BEFEM: Festival feminističke kulture i akcije deveti put u Beogradu

BeFem feministički kulturni centar deveti put okuplja sve zainteresovane za razgovor o feminizmu i ljudskim pravima i poziva na dvodnevni BeFem festival Feminist Fighter, 1. i 2. decembra u Kulturnom Centru Grad u Beogradu. Festival organizuju aktivistkinje ženskog pokreta iz Srbije, u saradnji sa srodnim organizacijama iz regiona.

S namerom da se otvore bitna lokalna pitanja koja utiču na život žena i razvoj društva zasnovan na rodnoj ravnopravnosti, ali i da se problemi stave u međunarodni kontekst, na BeFem festivalu se okupljaju stručnjakinje i aktivistkinje koje se bave pravom, ekonomijom, urbanim razvojem, sociologijom, filozofijom, umetnošću, politikom, i u zemlji i u inostranstvu. Posebni uticaj na razvoj programa festivala imaju iskustva švedskih aktivistkinja, zemlje u kojoj zvanična politika počiva na feminističkim vrednostima.

U kontekstu u kome je prostor za delovanje civilnog društva sužen na globalnom nivou, a sloboda i nezavisnost medija ozbiljno ugroženi, prava marginalizovanih grupa prva su na udaru. Zbog toga je glavna tema na BeFemu ove godine položaj i tretman koji u društvu uživaju braniteljke i branitelji ljudskih prava koji se suprotstavljaju „orbanizaciji i erdoganizaciji“ društva i rastućem uticaju ekstremno desnih organizacija širom Evrope. Braniteljke ljudskih prava svakodnevno ukazuju na snažni uticaj konzervativnih vrednosti koje stvaraju okruženje u kome su žene sistemski izložene nasilju i diskriminaciji.

Pored diskusije sa braniteljkama ljudskih prava iz postjugoslovenskog regiona, na BeFemu će se ove godine ukazati na rastući trend seksualnog uznemiravanja i nasilja širom sveta, kao i na regresiju zakonskog okvira socijalne zaštite u Srbiji, koja se direktno prelama kroz diskriminaciju i lošiji život žena. Osim toga, okupljeni će imati prilike da se uključe u razgovor o politikama stanovanja i urbanog razvoja. Na festivalu će biti predstavljene najnovije preduzetničke ideje koje vode žene, kao i knjige koje čuvaju sećanje na žene koje su obeležile istoriju, a o kojima se nedovoljno govori. Večernji deo festivala obeležiće časovi tanga, nastupi ženskih bendova i dj-ica, performerki i talk show program. Ulaz je besplatan!

Iz programa izdvajamo nekoliko kulturnih događaja:

SUBOTA, 1. DECEMBAR

18:00‒19:00 ПЕСМА, PJESMA, PESMA: ARTISTIC TALK SA KALIOM I ASJOM

Govorimo pesme i razgovaramo sa pesnikinjama Kaliom Dimitrovom (Skoplje) i Asjom Bakić (Zagreb). Obići ćemo sva opšta mesta (feminizam i poezija, rod i poezija, politika i poezija) i svratiti na neka nova. Pridružite nam se. Moderatorka: Dragoslava Barzut Govore: Kalia Dimitrova i Asja Bakić 21:00 IZBEGLICA / THE REFUGEE

Performans Lane Zdravković proizlazi iz promišljanja izbeglištva kroz perspektivu društvenog pola. Otelovljuje ženu koja beži iz rata, siromaštva, bede, ali i iz situacije patrijarhata, mačizma i seksizma. Performerkino golo telo upućuje na (njen) goli život (homosacer), ali i na činjenicu da izbeglice nisu nemoćne žrtve koje nemaju želju za uživanjem i potrebu za borbom za sopstvenu emancipaciju. Performans je nastao i redovna je tačka večeri burleske kolektiva Tatovi podob / Image Snatchers koja se redovno izvodi u Ljubljani. 22:15‒23:00 YVA AND THE TOY GEORGE

