OTVORITE ČETVERE OČI #2: Novi heroji srpske kinematografije, ispred i iza kamere

U narednih par hiljada slovnih mesta sledi nova runda pokušaja da se u opipljivom izobilju materijala i kandidata uđe u trag onima koji ponajpre zaslužuju pohvale za pokazano u recentnoj srpskoj filmskoj i serijskih sadžaja. Jer, pravih heroja i potrebe za verom i u buduće darove nikada dosta, zar ne?

Miroslav Miša Terzić

U to je prvo prilike imala da se uveri publika ovozimskog Berlinskog filmskog festivala, gde je ovaj film imao svetsku premijeru i uopšte prva prikazivanja, a onda i prisutni na FEST-u i oni koji su Šavove pogledali u redovnoj bioskopskoj distribuciji. Nekoliko godina nakon Ustaničke ulice, tog, sveukupno gledanog, sasvim zadovoljavajućeg filma koji je, ruku na srce, bio znatno bolje režiran no napisan, Miroslav Miša Terzić je u slučaju odličnih mu Šavova ponovo pokazao svoju rediteljsku veštinu i klasu. A Šavovi su ovdašnjim okvirima redak primer filma koji je polodno tle našao na samoj razmeđi arthaus filma i ostvarenja koje, us sve svoje nesporne kinestetske kvalitete, lako komunicira i sa znatno širim krugom gledalaca.

Igor Marović

Njegovo vreme zapravo tek dolazi, ali neizostavno je već sada i dobro i mudro zapamtiti ime ovog najboljeg i najosobenijeg mladog/mlađeg srpskog direktora fotografije. Njegov snimateljski dar je „upao u oči“ mnogima već i na uzorku njegovih postignuća u filmu Amanet od pre nekoliko godina. Serija Jutro će promeniti sve je samo pojačala opravdanost u veru u Marovićeve ogromne potencijale. A puna mera, kanda tek sledi – kad pred gledaoce stigne ambiciozna i distopijska Volja sinovljeva u režiji Nemanje Ćeranića. I to nije sve – ukoliko vam se za to ukaže šansa, od ranijih Marovićevih radova obavezno pogledajte Ćeranićev odlični kratki igrani film Stočar i vrstan dokumentarni film Pogledi zatvorenih očiju u režiji takođe mlade i perspektivne Dore Filipović.

Milena Radulović

Daleko smo mi od Holivuda i negovih uspešnijh derivata iz raznih delova planete, ali i kod nas se gledaoci prevashodno vezuju za glumce. Generacije se tiho i lagano smenjuju, baš kao i škole i pristupi filmskoj glumi, a ovaj novi talas srpskih igranih sadržaja na malim i velikim ekranima podario nam je, kanda, još jednu buduću zvezdu srpskog filmskog glumišta. Mlada Milena Radulović je u samo poslednjih par meseci ove godine uknjižila dosta toga u svojoj filmografiji – hvaljenu kreaciju u prilično zahtevnoj ulozi u seriji Pet, sasvim svrsishodnu i razaznatljivu rolu u seriji Državni službenik, ali i glavnu žensku ulogu u i dalje friškom rusko-srpskom blokbasteru; u filmu Balkanska međa ona je ubedljivo iznela donekle i tipski tragizam hrabre bolničarke kojoj se ljubav desi u (malo je reći) nevreme. A tek je kraj maja i početak juna.

Vladimir Ilić

Čestitke zaslužuje još jedan filmski snimatelj koji, srećom i posve pravično, dobija sve više prostora i zaduženja; Vladimir Ilić je posle nekoliko godina sticanja zanata, tek je u svojstvu snimatelja u slučaju pominjane serije Pet napokon dobio poštenu šansu da pokaže šta ume i za šta je još kadar – ono što nije bilo vidljivo u slučaju filma Incoming sa velikim Scottom Adkinsom (filmom snimanim kod nas) ubrzo je postalo očigledno u Pet.

Kada pred sobom ima dobro napisan materijal i kada sarađuje sa tako nadahnutim rediteljem kakvim se pokazao Balša Đogo, Vladimir Iilić pogađa pravo u (snimateljsku) metu. Njegova slika je atmosferična, bogata nijansama i brojnim finesama, i, uz to, sasvim dostatna scenarističko-rediteljskim nastojanjima i postavkama. A nek bude pomenuto i to da je Vladimir Ilić 2012. bio direktor fotografije zanimljivog kratkog filma Intenzivni udarac u glavu mladog reditelja Momira Miloševića, koji je zasluženo pobrao dosta pohvala na račun svog celovečernjeg prvenca, filma Otvorena.

BONUS VIDEO: ESPRESO LIVE SESSION #5: Ana Ćurčin (VIDEO)

(Espreso.co.rs / Zoran Janković)