NJEGOVI MURALI KRASE GRAD: Andrej Josifovski - Pijanista otvara prvu samostalnu izložbu

Andrej Josifovski (28), poznat i kao ulični umetnik Pijanista, autor je mnogih poznatih murala u Srbiji. Andrej je naslikao likove Laneta Gutovića, Miroslava Raduljice, momaka iz "Državnog posla", i druge, a kako sam kaže, vezuje ih to što su borci za ideale.

Sarađivao je sa ekipom iz Državnog posla, sticao saborce u velikim imenima naše umetničke scene i od malih nogu se izražava kroz umetnost. Najpre je to bio klavir, zatim arhitektura i, od pre nekoliko godina, slikanje murala.

"Ja, Pijanista, sa kim ste se već puno puta sreli u prolazu, sigurno vas neću ostaviti ravnodušnim, jer ja sam stvaralac vremena, a vaše vreme je, pretpostavljam kao moje, najdragocenije na svetu. Njegova prolaznost je ono nad čime se svakako treba zamisliti. To je i filozofija ulice, suštinskog nadahnuća svih promena", stoji u tekstu koji prati najavu izložbe.

Josifovski o svom radu kaže:

"Moja priča počela je da teče pre četiri godine, na jednom zidu na Bežanijskoj kosi, a danas ona sigurno korača ulicama, definisana manifestom kao beskompromisna borba, za odbranu najvećih dobara jednog društva – UMETNOSTI i KULTURE. Taj početak bio je oslikavanje lika jednog našeg sportskog heroja, neposredno nakon njegovog ukazivanja svetu na nepravdu koja se čini našoj zemlji. Iz ove perspektive gledano, portret bi se mogao svrstati u naivu, ili karikaturu, kako je tehnički bio loše izveden i sav nekako pogrešan, ali je bio vredan zbog svoje dečačke iskrenosti i zato meni jako drag. Kasniji portreti su se uozbiljili i to je sad, po mojim kriterijumima, jedna respektabilna kolona, i pravi reprezent mog stvaralaštva.

Danas, je pred vama četrnaest portreta. Dvanaest njih, HEROJA – buntovnih umetnika, koje držim za svoje saborce i srećan sam što sa njima živim u istom vremenu kome su oni dali pečat , bezuslovno se boreći za prave vrednosti u ovom društvu. Uz njih sam sa svojim autoportretom stao i ja, kao neko ko ih je sve okupio pod jednu zastavu. Na kraju, tu je portret i jednog mog velikog džokera. On mi je srcu, sigurno, najbliži od svih. Po načinu razmišljanja, pravednik i lider, po učenju, veleučeni, i po ubeđenju nepobediv. To je onaj koji je spremno žrtvovao čak i svoje zdravlje, zarad dobrobiti drugih. „Moj tata“. Svi prikazani likovi su ili zamišljeni, ili tužni, ili besni, zbog naopake sudbine onog, čemu su posvetili svoje živote", zaključuje Josifovski.

BONUS VIDEO: Espreso intervju - Aleksandar Zograf

(Espreso.co.rs)