SVE ŠTO STE ODUVEK HTELI DA ZNATE O NJIMA: Serijske ubice na velikom platnu i malom ekranu (VIDEO)

"Ne mislim da iko sumnja u to jesam li ili nisam radio loše stvari. Pitanje je: šta, naravno i kako... i najvažnije - zašto?"

Ovo su reči Teda Bandija, jednog od najozloglašenijih zločinaca u istoriji Amerike, ali i sveta. Bandi je definitivno i najpoznatiji ubica koji se naziva serijskim, a života je lišio najmanje 30 osoba.

Upravo zbog svog dobrog izgleda i harizme, ljudi nisu mogli da pojme da je neko takav spreman na najmračnije, gnusne zločine. Zato je svet i dalje fasciniran njime, čemu u prilog govori to da su se nedavno pojavila čak dva ostvarenja koja se bave Bandijem - dokumentarac Conversations with a Killer: The Ted Bundy Tapes i igrani film Extremely Wicked, Shockingly Evil and Vile u kojem ga tumači Zak Efron.

Ovo drugo ostvarenje dobilo je brojne kritike, jer su autori optuženi da glorifikuju i fetišizuju čisto zlo, a Bandiju daju popularnost i pažnju koju je sam, kao narcis i psihopata, oduvek želeo.

Ipak, fascinacija serijskim ubicama nije ništa novo, a sasvim je razumljivo zbog čega je ljudima toliko intrigantna njihova pojava. Sam termin se pojavio tek sedamdesetih godina, a označava osobu koja je ubila tri ili više osoba iz psihološkog zadovoljstva. I u tome je ključ - činjenica da neko uživa u mučenju i ubijanju druge osobe za većinu ljudi je strana i nerazumljiva, i zbog toga želimo da shvatimo zašto, kao što je ukazao i sam Bandi.

Zbog neverovatne, groteskne dramaturgije koja se nažalost krije u životima i nedelima serijskih ubica, što stvarnih što fiktivnih, oni su neretko bili i tema brojnih filmova i serija. Ovom prilikom izdvojili smo neke koji su možda najupečatljiviji.

Mindhunter

Ova odlična serija objasniće vam sve što ste oduvek hteli da znate o serijskim ubicama. I to kroz vrhunsku, istinitu priču o detektivima koji su promenili način na koji policija razmišlja. Smeštena u doba tektonskih promena američkog društva, kada je nauka doživela procvat i kada smo počeli sve više da učimo o svetu i nama samima, serija odlično prikazuje kako je skovan sam termin serijski ubica - i kakva osoba se zapravo krije iza tog termina.

Detektivi prvi put uočavaju korisnost psihoanalize, pa naučne metode koriste tako što intervjuišu nekoliko serijskih ubica. Tako postaju začetnici profilisanja, pa dolaze do jezivog zaključka o tome šta povezuje sve serijske ubice. Oni uče kako se stvara zlo, i ruše mit da se neko jednostavno "rodi zao". Zapravo, presudni su mnogi drugi faktori, a oni mogu da dovedu do košmarnih posledica. Vrhunska gluma, scenario i radnja čine seriju, po mišljenju autorke, najboljim delom na ovu temu.

Se7en

Verovatno jedan od najstrašnijih filmova ikada snimljenih, "Seven" ostaje sa vama i godinama nakon što ga odgledate, jer je neke scene teško izbrisati iz sećanja. Tuborna, siva, beskrajna nedelja noćnih mora zauvek će promeniti živote detektiva koje uverljivo tumače Bred Pit i Morgan Frimen, dok Kevin Spejsi igra možda i najmračniju ulogu u svojoj sada već propaloj karijeri. Sam film je bez ikakve svetlosti, u zagasitim tonovima, a ubistva inspirisana biblijskim grehovima urežu se u najdublje strahove, i pokreću velika pitanja o ljudskom zlu. Finčer jednostavno briljira u delu koje će se još dugo nalaziti na listama najboljih trilera i misterija svih vremena.