Srpsko-italijanska M. I. A. koja pravi protestne ljubavne pesme dok na ulicama Konga pleše i polifono peva sa pigmejima. Davno izgubljeni član Raincoats-a otkriva strast Lore Lodžik prema žovijalnoj erotici mestimično prožetoj čudesnoj kumbijom. Jugo-švedska disko kraljica u večnoj ljubavi sa dvojnikom pevača Plavog orkestra u borbi sa trupama mačo turbotronikusa u Srbistanu. Opaka paganska veštica koja baca elektro čini nad krevetom ljubavnih strasti iz hiljadu i jedne noći. Simbioza žene i mašine, tropskog i sintetičkog voća, u tehnikoloru, vraća vam se i tera vas da vrištite, znojite se i prštite od radosti. 23:15‒01:00 - DJ Ivana Dragšić ‒ DISKORDIA: mogući zvuci pada patrijarhata 01:00‒02:00 - DOUBLE TROUBLE, DJ set

NEDELJA, 2. DECEMBAR 15:00‒16:00 - „ON ME VOLI NA SVOJ NAČIN“: ogledi o rodno zasnovanom nasilju u popularnoj kulturi

Pobunjene čitateljke vas pozivaju na BeFem otvoreni razgovor na temu Rodno zasnovano nasilje u književnosti i pop-kulturi. Razgovor će se voditi interaktivno, odnosno uz ravnopravno učešće publike, tako što ćemo se podsetiti citata iz savremenih književnih dela i replika iz popularnih televizijskih serija I kontektuelizovati ih u odnosu na žensku svakodnevicu. U razgovoru će, između ostalog, biti reči o kratkim pričama regionalnih autorki Rumene Bužarovske i Slađane Nine Perković, romanima Elene Ferante i Sali Runi, serijama Sluškinjina priča i Devojke, kao i o pokretu #metoo. Cilj razgovora je da sve zajedno kritički sagledamo umetničku obradu tema rodno zasnovanog nasilja, kao i lično, političko i feminističko u kulturi, a s fokusom na savremene autorke. 18:15‒19:15 - PARTYJARHAT: SEKSIZAM I KLABING

Beograd je već uveliko pozicioniran na mapi Evrope kao prestonica dobrog provoda, novi Istočni Berlin, El Dorado zabave i klaberski sveti gral postsocijalističkog društva koji mami zavodljivošću niskih cena i dobrog elektronskog zvuka. Sam klabing je postao tema javnog, teorijskog i umetničkog diskursa na sceni do te mere da se poredi i sa dionizijskim ritualima 21.veka.

Međutim, da li ova fluidna kultura ekscesnog ipak krije u sebi strukturalni seksizam i patrijarhat? Koliko su didžejice ravnopravne sa svojim muškim kolegama, koliko su zastupljene i kako su reprezentovane? Kakva je situacija kod nas, a kakva u svetu? Da li beogradski klabing u sebi nosi i klasno obeležje, kojim ženama je dostupan i kakva publika prisustvuje svakog vikenda andergraund dionizijskim svetkovinama Beograda? Da li klaberi sami poseduju emancipatorski potencijal ili samo reprodukuju rodne uloge i čuvenu frazu „ko te prati kući“?

Da li su klubovi ženski prostori slobode i potencijali za slobodno izražavanje želje ili su samo krinka za opasne kuloare seksualne objektivizacije u kojima se žene ne osećaju bezbedno?

Moderatorka: Dina Čubrić Govore: Ivana Dragšić, Johana Bogićević, Iva Stanišić (YVA)

18:15‒19:15 - ODGOVOR UMETNICA U VREME RASTUĆEG NASILJA

Mnogo se priča o problemu nasilja prema ženama, mnogo se i radi na suzbijanju istog problema. Kako to umetnost može da doprinese da se bar jedan život spasi ili kako spašavamo u tom procesu i sebe? Kako se nekada od ličnih priča, a nekada od preživljenih, kroz slušanje, gledanje, slikanje, fotografisanje uspeva da se ta priča da čuje, da se dâ glas drugoj koja još ne može da iskorači?

A šta se dešava kada žene više nema, kada je ubijena od strane muškarca samo zato što je žena ‒ da li je ona samo broj ili ima i ime? Naše gošće u svoj rad uključuju sve ovo o čemu želimo da pričamo i što je važno da pričamo i čujemo!

