ESPRESO NA BELDOCSU: Vendersov omaž Papi i Nerešeni slučaj Hamaršeld

Vim Venders je legenda svetske kinematografije, a Papa Franja moralni heroj našeg doba. Prostim zbirom njihovih kvaliteta i značaja u okviru delatnosti koje obavljaju, trebalo bi da dobijemo u najmanju ruku zanimljiv film o ličnosti koja se uzdigla iznad loše globalne reputacije katoličke crkve, otuđene od običnog čoveka i ogrezle u pedofilske skandale. "Papa Franja: Čovek od reči" tek delimično ispunjava (velika) očekivanja.

Ako makar i ovlaš čitate dnevne novine i interesujete se za vesti iz sveta, o Papa Franji ćete već znati ono najatraktivnije - da živi u skromnom apartmanu i vozi se (relativno) jeftinim kolima, da je osudio pedofiliju u Crkvi, da je ljubio noge zatvorenicima, obilazio migrante, govorio blagonaklono o gejevima, itd. Ukratko, radi se o osobi koja je preokrenula svet katoličke crkve naglavačke, te kao takav nije baš najpopularniji unutar vatikanske hijerarhije, ali je bezmalo pop zvezda u globalnim medijima i na gostovanjima na koja ide širom sveta.

Vim Venders, u relativno konzervativnom stilu i bez previše autorskih intervencija, pušta gledaoca da sluša i gleda Papine govore, provodeći ga kroz ključne motive i ideje ove blage i skromne individue. Ponekad su to arhivski snimci poznatih govora, a ponekad obraćanja Pape gledaocu pred kamerom, u krupnom kadru. U tom smislu se Venders (hrišćanski) stavio u službu priče i propovedi, koja ma koliko da je hvale vredna, ne odiše sinematičnošću u meri koja bi se očekivala od reditelja takvog gabarita i senzibiliteta. U tom smislu je možda i propuštena šansa da se uradi nešto više od pamfletskog prikaza lika i dela, ma koliko da nam je taj lik srcu mio i hvale vredan iz pozicije redefinisanja crkvenog pogleda na ljudska prava, raspodelu globalnog bogatstva ili elementarnu humanost.

"Nerešeni slučaj Hamaršeld" danskog reditelja Madsa Brugera je u tom smislu sušta suprotnost i zanimljiv primer otklona od klasičnog dokumentarističkog stila. Pre svega, neophodno je podsetiti se konteksta i davno zaboravljenog aktera ove priče. Nekadašnji Sekretar Ujedinjenih nacija Daga Hamaršeld stradao je u misterioznoj avionskoj nesreći u Africi 1961. godine i taj slučaj do dan danas nije rešen. Kao takav je, tokom decenija, bio predmet različitih manje ili više opskurnih teorija zavere, u kojima je postalo teško razaznati šta je istina a šta dezinformacija ili puko naklapanje.

Mads Bruger je svestan da bi i njegov film mogao lako da sklizne u još jednu teoriju zavere u nizu, te se specifičnom meta-narativnom strukturom osvrće kako na samo snimanje i rediteljske postupke, tako i na izuzetno mukotrpan proces traganja za istinom, ispunjen brojnim dezinformacijama, razočaranjima, sumnjivim svedocima, i ostalim problemima koji stoje na putu marljivog i profesionalnog istraživačkog novinara i dokumentariste. Svemu tome on pristupa sa dozom humora i autoironije, dobrodošle kao odgovor na činjenicu da istinu o Hamaršeldu nikada nećemo saznati, barem ne u njenom punom obimu.

Ovaj film je ujedno i svojevrsna škola "pravog" novinarstva, onog u kome će se pre pisanja ili emitovanja emisije svaki izvor proveriti po nekoliko puta, iz različitih uglova. U kome će se ići za svakim novim tragom kako bi se slika što bolje rasvetlila iz svih uglova. Bruger strpljivo slaže studiju slučaja, uvodeći nas u koloplet spinova tajnih službi i bizarnih svedočanstava opskurnih paramilitantnih likova. Ako i nije stigao tamo gde se zaputio - do konvencionalnog "razrešenja" slučaja - Bruger nas je proveo kroz intrigantan politički triler kome ne manjka uzbudljivosti, nalik bioskopskom igranom filmu.

BONUS VIDEO: MARIJA VUKIĆ & SRĐAN GOJKOVIĆ GILE: Kako je nastao prvi dokumentarni film o ELEKTRIČNOM ORGAZMU (VIDEO)

(Espreso.co.rs / Nikola Marković)