NJEMU VISI NOS, KRV ŠIKLJA, ON IZVADI PIŠTOLJ I REPETIRA: Legendarni jugoslovenski pevač otkrio STRAŠNU TAJNU IZ MLADOSTI!

Legendarni pevač bivše Jugoslavije, a kasnije i Hrvatske, Massimo Savić, ispričao je za hrvatski Večernji list jednu epizodu iz ne baš sjajne mladosti koju je proveo na svojoj Istri.

Naime, Massimo je u mladim godinama često dolazio u opasne situacije, pa je jednom prilikom i pucano na njega.

- Morate shvatiti da ja dolazim iz jednog vrlo malog mesta u Istri gde je jedina zabava bila sport, tuča i devojke. To je bilo to, dokazivanje u društvu bilo je dokazivanje samo na tim nivoima, ništa drugo nije postojalo, tako da je bilo vrlo normalno u jednoj Raši tih godina da jednostavno krene masovna tuča i onda bude svašta.

Kako kaže Massimo, jednom prilikom se, u toj tuči, nalazio iza svog prijatelja, a povod je bio udarac bocom po glavi koji je pevač dobio.

- Dakle, mene je neko udario bocom po glavi u jednoj masovnoj tuči, ja sam pao u nesvest i moji prijatelji, pogotovo Jadranko koji sad živi u Australiji, on je poludeo, mi smo se skupili i, kad je ta masovna tuča prošla, išli smo da nađemo te ljude. Idioti, klinci, nismo znali s kim se suočavamo. I jedan moj prijatelj iz detinjstva, Omer, imali smo potpuno iste jakne od skaja, potpuno iste, do kolena s lažnim krznom, sve kako treba za jadne siromahe - priča Massimo.

Kako kaže pevač, Omer je stajao ispred njega i bacio jedan veliki kamen koji je ostao od neke gradnje. On je taj kamen bacio na tipa ispred njih, iz sve snage sa, recimo, dva metra daljine. I kako ga je bacio, izmaknuo se i pobegao.

- A ja sam u šoku ostao da stojim, čoveku visi nos, krv šiklja i on izvadi pištolj, repetira i kaže: "Sad ću da te ubijem ko zeca!" Ja ništa drugo nisam mogao nego da se okrenem i pobegnem. Nikada to neću zaboraviti, taj okret u beg bio je totalni slow-motion, milisekunda po milisekunda, strašno je dugo trajalo... Tek kad sam se udaljio dvadesetak metara od njega, vratio mi se osećaj za realno vreme. On je pucao, a ja sam bio dovoljno pametan da trčim cik-cak i bacim se iza nekog zida. U tom trenutku čovek je već toliko krvario da ništa nije video i tako sam nekako uspeo da se iščupam i pobegnem - završava Massimo ispovest. (Espreso.co.rs/Večernji.hr)