MI: Novi horor Džordana Pila razotkriva naličje američkog društva (VIDEO)

Tokom dugih, topllih i bezbrižnih letnjih raspusta najvažnija stvar mi je bila da pronađem novu, uzbudljivu priču za čitanje, pa sam se neretko okretala horor žanru.

I dalje se sećam utiska teskobe koji je na mene ostavila kratka priča R.L. Stajna, "Stivena Kinga za decu", a koja je govorila o sudbini dečaka čiji život potpuno preuzima njegov "zli blizanac" - koji izgleda identično kao on!

Godinama kasnije, slični osećaj teskobe i gubitka kontrole doživela sam gledajući novo ostvarenje Džordana Pila, nekada komičara i glumca, a danas perspektivnog reditelja koji nam donosi horor pun akcije i preokreta pod nazivom "Mi" (Us).

Kao i na početku svake priče koje obećava, Pil nas u svoj film uvodi kroz leto jedne radoznale devojčice, na mestu gde se sva čudesa kada smo deca dešavaju - lokalnom vašaru. Kada ona slučajno zaluta u "kuću ogledala" koja joj simbolično poručuje da će "upoznati sebe" pokrenuće niz bizarnih i zastrašujućih događaja koji uokviruju ovaj film u dramu strave i užasa kakvu odavno nismo videli na velikom platnu.

Upozoravamo da je nastavak teksta prepun spojlera, pa ako niste pogledali film, možda je najbolje da prvo to uradite pre daljeg čitanja.

U centru zbivanja je afroamerička porodica iz čije perspektive posmatramo sumanuta dešavanja koja su zadesila Ameriku. Likovi četiri člana ove skladne porodice su lepo razvijeni, donekle pomalo stereotipno, međutim i ti prepoznatljivi obrasci ponašanja imaju svoju svrhu u priči. Dremežljiv lik oca duhovito tumači Vinston Djuk, dok majku koja je mučena traumama iz prošlosti maestralno glumi prelepa Lupita Njongo. Ništa manje odlični u tumačenju njihove dece nisu Šahadi Rajt Džozef i Ivan Aleks.

Dok je porodica na naizgled mirnom odmoru, Pil nam suptilno daje "tragove" koji nam nagoveštavaju da će nešto veliko, i jako loše, uskoro da se dogodi i sruši njihov svet.

Zamislite da je naš svet udvojen i da postoji još jedna verzija svih nas, da negde tamo žive osobe koje nam u svemu potpuno nalikuju, ali opet, "oni" nisu "mi". Ova mučna i nespokojna ideja o "paralelnom svetu" u Pilovom filmu dobija svoju još strašniju verziju - odjednom, svaku osobu na planetu napada njegov zli dvojnik, koji je izmileo iz podzemlja samo sa jednim ciljom: da zameni mesta sa svojim parom, dokrajči ga, i ostane u ovom "našem" svetu.

Dok se film razvija u scene nasilja, terora, bespomoćnosti i haosa, najstrašniji su zapravo slojevi skrivenih značenja koje je Pil vešto utkao u monstrume svog filma.

Čudovišta smo zapravo mi - bolesne, iskrivljene, poremećene i sablasne verzije nas samih, koje dolaze iz skrivenog sveta da unište naš stabilni, i naizgled uljuljkani svet mira i spokoja. Zapravo je prelomno to "izlaženje na površinu" svega prljavog što američko društvo gura pod tepih, a itekako je postalo vidljivije od dolaska Donalda Trampa na mesto predsednika SAD.

Pojava ovih nakaznih verzija ljudi i njihov sukob sa porodicom heroja može se tumačiti iz različitih perspektiva, a izdvojićemo one najvažnije: rasnu i klasnu.

Rasna tematika je očekivana, i opravdana za mladog afroameričkog režisera kao što je Pil, a njome se više bavio u svom prvom hororu "Get out". Međutim, ni ovde nije zaobiđena. Kada porodica "zlih dvojnika" napadne naše junake, saznajemo zapravo i ko su oni - proizvod društva koji je najradije htelo da zaboravi. Baš kao što bi Amerika najradije da zaboravi svoju istoriju robovlasništva, živote na hiljade nedužnih Afrikanaca koji su svojim "vlasnicima" nekada manje vredeli od života njihovih konja ili goveda. A onda, najradije bi da se zaboravi i koliko je vremena trebalo tim istim ljudima da osvoje sve slobode koje imaju i belci, i koliko će im još trebati dok siromaštvo, beda i diskriminacija više ne budu uvezani za rasnu pripadnost.

Sve ovo je naizgled "tiho prisutno" u američkom društvu, ali samo naizgled - bura nezadovoljstva i želje za pravdom neretko eskaliraju u vatreno nasilje (setimo se Fergusona).

- Mi smo Amerikanci - govori "zla dvojnica" Lupite Njogo svojim drhtavim i prezrenim glasom.

Iako žive u istoj zemlji, oni - odbačeni, siromašni, "drugačiji" - nisu imali gotovo ništa što smo "mi" imali. Ljudima "pogrešne boje kože" često je klasa preodređena rođenjem, međutim za razliku od siromašnih belaca njima je teže da napreduju ili izađu iz svoje "klase". Čak i porodica u filmu, koja pripada nekoj višoj srednjoj klasi, očigledno manje zarađuje od belačke porodice sa kojom se druži. Dok Amerika tvrdi da je "lider slobodnog sveta" i mesto svakojakog progresa, njeno naličje retko kada vidimo - milione siromašnih ljudi koje je sistem slomio, a onda odbacio, bez doma, bez adekvatne zdravstvene zaštite, i često u kandžama poroka iz kojih je nemoguće izaći.

Zanimljivo je i kako Pil, za razliku od većine ostalih horor režisera, ne koristi tmurne tonove u filmu, već jarke, blistave boje - a ipak uspeva da ostane jednako jeziv. Očigledno inspirisan nadrealizmom, stvara upečatljive kadrove koji savršeno dočaravaju krhu prirodu naše stvarnosti, i koliko lako ona može postati "poremećena".

Takođe, koristi minimum specijalnih efekata, a prvenstveno nam pomoću facijalne ekspresije i pokreta glumaca predočava svu stravičnost "njih" - gotovo je neverovatno koliko se ljudsko lice može izobličiti i pretvoriti u čist užas!

Zamerka filmu je nepotreban, ali dodatno jeziv preokret koji sledi na kraju, dužina ostvarenja koje je moglo biti kraće, a takođe je čitava priča o stvorenjima iz podzemlja jako "nategnuta" ukoliko se ne posmatra u prenesenom, metaforičkom značenju.

Pilov film iz temelja preispituje identitet društva, način na koji se on gradi, i šta se dogodi kada jedan čitav sloj izostavimo iz naše slike "idilične zajednice". Dok šetate ulicom i gledate ukrašene izloge, ili police prepune robe, ne zaboravite da pogledate i u one koji često u ruljama i na kartonima leže ispred - ne zaboravite da smo i to "mi".

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)