ŽENAMA NIJE MESTO NA TRONU: Poslednja sezona IGRE PRESTOLA uverava nas da drugačiji svet nije moguć

Malo šta je izazvalo toliku buru i rasprave u medijima kao završna sezona mega-popularne serije "Igra prestola".

Ni silne političke promene, teroristički napadi, zločini i ostale tragedije koje svakodnevno pogađaju planetu nisu isprovocirale toliko reakcija ljudi kao finale ovog epskog spektakla.

Sa jedne strane su oni koji tvrde da ih je serija "izneverila", a sa druge oni koji pravdaju odluke kojima su scenaristi razvili ovu priču do same završnice. Jedno je sigurno - priča ovakvih razmera sigurno nije mogla da se okonča u samo 6 jednosatnih epizoda, posebno jer je kraj trebalo da bude osmišljen van primarnog izvora priče, knjiga Džordža Martina.

Scenario je aljkavo napisan, pun logičnih nedoslednosti i velikih skokova koji se jako teško mogu opravdati, likovi su odjednom postali površni, a njihov karakterni razvoj kroz 7 sezona bačen je u vodu.

To je dominantan generalni stav hiljada ljudi, ako je sudeći po društvenim mrežama. Zapravo, radi se o tome da nisu problem neočekivane odluke vodećih likova i ogromni preokreti u njihovim sudbinama, već to što se sve to odigralo "ad hoc" bez ikakve logičke podloge, uvoda, ili sleda događaja koji bi gledaocima dočarao kako je taj lik došao do određenog "prevrata".

Uz zjapeću rupu između 7. i 8. sezone, postoji još mnogo problema u scenariju - deluje kao da su pisci namerno birali najjednostavnije pokretače radnje, oblikovali su je onako kako im je najlakše, iako to u većini slučajeva zaista nije imalo smisla. Više o tome su govorile su moje kolege, koji su zaista uočili glavne pukotine u scenariju ove sezone.

Pogledajte ovde:

Zanemarimo sada sam scenario i konkretne događaje u ovoj sezoni, i obratimo pažnju na ideje koje stoje iza ovakvog raspleta radnje "Igre prestola". Ova serija je oduvek imala snažni politički prizvuk, što je i normalno, jer se radi o borbi za vlast u jednom izmaštanom svetu, koji ima dosta sličnosti sa stvarnim.

Martin je više puta rekao da je inspiraciju crpeo iz stvarnih političkih, odnosno istorijskih događaja. Tako su poznati navodi da je bio inspirisan Ratom ruža u Engleskoj, a neki kažu i raspadom Jugoslavije.

Kakve ideje "čitamo" u ovoj sezoni? Glavni događaj, koji je mnoge zaprepastio i razbesneo je preobražaj Deneris Targerijan, kraljice zmajeva, u ratnog zločinca i velikog negativca. Iako je to u seriji prikazano jako siromašno, naglo i bezrazložno, sama ideja jeste "na mestu".

Deneris je revolucionarka koja želi da promeni svet, ali dalje da njime vlada po nekim svojim načelima za koje ona misli da su pravični. I zaista jesu, na papiru. Želi da oslobodi ljude ropstva, skine im okove, i do kraja uništi robovlasništvo. Zvuči poznato?

Revolucionara sa plementim idejama u istoriji je zaista bilo dosta. I baš kao Deneris, mnogi od njih su se, u trenutku osvajanja vlasti, preobratili u ono protiv čega su se borili. Setimo se Staljina, Mao Cedunga, i sličnih. Da su postojale dodatne epizode u kojima vidimo kako se principi Deneris Targerijan "izvrću", postaju nešto sasvim drugo, u skladu sa "potrebama revolucije", njena nezamisliva okrutnost i zlo bi zaista i bilo uverljivo. Jer, istina je da ona želi vlast više nego išta, i želi da uspostavi svoju verziju sveta, koju je nemoguće da prihvati sav narod Vesterosa. Uostalom, takav razvoj događaja videli smo isuviše često, u svim krajevima sveta. Oslobodilac postaje tiranin, postaje ono protiv čega se borio. Ratni zločini nisu bili strani nijednoj "oslobodilačkoj" vojsci sveta.

Međutim, postavlja se pitanje zašto je moralo biti tako? Zašto jednom ženskom liku, sa dosta pristojnih ideja o vladavini, nije dozvoljeno da ostane pri svojim principima i dođe na tron bez velikih ljudskih žrtvi?

Gotovo se čini da se politički diskurs pravog sveta, u kojem su sve ideje o promeni kapitalističkog sistema hitro odbacuju, prelio u svet "Igre prestola". Jedostavno, nije nam dozvoljeno da bilo gde vidimo nekakav drugačiji svet od surove, krvave realnosti u kojoj se svi ideali završe pogubno. Tektonska promena društva mirnim putem nije moguća, kao što nije moguće ikada implementirati u društvo odnose drugačije od potlačenosti.

Scenaristi su izneverili sve ženske likove. Propašću svih žena koje su u ovoj seriji imale nekakvu poziciju moći (osim Sanse Stark, koja je imala samo puku sreću) u seriji jasno možemo da vidimo odraz straha od jakih ženskih političkih figura. Iako je Deneris preživela mnogobrojne užase, koji njenom liku donose empatiju prema svima koje "život šiba" i koji ugnjetavani pate, scenaristi su ipak odlučili da joj to oduzmu i pretvore je u bezumnog, ludog ubicu.

To je na odličan način primetila i feministička stranica "Femrevolt". Pročitajte:

Zanimljive su i sledeće statistike: Jedna istraživačka agencija objavila je podatak da ženski likovi u 'Igri prestola' govore čak tri puta manje od muških. Tokom osam sezona serije, muški govor zauzeo je 75 posto vremena potrošenog na dijaloge i monologe. S druge strane, vreme ženskog govora variralo je po sezonama - zauzimao je četvrtinu vremena u prvoj sezoni, da bi blago porastao do sedme sezone. Iako su se u poslednjoj sezoni ženski likovi našli u središtu radnje, njihov glas se najmanje čuo. Istraživači su očekivali ovakve rezultate, jer je 30 posto govornog vremena inače prosek koji se daje ženama na velikim i malim ekranima. Za ženske likove se očekuje da "komuniciraju telom".

I sama serija se završava - razgovorom o novim bordelima, za stolom za kojim sede samo muškarci. Sistem ostaje duboko zarobljen u sam sebe, u svoj patrijahalni obrazac u svim sferama: na tronu sedi kralj, u kući glavnu reč vodi otac. Žene ostaju "drugi izbor" kada muškaraca nema, ili tek predmet za "uživanje i razonodu".

Na svom početku, "Igra prestola" je bila osveženje upravo zahvaljujući ženskim likovima koji nisu imali samo svrhu "podrške muškarcu". Heroine, ali i zlikovke, istrajale su iz sezone u sezonu, menjale se i jačale, bilo u pozitivnom (Deneris) ili negativnom (Sersi) svetlu. I bilo ih u jednakom broju kao muških likova. U završnici, sve to je obrisano. Sumnjamo da je Martin hteo tako.

Pre će biti da su se glavni pisci Dejvid Beniof i D.B Vajs vodili ideološkim tendencijama koje vide i u stvarnom životu, van ekrana. I tu mučnu sliku današnjeg sveta pretočili su u jedno veliko, spektakularno razočarenje.

Šteta!

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / Božica Luković)