NIN-OVA NAGRADA: 31 roman u širem izboru

Ovo je odlučio žiri u sastavu Tamara Krstić, Marjan Čakarević, Branko Kukić, Ivan Milenković i Zoran Paunović, na sastanku održanom 24. decembra 2018. godine

"U prvom štampanom izdanju u 2019. objavićemo uži izbor. Nakon najužeg, proglasićemo 14. januara, oko podneva, šezdeset petog dobitnika NIN-ove nagrade", ističe se u saopštenju Nina.

Prvi krug (po redosledu pristizanja)

1. Đorđe D. Sibinović: NIZVODNO
2. Marija Pavlović: 24
3. Zoran Ćirić: POSLE POTERE
4. Vule Žurić: POMOR I STRAH
5. Dejan Mihailović: PODVIZI I STRADANjA GROFA OD TAKOVA
6. Branka Krilović: PREKASNO
7. Jelena Lengold: ODUSTAJANjE
8. Aleksandar Jugović: MORA
9. Miloš Nikolin: LEGENDA O PABLU
10. Vladimir Bulatović: KAPLAROVO IGRALIŠTE
11. Lana Bastašić: UHVATI ZECA
12. Milisav Savić: DOKTORA VALENTINA TRUBARA I SESTRE MU SIMONETE POVEST ČUDNOVATIH DOGAĐAJA U SRBIJI
13. Vladimir Vukomanović Rastegorac: OD
14. Miomir Petrović: BLACK LIGHT
15. Slobodan Vladušić: VELIKI JURIŠ
16. Igor Marojević: TUĐINE
17. Vladimir Arsenijević: KA GRANICI
18. Muharem Bazdulj: KVADRATNI KOREN IZ ŽIVOTA
19. Saša Savanović: DESETI ŽIVOT
20. Filip Grbić: PRELEST
21. Slobodan Mandić: KRUŽOK NA ZLATNI POGON
22. Mirko Demić: PUSTOLOVINE BAČKOG OPSENARA
23. Vladimir Tabašević: ZABLUDA SVETOG SEBASTIJANA
24. Dušan Patić: GOVORKANjA ILI GLASOVI, GLASINE I ŠAPUTANjA
25. Žarko Radaković: KREČENJE
26. Bojan Babić: YAHOO
27. Jelena Pilipović: DIVOTNICE
28. Slavoljub Marković: PET BUDUĆIH ROMANA
29. Branko Rosić: ZA SUTRA NAJAVLjUJU KONAČNO RAZVEDRAVANjE
30. Goran Marković: BEOGRADSKI TRIO
31. Milan Kovačević: NEŽIVOTI I ISKLjUČENjA

REČ ŽIRIJA: Branko Kukić: Roman u društvenom rusvaju

Kada je jedan mladi pisac doneo Maksimu Gorkom svoj roman, Gorki ga je pohvalio, istakao dobre osobine, ali je na kraju gromoglasno uzviknuo: „Ali, gde je ovde čudo!?“ Čudo je glavni pogon umetničkog dela.

Činjenica je da dođu periodi kada se umetnost nađe u krizi, kada je savlada neka obamrlost, dosada i jednoličnost, kada prestane da bude istraživač i pokretač novih ideja i čuvar starih vrednosti. Preovlađuje mišljenje da se umetnost upravo nalazi u takvom stanju, da se – bolje je reći – nalazi na prekretnici: zasitila se starog, a nema smelosti i snage da zagazi u novo. Neko bi mogao reći da je čitav savremeni svet u krizi, pa je ona logično zahvatila i umetnost. Ali upravo tada umetnost dobija svoju priliku, jer što je loše za čoveka dobro je za umetnost. Konačno, a kada to svet nije bio u krizi? Upravo današnja svetska kriza, koja se ogleda u posrnuću društava, agresiji vlasti, tranziciji, ratovima, migracijama, krizi identiteta i moralnoj pometnji – sve je to temelj za velika umetnička dela. Pa u čemu je onda problem kada postoje svi uslovi za rad? Problem je u novom načinu života koji uzrokuju agresija medija, nove tehnologije, uspon društva spektakla, time i uspon beznačajnosti, kriza obrazovanja, trivijalan i isprazan način života, opadanje duhovnih potreba, uspon polupolitičara i njihove rulje... Sve to formira novi način života. Najbliže sam uverenju da se umetnost promenila u svojoj suštini, pa mi se sve češće nameće misao da se ono što smo do sada podrazumevali pod pojmom umetnost više tako neće zvati, jer se za novi odnos, sadržaj i formu mora naći novo ime. Uostalom, kao i svemu što nas okružuje i što se događa u nama.

Sve ovo se odrazilo i na ovogodišnju ponudu romana za NIN-ovu nagradu. Kao članu žirija logičnije mi je bilo da među prosečnim romanima izdvojim najprosečnije nego da među boljima izaberem najbolji. Malo je romana – ili ih gotovo nema – u kojima je izgrađen prepoznatljiv piščev stil, u kojima se oseća atmosfera (što je, inače, u umetnosti najteže postići), u kojima dijalozi nisu banalni (ponekad liče na SMS poruke)... U suštini, u današnjem srpskom romanu preovladavaju dosada i ispraznost. Sudeći po romanima objavljenim prethodnih godina, ova kriza odavno traje. I sve se to ponovilo i ove godine. Razloge za ovakvo stanje treba tražiti i u uticaju belosvetske književnosti, hitova i treša na naše pisce – odnosno, u našoj sklonosti prema pomodarstvu – u odsustvu stvaralačke odvažnosti, u potpunom zamiranje objektivne i stroge književne kritike, u neodgovornosti i površnosti urednikâ u improvizovanim izdavačkim kućama. Posebno negativan uticaj je ovde ostavio pogrešno shvaćeni i zakasneli postmodernizam – njega su ovdašnji pisci doživeli kao dozvolu da se ruše sve vrednosti, sva pravila, da se sloboda mišljenja i pisanja može zloupotrebljavati do bezobličnosti, besmisla i gluposti. Mi smo retko kada uspevali da specifičnost naše tradicije i podneblja spletemo u savremenu umetnost i da s tim blagom krenemo u svet.

Na kraju bih usput dodao da od svih ovih 200 knjiga koje su bile u konkurenciji za ovogodišnju NIN-ovu nagradu nisam primetio ni jednu jedinu koja se izdvaja po vrhunskom dizajnu. Ni jedna knjiga ni likovno ni grafički ne predstavlja kultivisano i moderno ostvarenje, nego sve to liči na jedan buvljak „dizajnerskih“ drangulija i neinventivnih dosetki.

BONUS VIDEO: KUSTURICA OTKRIO GOSTE FESTIVALA: Met Dilon i Slavko Štimac stižu na Kustendorf (KURIR TV)

(Espreso.co.rs/Blic.rs /NIN)