Zodiac

Još jednom Finčer, majstor trilera, sa svojim pomalo potcenjenim filmom o najzagonetnijem ubici SAD-a, koji zapravo nikada nije uhvaćen. Čak 37 osoba ubio je neko ko se medijima predstavljao kao "Zodijak" a u novine je slao kriptične poruke kojima se smejao u lice policiji. Sve ove događaje odlično je prikazala sjajna glumačka ekipa, ali i reditelj svojim dugim kadrovima i nedovršenom pričom koja ostavlja utisak uznemirenosti i beznađa.

Za razliku od "Seven" koji je fikcija, ovaj film se, baš zbog toga što je zasnovan na stvarnim događajima, odmiče od bilo kakve spektakularne akcije. Umesto toga, jako verno prikazuje kako zaista izgleda rad policije i novinara na ovakvim slučajevima. Na sjajan način prikazana je i ljudska opsednutost i stalna potreba za odgovorima, ali i druga strana: koliko pamet i veština nekada mogu da se iskoriste u najjezivije svrhe.

Hannibal (serija)

Hanibal Lektor je najpoznatiji ljudožder u fikciji, i jedan od najstrašnijih ubica. Ovaj književni lik brzo je postao i omiljeni negativac sa velikog i malog platna. Ali, umesto da navedemo odličan, kultni film fenomenalno prevedenog naslova - "Kad jaganjci utihnu", na listi se našla ova neobična serija. Vodi nas u svet gde pravo lice brilijantnog psihologa još uvek nije razotkriveno, kroz vizuale od kojih zaista zastaje dah.

"Hanibal" potpuno pomera percepciju zločina i ljudskog zla, koristeći se erudicijom samog doktora Lektora, a najviše njegovim odnosom sa detektivom koji istražuje njegove zločine. Serija se kroz sezone razvija u ludački neočekivanom smeru, a sam reditelj priznao je da je želeo da serija izgleda kao uvrnuti kemp film. Stilizovano, pametno, zabavno, mračno i maštovito. Takođe, Mads Mikelsen tumači Lektora gotovo jednako dobro kao i legendarni Entoni Hopkins.

American psycho

Bret Iston Elis je jedan od najvažnijih i najprovokativnijih savremenih američkih pisaca, a po njegovoj knjizi stvoren je ovaj kultni film. Iako je knjiga daleko mučnija za čitanje, adaptacija je takođe sasvim dovoljno uznemirujuća, a pogođen je i "ton" dela. "Američki psiho" vešto secira američko društvo kroz divljački pir biznismena Patrika Bejtmena, bogatog sadistu, seksistu i egomanijaka koji se zahvaljujući svom karakteru popeo na sam vrh "piramide ishrane" na Vol stritu.

Prikazano je sve ono što je toksično u kapitalizmu, kao i način na koji pohlepa, koju takav sistem iznova proizvodi, eskalira na grozomorne načine. Knjiga, kao i film, i posle dve decenije su podjednako aktuelni, ako ne i više nego ikada. Ovo je Elisov šamar naciji koja sebe vidi kao najmoćniju, jer joj pokazuje kakve joj vrednosti i osobine trijumfuju.

Monster

Šarliz Teron oduševila je svet svojom neverovatnom transformacijom u Ajlin Vournos, koja je poznata kao "prva žena serijski ubica" u Americi. U ovom odličnom filmu pokazala je izuzetan raspon svog glumačkog talenta, ne samo kroz fizičku transformaciju, već i kroz pogled i govor tela. Time je uspela da nam dočara priču o ženi koju je život dotukao, ponizio i učinio "zlom". Zlostavljana je ceo život, a završila je kao seksualna radnica koja je svoj otpor nesagledivoj patnji pružila kroz nasilje.

Ovaj film potpuno drugačije pristupa sudbini jednog zločinca, otkrivajući nam životnu pozadinu i samu dušu namučene žene, koja jednostavno nije znala da bude "dobra osoba" iako se ipak trudila, što se vidi kroz njen odnos sa jedinom ženom prema kojoj je gajila osećanja. Nju tumači jednako dobra Kristina Riči. Ostvarenje nas tera da se zamislimo šta se krije iza etikete "čudovišta" koje društvo olako lepi, ali i da se zapitamo na koji način je to društvo samo učestvovalo u stvaranju tog monstruma.

