ESPRESO NA EXITU: Trep, tambura, opera, hevi metal (FOTO)

Četvrtog i poslednjeg dana festivala je, u uvertiri, bilo prilično napeto. U vremenskoj prognozi je najavljena oluja, koja je oko 6-7 predveče poprilimila drastične razmere. Iz sata u sat stizale su vesti iz Exit tima o odlaganju početka programa, a vaš reporter se zaputio na lice mesta oko 21sat, čim su otvorene kapije. Imao sam šta i videti – na nekoliko mesta velike slomljene grade, radnike zelenila, , bagere koji utovaraju „štetu“ u kamione, koji potom idu posred prostora ispred glavne bine. Rasveta na mejn stejdžu nije bila ni podignuta, video bimovi su bili isključeni, pa su zvanične najave početka programa u 22:15 delovale pomalo nerealno.

ZOVI ČOVIKA, POČINJE PROGRAM!

No to se ipak desilo, uz drastično ubrzanje priprema u foto finišu. Nesrećne Ljubičice su otkazane (trebalo je da nastupe u 20h), deo programa je pretumban, a hrvatski reper Vojko V je samo malo „skraćen“ u programu te mu je ostavljeno 45 umesto 60 minuta, na samom otvaranju večernjeg programa. Nezahvalna je to bila situacija za jednog od projektovanih hedlajnera i miljenika srpske publike. Ljudi su se tek okupljali i više gledali kako da izbegnu bare i blatište, jedan kamion je tuda prolazio u sred koncerta, sve u svemu – još uvek su tekle pripreme da veče zaista počne. Vojkova fanovska baza ipak je jaka i okupila se u solidnom broju, dok je splitski reper konstatovao kako ga nije briga za nevreme, i kako je on „obukao letnju majicu i boli ga k“.

Na polju bitova, matrica, ritmičke podloge, možda se Vojko i ne razlikuje toliko od domaće Bassivity ekipe (iz pozicije „nestručnog“ slušaoca), u smislu forsiranja trepa kao trenutno najaktuelnijeg hip-hop modela. No verovatno je njegova duhovitost, pristojnost, te sposobnost da secira lokalni mentalitet (naročito u hitu „Kako to“) privukla i publiku koja je bliža roku i alternativnom gitarskom zvuku, pa je u Srbiji ekipa njegovih poštovalaca dosta šarolika. Sve je to doprinelo pristojnoj atmosferi i horskom pevanju hitova, no kao da je sve počelo prerano i bez valjanog zagrevanja. Vojko se pride požalio i na monitoring, te pozvao publiku da dođe na njegov drugi nastup u toku iste večeri, na Beats stejžu.

Za njim je usledila britanska pevačica IAMDDB koja u programu predstavljena kao „trap jazz“, no ovo „trap“ je u njenom izrazu ipak prilično dominantno. A ovaj džezerski deo vuče na soul i R’n’B u maniru Erike Badu. Dok traju uvodne numere, stiče se utisak da većina njih ide na potpuno istu matricu, te da IAMDDB sa publikom komunicira najpre na energetskom nivou. I u duhu šoubiza. To se najbolje vidi u pauzama pesama, gde ova pevačica ispaljuje sve uobičajene fraze o tome kako joj je drago što je u Exitu i Srbiji, traži od publike interakciju, i slično. Ako bismo izdvojili nešto što jeste bilo vanredno, to je novi Exitov rekord u izgovaranju reči „bitch“ – nešto slično kao Fil Anselmovo „motherfuckin’“ pre par večeri. IAMDDB je izvođačica u duhu vremena, solidan profesionalac, čiji je domet zagrevanje publike za važnije i atraktivnije izvođače.

TAMBURA TRIBE

Jedan od vrhunaca sinoćnjeg programa ipak je bio na Fusion stejdžu, gde je gostovala Tarja Turunen, nekadašnja pevačica veoma popularne metal grupe Nightwish. No pre njih je na istom stejdžu nastupio ni manje ni više do – Zvonko Bogdan! Niko ne spori njegovu umetničku veličinu, pa čak ni Exitov koncept da se na istim binama stilski prošara, no u ovoj situaciji smo ipak imali potpunu estesko-kulturološku koliziju između dva benda koji idu jedan za drugim. Podsetimo li se da su na istoj bini, u centralnom terminu, pre par večeri bili Atheist Rap, pa veče ranije Bassivity Showcase, dolazimo do toga da je Fusion stejdž izgubio bilo kakvu koncepcijsku orijentaciju i trenutno služi kao „mini mejn stejdž“ za one koji nisu dobili termin na centralnoj bini.

Bilo kako bilo, za Zvonka Bogdana je postojalo interesovanje, premda možemo pretpostaviti da je njegova „prava“ fan baza veća od one koja se okupila na fjužn stejdžu. No taj koncert je protekao u raznim tehničkim problemima sa zvukom, čak je i početak odložen za (još) dvadesetak minuta, što je dovelo do posledičnih pomeranja u sledećim satnicama. Zvonko Bogdan je, u maniru pravog gospodina, sa svojih osam tamburaša odradio veoma profesionalan i ozbiljan set, nijednog trenutka se ne baveći spoljašnjim okolnostima.

