WHEN THEY SEE US: Najstrašnija priča o stvaranju Trampove Amerike (VIDEO)

U popularnoj kulturi se izgleda pojavio novi trend - sve više se snimaju serije o istinitim događajima koji su toliko frapantni, ali i značajni, da sami po sebi imaju "dramsku vrednost".

Zapravo, sadržaji popularne kulture su oduvek nosili značajne političke konotacije, a u današnjem vremenu više nego ikada osvetljuju velike, sistemske zločine, koji su mogli biti sprečeni.

Tako je serija "Černobilj" postala planetarni hit, a dočarava nam kako je jedan veliki represivni sistem (SSSR) ugrozio i odneo živote na stotine ljudi. Takvu misiju ima i nova mini-serija proslavljene afroameričke reditelje Ave Duverni "When they see us". Ali, ovoga puta se ne radi o strogom sistemu diktature, već o "vodećoj demokratiji sveta", zemlji čiji sistem se ponosi dugom istorijom poštovanja ljudskih prava - ali izgleda, samo za građane koji imaju svetlu put.

"When they see us" je priča za nevericu. Međutim, itekako je realna, jer je rađena po istinitim događajima. To je posebno neverovatno, jezivo i potresno.

U proleće 1989. godine, napadnuta je i silovana žena u njujorškom Central parku. To veče na istom mestu zadesilo se oko 30 afroameričkih tinejdžera, od kojih su neki već imali manje "ispade" i prekršaje. Petorica tinejdžera koji su uskoro uhapšeni postali su žrtva velike nepravde - "žrtveni jarci" koji su nedužni osuđeni za strašni zločin. Nikada ga nisu počinili.

"Petorka iz Central parka": Kevin Ričardson (14), Rejmond Santana (14), Anton Mekrej (15), Jusef Salam (15), Kori Vajs (16) uhapšeni su gotovo nasumično, i uskoro im je tada duboko rasistički američki sistem na leđa natovario teret krivice koji su silom izvukli od njih.

Maloletnici su satima ispitivani bez prisustva roditelja, tučeni, maltretirani, zastrašivani, sve dok nisu iz čistog straha i panike priznali ono što nikada nisu uradili. Petoro potpuno nedužnih dečaka, samo su zbog svoje boje kože osuđeni na 6 do 13 godina zatvora!!!

Atmosferu opšteg linča tada je svojim novcem omogućio mogul i rijaliti zvezda, koji će godinama kasnije postati predsednik "lidera slobodnog sveta". Donald Tramp je te godine uložio 85.000 dolara za reklame u velikim američkim medijima koje su pozivale na osudu dečaka i "vraćanje smrtne kazne". Njegov novac pomogao je da se ovoj deci oduzme mladost, iako nisu postojali nikakvi dokazi, ni DNK ni bilo kakvi drugi tragovi, da su počinili zločin.

Pravda za petorku došla je kada su već proveli najbolje godine svog života u zatvoru - 2002. godine pojavio se krivac koji je priznao zločin, a njegov DNK poklapao se sa onim na mestu zločina. Afroamerikanci su dobili novčanu odštetu, ali teško da se to može nazvati bilo kakvom "pravdom".

Ava Duverni ovu priču donosi u jako emotivnim tonovima, i jako je mučno i nepodnošljivo gledati je. Fokusira se na porodice nesrećnih dečaka i sav bol koji im je sistem zadao. Tonovi su sivi, mračni, i dočaravaju beznadežnost i izolovanost ovih ljudi.

Kroz scene u policiji, sudnici, ali i domovima nedužnih tinejdžera, Duverni prikazuje koliko je rasizam utkan u svaki aspekt njihovih života, čak i pre nego što su optuženi za zločin. Roditelji su ih vaspitavali da budu obazrivi prema policiji i "belim ljudima", i potpuno je nadrealno koliko su morali da paze na svaki svoj korak, jer predatorski sistem čeka na najmanju grešku kako bi ih "slomio". Teško je oteti se utisku da ropstvo nikada nije ni završeno - jasno je da su Afroamerikanci bili "građani drugog reda", ponižavani i diskriminisani planski. I dalje su bili podređeni belačkom sistemu koji nikada nije prestao da ih pokorava.

"Petorka iz Central parka" nije jedina koja je stradala na ovaj način. Postoji previše slučajeva nedužno osuđenih ljudi, a mnogi od njih su upravo Afroamerikanci. Čovek koji je najduže vremena proveo u zatvoru u SAD-u kao nedužan je Riki Džekson - koji je Afroamerikanac. On je služio kaznu od 18 godina za ubistvo koje nije počinio. U pitanju je bila - epidemija!

Nažalost, ni danas, godinama kasnije, situacija nije ništa bolja. Otkako je Tramp došao na vlast, platforme za ekstremne desničare, koji su po pravilu gotovo uvek i rasisti, proširene su i postale su "nova normalnost". Predsednik, okružen gomilom skandala, zapaljivim govorima i politikom nesumnjivo podstiče takvu atmosferu podeljenosti i mržnje.

Tramp je nedavno započeo kampanju za novi mandat, pa se može reći da se ova serija pojavila u pravom trenutku, da podseti javnost na surovu realnost koja ih okružuje.

Najzad, serija služi kao podsetnik da se u svakom sistemu, i u svim vremenima, može pojaviti zlo. I što je još gore, kada mislimo da je pobeđeno, ono se iznova vraća. Čak i u bogatim, "starim" demokratijama koje se hvale svojim "slobodama". Snaga jednog društva ogleda se u odnosu prema najranjivijima - a SAD su postale sila kakva su danas zahvaljujući eksploataciji takvih društvenih grupa. I nikada se nisu odrekle te moći.

Jedina nada, kao i kroz celu istoriju, ostaju priče - i obaveza da ih pamtimo, i da ih se sećamo. Za američku naciju, ova priča je za udžbenike.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / Božica Luković)