili koncept oko izlazaka pa pisali pesme, nego je bilo obrnuto. Krenuli smo da pišemo pesme…

ZORAN: I skapirali smo da je većina o izlasku (smeh)

LUKA: Kada smo napravili “Nema ljubavi u klubu” skapirali smo da je to zabavno. Da ti kreneš da praviš đuskavu muziku, ali i praviš priču o tome. Onda smo se obojica nakačili na to i krenuli da pišemo sledeće pesme.

ZORAN: “Nema ljubavi u klubu” je postala inspirativna stvar. Mene je naterala da uopšte krenem da razmišljam o pisanju pesama. U tom trenutku baš me je okupirala ta tema.

LUKA: Imali smo dosta svojih iskustava iz izlazaka. To mogu da budu i ljubavne pesme, ali sada imamo konkretniji kontekst. Dopada nam se to. Dopadaju mi se žurke, izlasci, napijanje…

ESPRESO: Odakle su te priče iz pesama, da li je to nešto što se vama dešavalo?

ZORAN: Te stvari se i dalje dešavaju. Mi i dalje izlazimo, to ne prestaje jer smo i dalje u tom periodu.

LUKA: Najbolja stvar su kućne žurke.

ZORAN: Ubedljivo najbolja stvar. Klubovi su kul kad je dobra muzika, što je jako retko. Ili kad je baš dobra ekipa. Druga stvar – kad napraviš namensku kućnu žurku gde ti kontrolišeš muziku i pozoveš kul ljude, ili ljude koje ne znaš čak….

LUKA: Pustiš malo da divlja, da bude spontano.

ZORAN: I bitno je da ih ima puno. Po mogućnosti da ima bazen, i Luku za DJ-a, to je najbolja kućna žurka ikad! Mi imamo našeg druga Cou koji minimum 3-4 puta godišnje napravi kućnu žurku I bude super.

LUKA: On je čovek plejboj u suštini, naših godina.

ZORAN: To možeš da napišeš slobodno – Coine kućne žurke su najbolje.

ESPRESO: Kada pričamo o sceni, šta je tu sve potrebno da bi došlo do napretka?

LUKA: Dobre pesme.

ZORAN: Dobre pesme koje će naterati ljude da idu na koncerte. Zato što su koncerti postali stvar koja nije kul. Bukvalno! Koncerti nisu više kul.

LUKA: Kad je neko u fazonu “dođite na koncert da nas podržite”… To je humanitarni problem! Dođite ako želite! Niko ne radi na tome, niko se ne trudi da ljudi požele da dođu na taj koncert. Da osete da će se desiti nešto zanimljivo. Ne želim da podržavam zato što me je neko zamolio. Onda je rok koncert jednak tome da odeš u narodnu kuhinju, da sipaš supu ljudima.

ZORAN: Drugi problem je što se bendovi, ili ljudi koji organizuju koncerte, ne trude da naprave koncert kao šou za ljude, nego je svaki isti. Na istom mestu, sa istom rasvetom, pozicijom bubnja, pojačala. Treba naterati ljude da ne dođu samo na tvoj koncert, nego da dođu i na svaki sledeći. To je jako kreativna forma. Poenta je da to izrežiraš i napraviš hajp. Da ih angažuješ da pevaju tvoje pesme ako su dobre, ili da napraviš nešto posebno za svaki koncert.

ESPRESO: Kako ćete da objavite album do kraja? Da li nastavljate sa singlovima dok ne ispucate svih osam?

LUKA: Album izlazi krajem godine.

ZORAN: Koji će biti praćen velikim beogradskim koncertom. Možemo reći da će album biti konceptualan.

LUKA: Ali ne kao neka rok opera, u smislu da su pesme povezane, već smo inspirisani jednom temom.

ZORAN: Bitna stvar je da smo završili tu letnju turneju, da smo ušli u studio i posvetili se albumu. Bitan nam je i novi singl “Tiho” koji sad promovišemo, Sa rediteljkom Vedranom Vukojević i direktorom fotografije Vladom Đurićem smo mesec dana bukvalno živeli, na tom spotu i setu. Većina stvari je snimana u Pančevu.

LUKA: Ekipi je isto bilo zanimljivo da snima po Pančevu, kao neka ekskurzija.

ZORAN: Pančevo je filmski grad, ima jako mnogo neiskorišćenih lokacija koje mi snimamo u našim spotovima.

ESPRESO: Kad smišljate pesmu, imate li u startu ideju kako treba da izgleda spot? Šta ste na primer tražili za pesmu “TIHO”?

LUKA: Rekli smo “Hoćemo osećaj - pet ujutru i vraćaš se sa žurke”. Gotov si , umoran si, ali lepo je. Svašta se desilo ali osećaš se nekako spokojno. I malo zaljubljeno.

ZORAN: I dalje si pod nekom energijom. Blizu si umora, ali želiš da ti se nešto dešava. Strast se oseti u spotu, baš je kul. Isto je kul kad angažuješ neke ljude sa kojima si uvek želeo da radiš.

ESPRESO: A kada biste bili, recimo, u Americi i mogli da angažujete nekog poznatog reditelja, ko bi to bio?

ZORAN: Reditelj koji je radio sve spotove The Strokes-a (Voren Fu, op.a) . I reditelj koji je radio nove spotove Artic Monkeysa…..

LUKA: Verovatno bi to bili ljudi koji su režirali spotove za bendove koje volim. Više nego neki reditelji kao Tarantino.

ZORAN: Zapravo smo srećni s ljudima s kojima radimo: Lukom, Vedranom, Vladom, Lenkom... Radujemo se novim projektima, volima da otkrivamo nove ljude i radimo sa njima. Ova ekipa koja s nama radi trenutno, najbolje nas kapira.

BONUS VIDEO: VUDSTOK IZ PRVE RUKE: Sve je bilo haotično, ali nama to uopšte nije bilo važno (VIDEO)