ESPRESOV VODIČ KROZ FEST: Pet filmova po izboru Đorđa Kalijadisa (VIDEO)

U susret 47. izdanju filmskog festivala FEST, koji će se održati od 22. februara do 3. marta 2019. godine. u Sava centru, Domu omladine, Kombank dvorani, DKC-u i Fontani, Espreso Kultura vas vodi kroz ovogodišnji program ove manifestacije.

U našem specijalnom vodiču filmove će preporučiti i komentarisati renomirani filmski stvaraoci i kritičari - Dimitrije Vojnov, Đorđe Bajić, Zoran Janković, Slobodan Vujanović, Đorđe Kalijadis, Dejan Ognjanović, Miloš Cvetković...

Nakon Vojnova, Bajića i Vujanovića, serijal nastavljamo preporukama kritičara Đorđa Kalijadisa.

***

Ove preporuke bi trebalo shvatiti uslovno jer su na neviđeno. To su sve filmovi koje bih ja voleo da pogledam i koji su mi se učinili najzanimljivijim.

ROBERT MIČAM – FINE DEVOJKE NE OSTAJU NA DORUČKU

Kao fanu Roberta Mičama, i nekritičkom ljubitelju njegovog glumačkog i muzičkog dela, prvo što mi je zapalo za oko je dokumentarac Brusa Vebera o životu, ili jednom segmentu života, ovog velikog glumca. Čini mi se da ovo nije klasičan biografski dokumentarac koji se drži proverenog šablona, već da više govori o Mičamovoj harizmatičnosti i njegovom lagodnom snalaženju u filmskom kadru. O njemu govore Džoni Dep, Benisio Del Toro, Lajam Nison, a koliko sam uspeo da vidim, jednim delom će se autor osvrnuti i na Mičamov muzički talenat.

VELIČANSTVENI BASTER

S obzirom da sam se kao filmofil od Pitera Bogdanoviča učio tome šta je film i filmska umetnost, logično je da ću pogledati i preporučiti njegov dokumentarni film o Basteru Kitonu. Kao dete sam zavoleo filmove Bastera Kitona i to je za mene i danas prava filmska magija. Pretpostavljam da je Piter Bogdanovič kao vrsni poznavalac filmske “antike“, odnosno tog pionirskog perioda, uspeo na pravi način da predstavi ovog genija celuloidne trake.

SLUČAJ MAKAVEJEV ILI PROCES U BIOSKOPSKOJ SALI

U predvečerje ili za vreme onih studentskih protesta 1996/1997, ne mogu se sa sigurnošću setiti, u DKC-u je jedne od tih večeri održana zvanična premijera Misterije organizma. Bio sam tamo. Posle projekcije je održana tribina na kojoj su govorili Dušan Makavejev, Želimir Žilnik, Petar Luković, transvestiti Merlin i Sanela iz Žilnikovog „Marble Ass“ i na opšte iznenađenje svih, tu se našao i Ljubiša Ristić, koji je tada bio predsednik JUL-a.

Bilo je napeto, sevale su varnice, padale neke teške reči i provokacije, ali najviše se pričalo o takozvanom Crnom talasu. Makavejev je te večeri izneo prljav veš koji su ostavili neki kultur-tregeri i politički apartčici, koji su kumovali bunkerisanju Misterije. Sa ove vremenske distance mogu da konstatujem da su ti apartčici i kasnije opstajali pod novim režimom, ali to sve danas više nije ni bitno.

Elem, hoću reći da mi je drago što je Goran Radovanović, inače sjajan filmski autor (Enklava, Uz Fidela do kraja, Hitna pomoć), uspeo da završi ovaj film, koji baš govori o poziciji umetnika u titoizmu, kao i zabranama i pritiscima kojima se služila njegova birokratija. Dušan Makavejev je jedan od najvećih autora našeg filma, i siguran sam da će ovo biti jedno značajno delo za nacionalnu kinematografiju i još jedan prilog istini.

TRI PISMA POLU MORISIJU

Za ljubitelje filmskog andergraunda, pored propratnih projekcija Morisijevih Trash i Flash, preporučujem sebi i drugima film Armanda Rovire „Tri pisma Polu Morisiju (Letters to Paul Morrissey)“. Tri junaka, pripadnika različitih naroda, pišu pisma Polu, a karakteristični su po tome što su slični likovima iz Morisijevih filmova. Pretpostavljam, dekadentni i izgubljeni zarobljenici svojih poroka. Pol Morisi je svakako autentičan filmski stvaralac, jedan iz ekipe Vorholovog studija The Factory, koji nam je na gostovanju u Beogradu pre dvadeset godina, u sklopu nekog FAF-a, objasnio brojne stvari o andergraund filmovima i nekim zabludama koje smo imali o pop-art ikonama.

KUĆA KOJU JE DŽEK SAGRADIO

FEST ne bi bio to što jeste, kada se na repertoaru ne bi našao film nekog reditelja koji među elitističko-festivalskom publikom ima status božanstva. Ne spadam u idolopoklonike Trirovog lika i dela, ali volim uvek da pogledam svaki njegov novi film. Iako je u Kanu, tokom projekcije zbog brutalnih scena izašlo pola sale, taj skandinavski paranoik i stoik je uvek znao šta želi da kaže svojim filmovima i zato ću svakako preporučiti i pogledati ovaj film.

BONUS VIDEO: NAŠ POSAO JE DA DECU UČIMO DA VOLE BALET: Kineski baletski pedagog Geng Weijie o igri, Srbiji, Aji Jung...

(Espreso.co.rs/ Đorđe Kalijadis)