SAMO EPSKI

Nakon malo duže pauze, počeo je nastup Tarje Turunen. Baš kao i kod Nightwisha, recept njenog uspeha je prilično jednostavan i efektan – na power metal muziku „nakalemljen“ je operski vokal , što je istovremeno i prilično originalno u datom trenutku, a istovremeno i sasvim smisleno uzevši u ozbir „epski karakter“ njihove muzike i uopšte uzev performerskog stila. Tarjin bend pride baštini i različite lajt-motive iz istorije hevi metala osamdesetih, pri čemu najviše rabi „tapping“ tehnike sviranja (veoma brzo sviranje sa obe ruke na vratu gitare), no kombinuje ih i sa metal estetikom dvehiljaditih, uz zanimljiv doprinos violončeliste (dvometraša, koji pleni i svojom vižljastom pojavom na bini).

Na koncertu na Exitu, Tarja se predstavlja kao veoma samopouzdana šefica benda, koja takođe vlada svim pravilima šoubiza i agresivno animira publiku od prvih taktova i prvih pauza između pesama. No zagrevanje auditorijuma teče unekoliko sporo, te se „radna temperatura“ (a bilo je prilično hladno napolju) dostiže tek na sredini koncerta, što bismo dobronamerno mogli pripisati malom umoru publike i dugom čekanju pred nastup. Tarja možda sinoć i nije imala toliko željnu bazu fanova, ali je iznela svoj repertoar u maniru iskusnog performera koji itekako ume da se ponaša na bini, u maniru metal-rok spektakla.

VOJKO NA BIS

Konačno, u drugoj polovini njihovog nastupa, pojurio sam na Beats stejdž da vidim kako se Vojko V snalazi na svom drugom koncertu u roku od samo nekoliko sati. No ne lezi vraže – bilo je potpuno nemoguće ući u koncertni prostor! Gužva je bila toliko velika, da je obezbeđenje imalo pune ruke posla da dozirano pušta ljude samo ako neko simultano izađe. Čak i u tim okolnostima red za ulaz je bio poveliki, a oni koji su se pomirili sa situacijom virili su kroz ogradu ili gledali nastup sa prolaza, odakle god je moglo. Tako sam se i ja nacentrirao na najbliže mesto sa vidikom, i mogao da se uverim da je dvojac na bini zvučao utegnutije i bolje nego na mejnu. Verovatno su sada imali više vremena za adekvatnu pripremu. Repertoar je bio potpuno isti, što je i razumljivo jer Vojko V (za sada) ima samo jedan album. Što verovatno objašnjava i koncept sa dva nastupa, jer za jedan duži bi morao malo više da se ponavlja. U svakom slučaju, bilo je ovo veče Vojkovog trijumfa i daljeg cementiranja statusa velike regionalne muzičke zvezde.

ZAVRŠNA REČ

U ovim koncertnim izveštajima nismo se bavili Dance Arenom, no valja napomenuti da je svako veče ogroman broj ljudi dolazio na tvrđavu tek posle ponoći. Jasno je bilo gde su se oni uputili, a brojna su svedočanstva da je na Areni bila zaista spektakularna atmosfera. Ako izuzmemo nastupe The Cure i Grete Van Fleet, opravdano je reći da su Exitovoj publici ovi DJ nastupi ipak bili najvažniji, te da je Exit u dobroj meri - ako ne i dominantno – festival elektronske muzike. Da razradimo i dalje – Exit je i festival atmosfere, na kome se gomile ljudi trude da izgledaju (i da se ponašaju) što luđe i što blesavije, što i sam festival podstiče punktovima za prskanje bojama i šminkanje, gradeći kolektivni duh i osećaj zajedništva kod mladih ljudi koji ovde dolaze.

Već je mnogo puta ispričana priča o tome gde se nalazi Exit u muzičkom smislu. To je festival opšte prakse koji dovodi zvezde bezmalo za svaku ciljnu grupu i svaki uzrast, i koji je često iz pozicije „ozbiljnih“ muzičkih slušalaca kritikovan zbog dovođenja brojnih jednokratnih youtube zvezda, odnosno nedostatka relevantnih velikih imena iz sfere alternativne rok kulture. No da ponovimo, nije zgorega – Exit nije alternativni festival, niti u bilo kom smislu ima obavezu da svet posmatra iz određenog ideološko-kulturološkog ugla određenog profila publike (koja svojata Exit zbog njegovih prvoboračkih zasluga ranih dvehiljaditih).

Od pre 20 godina do danas, koncertno tržište u Srbiji se poprilično razvilo, te za svakoga (ili bar većinu) ima nešto u brojnim koncertnim prostorima i gradovima, dok je Exit tu prevashodno da animira novu mladu publiku, te da podari poneki specijalitet za veterane i prvoborce alternativne kulture. Svideo nam se ili ne, mora se reći da u svojim proklamovanim ciljevima postiže sasvim dobre rezultate.

BONUS VIDEO:

EXIT 2