OBOŽAVAM PESME DINA MERLINA I OLIVERA DRAGOJEVIĆA! Nisu mi uništile život, NAPROTIV! (VIDEO)

Nakon što sam pročitala tekst svog kolege Alekse Radosavljevića, u kome govori o "frustracijama koje se u njemu skupljaju već deceniju i po", a imaju veze s muzikom koju stvaraju muzičari poput Dina Merlina, Džibonija, pokojnog Olivera Dragojevića, nisam mogla da ne odreagujem.

Vrhunac mojih "frustracija" bila je njegova kovanica "patetizam", kojom je okarakterisao stvaralaštvo pomenutih izvođača i njima sličnima.

Hajde da krenemo od početka, da ne kažem od Stare Grčke.

Dakle, reč "patetika" je grčkog porekla (pathetikos) i opisuje osobu koja je strasna, osećajna, ona koja izaziva uzvišena, dostojanstvena osećanja (pathos na grčkom između ostalog znači strast). To ne kažem ja, to kaže literatura.

Vremenom je ta famozna reč, koja se danas tako olako koristi, dobila negativan prizvuk. Zašto? Nemam pojma. Valjda zato što je sramota iskazivati svoja osećanja, ko će ga znati.

E, sad dolazimo do patetične muzike (reč "patetika" ja je ovde neću koristiti u negativnom kontekstu). Takođe neću iskoristiti čuvenu frazu "ukusi su različiti", iako jesu. Poenta je da se svako okreće onom što mu se dopada, i to je skroz OK.

Nikad nisam imala potrebu da osudim nekoga ko sluša drugačiju vrstu muzike od one koju ja slušam. Odmah da kažem, primarno slušam turbo folk i komercijalnu muziku. Kad učim, pustim Betovena ili Mocarta, kad sređujem kuću, pustim TV kanal Vh1, a moj najbolji prijatelj je "metalac". Ipak, sve to ne određuje moju ličnost, niti utiče na moj način života.

Kad je Merlin nastupao u Beogradu bila sam u fan pitu. Nije me odveo nekreativni i nemaštoviti dečko, otišla sam sama sa svojim prijateljima. Jeste, patetična sam.

Ostao mi je nejasan jedan deo u tekstu kolege kad spominje "populističko piskaranje koje se prodaje širokim narodnim masama". Ne znam odakle to. Ne znam da li je mene i ljude koji su zajedno sa mnom napunili Beogradsku arenu Merlin namerno "kupio" svojom patetikom.

Ako jeste, svaka čast, iskreno. Uvek ću rado dati novac za kartu za njegov koncert, kao što će neko rado otići na nastup Prti Bee Gee ili bilo kog drugog benda. Uostalom, to je njegov posao, kao što je moj posao da pišem, a cilj da zaradim, zar ne?

Da se osvrnem na koleginu analizu pesme "Lažu, lažu me". Nije poruka pesme da ne smete da zavolite. Poruka pesme je da ljubav može da zaboli. Autor u pesmi govori o situaciji u kojoj se našao. Dakle, njegova draga se bojala ljubavi s njim od straha da ne bude povređena, a to je nešto sasvim drugo. Kad čovek zavoli, on je samim tim otvoren za bol, bilo da je u pitanju prijateljska ili partnerska veza.

Prosto, sve je stvar temperamenta, odnosno tipa ličnosti. Melanholik će uživati u pesmama koje govore o ljubavnoj patnji. Dozvoljeno je patiti zbog ljubavi dan, dva, mesec dana... Dozvoljeno je i misliti da ljubav ne postoji isto kao što je dozvoljeno da verujete u ljubav. Sve je u redu dokle god ste srećni. Važno je samo da budemo dobri ljudi i u stvarima i jedni u drugima prepoznajemo ono što je dobro.

Samo da poentiram i pobijem Aleksinu tezu da su pesme određenih muzičara uništile previše ženskih života na Balkanu. Ne uništava život muzika, već način na koji ga živimo.

Zato slušajte muziku koja vam odgovara i uživajte!

Bonus video

Espreso intervju - Slavica Đukić Dejanović