KROKODILOV CENTAR: Svečano otvaranje izložbe KROKIKIRIKI Alekse Gajića

Izložba je prodajnog karaktera i trajaće do 06. februara.

Aleksa Gajić je popularan umetnik. Ali ne zato što ima armiju fanova ili zato što ga prepoznaju na ulici, već zato što u svoje radove koji definitivno pripadaju popularnoj kulturi (ilustracija, strip i animacija) pokušava da unese i nešto lično, nadahnuto i umetnički.

Ova sprega nije uvek bila podjednako izražena – uprkos artističkim stremljenjima, zahtevi klijenata često su bili vođeni isključivo komercijalno-komunikativnom težnjom. Skoro petnaest godina bilo je potrebno da se u Gajićevom stvaralaštvu ove dve tendencije i zvanično odvoje. Do tada, Aleksa je na ovaj ili onaj način pokušavao i često uspevao da učini vidljivim i svoje hermetične, ničim izazvane radove. Prvo kao eksperiment, potom kao usamljene projekte, terapijske radove, a potom i kao odvojen opus. Važno je reći i da nekoliko video-spotova takođe pripada autorskom opusu koji je Gajić gurao paralelno sa svojim komercijalnim poslovima.

U njegovim čak i najapstraktnijim delima, ipak je uvek bila uočljiva veština koja dolazi od dugih komercijalnih projekata, u koje se na prvom mestu ubraja devet strip-albuma koje je Aleksa Gajić uradio za francuske izdavače. S idejne strane Gajić se zapravo nije mnogo udaljio od svoje mainstream karijere. I dalje su glavni predmet njegovog interesovanja bili strip, ilustracija i animacija. Doduše, ovde već na mnogo opušteniji, spontaniji i neobičniji način.

Upravo iz tog razloga, njegov autorski strip-opus nosi direktan naziv: “Čudesni stripovi Alekse Gajića”. Neki do sad objavljeni stripovi iz te faze su i “U šrafovima”, “Skrepbuk”, “Pljosnati strip”, kao i mali strip “Birokratija” čije su dimenzije svega 5 x 6 cm. Neobičnost ovih radova leži i u tome što to često nisu stripovi, već pošalice na jednoj slici, misaone ilustracije, grafički eksperimenti… U nameri da ispita granice polja stripa i strip-naracije, Gajić je otišao toliko daleko da je u jednoj fazi pravio i strip-objekte. U pitanju su stripovi u flašicama, na kamenju, skrolovima, kartonskim pločicama itd. Predmet interesovanja ponekad je i način naracije: rasklapanje, odvijanje, presavijanje, kao i sve ostalo što bi iskustvu čitanja stripa trebalo da da neku novu i neobičnu dimenziju.

Sam sadržaj stripova nije preterano komplikovan ili apstraktan. Umesto toga predmet Gajićevog interesovanja je laka i vickasta filozofija, besmislenost, eteričnost. S obzirom na neobičan izgled radova, Gajić nije hteo da ih dodatno opterećuje neobičnim pričama. One su kratke i jasne. Ponekad čak i previše banalne za kompleksnost same izvedbe, ali Gajić kaže da ga izuzetno zabavlja pokušaj ljudi da u svemu tome nađu neki dublji smisao iako je zapravo sve samo igra i zabava.

Ova izložba upravo zato i nosi naziv “Krokiriki”. Ona jasno ukazuje na nameru autora da svoje delo predstavi kao laganu, jednostavnu i brzu stvar, nešto što se konzumira bez mnogo pretenzija, poput kikirikija, dok “Kroki”, opet, ukazuje na činjenicu da se izložba nalazi u prostorijama udruženja “Krokodil”.

BONUS VIDEO: Emisija Kratki espreso - novogodišnji specijal (Premotavanje 2018. godine)

(Espreso.co.rs)