Moderatorka: Zoe Gudović Govore: Sanja Solunac, Wenke Seemann, Kristina Kastelec, Marija Janković 21:30‒22:15 - TRI KAPLJICE

Tri Kapljice su ženski trio iz Novog Sada. Prvi put su se okupile 2007. godine. Tri Kapljice su autorski bend koji svira rok muziku sa uticajima srodnih muzičkih pravaca. Tekstovi se baziraju na introspekciji, a muzika je energična i melodična. Nastupale su na većim festivalima, kao što su: EXIT, Demofest, Ritam Evrope, To Be Punk, TLO festival, BUNT Rok fest… 22:15‒00:30 - EVIN GUILTY PLEASURE

29.11‒2.12.2018

IZLOŽBA UN/SEEN (NE/VIĐENO) – SEDAM PERSPEKTIVA ŽENSKIH I KVIR REALNOSTI

Majušne, ručno pravljene lutke u kartonskim kutijama. Slika lovačke radnje sa google prikaza ulice. Vešalice pune šaputavih i vrištećih haljina. Devojka brije noge pred praznim frižiderom. Reflektivni kolaž portreti žena sa stavom. Nežnim potezima nacrtan ranjeni jelen. Iščezavajuće slike partizanki. – I pank bend koji viče: BORI SE KAO DEVOJKA. Izložba prikazuje rezultate radionice „NE/VIĐENO – Otkrivanje ženskih i kvir realnosti i citata“ („UN/SEEN – Revealing female and queer realities"“) – koju je u aprilu 2018. vodila nemačka fotografkinja Wenke Seeman, u organizaciji beogradskog Gete instituta.

Učestvuju: Sanja Solunac, Kristina Kastelec, Iva Janković, Zoe Gudović, Jana Šarić, Marija Janković, Wenke Seeman

FEMIX CORNER

FEMIX već dve godine za redom uspešno organizuje jedini Rok kamp za devojčice u ovom delu Evrope. O tome kome je RKZD namenjen, šta su ciljevi i metodologija ove inicijative mladih muzičarki i kako su protekla prva dva izdanja ovog kampa, moći ćete više da saznate u tradicionalnom FEMIX corneru. Vizija FEMIX-a su kulturna i umetnička scena i kreativne industrije koje svima, a pogotovo ženama i devojkama pružaju ravnopravne mogućnosti za učešće. Nedavno FEMIX je postao i deo platforme Balkan Girl Power, koja podstiče mlade devojke na izražavanje kroz fotografiju. Ovaj projekat povezuje devojke iz Srbije zainteresovane i talentovane za fotografiju sa vršnjakinjama iz Makedonije, Albanije, Crne Gore I Kosova, u želji da doprinese razvoju ženske fotografske scene na Balkanu.

Roman „PRILOG ISTORIJI RADOSTI“ Ratke Denemarkove

Predstavljamo roman koju bi svaka žena trebalo da pročita ‒ roman Ratke Denemarkove, najprevođenije savremene češke autorke, jedine i među autorima i među autorkama koja je najugledniju češku nagradu za književnost Magnezija litera dobila tri puta u tri različite kategorije. „Prilog istoriji radosti“ je detektivski roman, ljubavna priča, istina. To je vrhunska književnost koja razbija zaleđeno more u nama. Zabaviće vas neizvestan triler, napetost pripovedanja, a onda će vas usred te fikcije razbiti činjenice. Istina. Istorija nasilja nad ženema od getoa u Drugom svetskom ratu do današnjih dana.

Denemarkova je obradila temu silovanja, dakle javnog nasilja nad ženama želeći da prikaže odgovor javnosti na taj očigledni, nepobitni čin, i na taj način pred nas prostrla brutalan, istinit prikaz društva u kom živimo, u kom smo mi, žene, pod neprestanom represijom već hiljadama godina kao bića prepuštena volji ekonomskih, političkih i intelektualnih muških elita. Denemarkova je izjavila da se prava istina još jedino može izreći u književnosti. Svakog dana neka žena je žrtva nasilja. To moramo zaustaviti. Jedan, ako ne i jedini način jeste da sebe osnažimo istinom o sebi, da nam samopouzdanje ne dozvoli da pokleknemo. Tome služi i roman Ratke Denemarkove „Prilog istoriji radosti“.

BONUS VIDEO: Espreso intervju - Kralj Čačka

(Espreso.co.rs)