Frailty

Indoktrinacija bilo koje religije, koje su same po sebi transcendentne, zasnovane na onostranom, odnosno na idejama koje nemaju uvek potporu u realnom svetu, uvek može biti jako opasna, a to savršeno prikazuje ovaj jezivi film. Muškarac, opsednut apokaliptičnim vizijama koje dobija "od boga", svoja dva sina uvlači u krvavi pir kažnjavanja onih koji zaslužuju nebesku kaznu.

Film predočava sve užase mentalne bolesti i opsednutosti na jako zanimljiv način - vizije brižnog oca čini jako stvarnim, tako da i gledalac može da oseti njihovu snagu. Deluje kao da naizgled briše liniju između racionalnosti i sumanutog ludila, kako bi prikazao svu moć koju ima emotivno nabijen sistem ideja, kojima se lako može opravdati čak i ono što za većinu ljudi izmiče razumnom delovanju. Na taj način nas uči koliko zastrašujuće može biti širenje panike i opasnih zabluda, što na svojoj koži osećaju nedužna deca koja su tome izložena.

Psycho

Na ovoj listi ne bi smeo da izostane klasik svetske kinematografije, u režiji velikog i neponovljivog Alfreda Hičkoka. Već decenijama Norman Bejts je jedan od najjezivijih psihopata na filmskom platnu. U ovom kultnom filmu Hičkok postaje pionir brojnih režiserskih trikova i pristupa hororu koji će posle njega još bezbroj puta biti viđeni na filmu. A priča o mladiću koji je i dalje opsednut svojom mrtvom majkom, dodatno je strašna jer je kasnije, u psihološkim teorijama, primećeno da veliki broj serijskih ubica svoje poremećaje ličnosti "duguje" upravo nezdravom i traumatičnom odnosu sa majkama u ranom detinjstvu.

Scena tuširanja i čuveni vrisak postali su simboli horor filmova, dok nedorečena završnica sama po sebi mala revolucija u kinematografiji. Taj zlokobni, zagonetni osmeh Bejtsa progoniće nas još mnogo vremena. Ne sme se zaboraviti ni fantastična muzika, koja savršeno dočarava mračno ljudsko ludilo.

Funny games (1997)

Iako u ovom ostvarenju velikog Mihaela Hanekea nisu prikazane serijske ubice, njegovi protagonisti savršeno odgovraju profilu ove vrste zločinaca. Haneke je reditelj od velike važnosti za evropski film, a u svom opusu se uvek bavio jako kontraverznim temama. A prva među takvim temama svakako je nasilje, ali ne bilo kakvo, već - nasilje zbog zabave, nasilje zbog čistog nasilja.

Dva mladića u ovom filmu odlučuju da terorišu porodicu koja pripada srednjoj klasi, i to na nezamislivo užasne načine, kroz ponižavanja i besomučno zastrašivanje. Brutalno nasilje nad porodicom u njihovom domu, koji bi trebalo da bude mesto bezbednosti, sreće i ljubavi, uzdrmaće vas do srži. Posebno jer Haneke u jednom trenutku direktno oslovljava publiku kao neme posmatrače i saučesnike groznog iživljavanja dvoje psihopata.

Haneke razara vaš ušuškani svet i vodi vas u sunovrat najcrnjih noćnih mora koje se dešavaju baš tu, možda već u vašem komšiluku. Film je doživeo i svoj holivudski rimejk, koji apsolutno ne preporučujemo da gledate.

BONUS PREPORUKA ZA FEST: House that Jack built

Na "neviđeno", u susret predstojećem FEST-u, preporučujemo da se odvažite i pogledate najnoviji film Larsa fon Trira, koji je poznat kao enfant terrible svetske kinematografije. Trir u ovom filmu predstavlja uznemirujuću priču o serijskom ubici kojeg tumači nedavni gost naše zemlje, Met Dilon. Film je već dobio negativne kritike zbog nepotrebnog eksplicitnog nasilja - što nije ništa novo za Trira, ali lako može unespokojiti one koji nisu upoznati sa njegovim stvaralaštvom. Ovaj reditelj gotovo uvek ima skrivene, fenomenološke slojeve značenja u svojim ostvarenjima, pa svakako vredi pogledati šta je ovoga puta želeo da nam poruči.

BONUS VIDEO: ON TOUR: Na margini i van kalupa, od Srbije do Severne Amerike (VIDEO)

(Espreso.co.rs)