DELA VODEĆIH HRVATSKIH AUTORA U IZDANJU BOOKE: Sjajni generacijski bildungsroman i briljantna analiza atentata u Sarajevu

Tematski potpuno različiti ali kvalitetom vrhunski, ovi romani su već privukli ogromnu pažnju u regionu, a sada ih konačno ima priliku da čita i domaća publika. U pitanju su Ferićev sjajni generacijski bildungsroman „Kalendar Maja“ i Jergovićeva briljantna analiza atentata u Sarajevu „Nezemaljski izraz njegovih ruku“.

Ekipa nekadašnjih maturanata, danas skoro sedamdesetogodišnjaka, odlučuje da ponovi svoje matursko putovanje brodom, na relaciji Opatija-Zadar. To je okvir i to je „sadašnjost“ u kojoj se, tokom nekoliko iz više razloga nimalo idiličnih dana, zapliću i raspliću nekadašnje antipatije i simpatije, razotkrivaju međusobni odnosi i stavlja tačka na iluziju kako se neke stvari mogu ponoviti, čak i kao kratkotrajni eksperiment.

Ta je okvirna priča na neki način priča o starosti, onom razdoblju u životu čoveka koje navodno donosi smirenje i mudrost, premda upravo to ova Ferićeva varijanta itekako demantuje.

Narator i glavni lik je jedan od njih, ginekolog Tihomir Romar, čija je životna priča od ranog detinjstva do ukrcavanja u ovaj brod zapravo središnja i fabularna deonica romana. Mada je u samom jezgru te glavne priče ljubavni zaplet, velika, tragična, neobična i pomalo devijantna ljubavna priča Tihomira i nekadašnje školske drugarice Senke, Ferić se ne zadovoljava samo tim žanrom, već vrlo ambiciozno uobličava složenu pozornicu na kojoj se ona odvija.

Vrhunsko delo jednog od najboljih regionalnih autora za koje je sasvim zasluženo osvojio sve najvažnije književne nagrade u Hrvatskoj.

KRITIKA O KNJIZI

Uprkos obimu, uprkos kvalitetu, ima nečega zarad čega se ovaj roman opire tome da bude „veliki“ u nekom iole konvencionalnom smislu. Valjda je isuviše ferićevski uvrnut i apartan, nekako odviše ne-epski, šta li? No, pisac može spokojan čekati famozni „sud vremena“: ova je knjiga važan, totalno osebujan trenutak hrvatske i „regionalne“ proze, knjiga kojom je autor otputovao u tamne predele gde je malo koja spisateljska južnoslovenska noga kročila... Pa se još eno i vratio odande, i nije mu ništa!

Teofil Pančić, Vreme

Zoran Ferić rođen je 1961. u Zagrebu. Diplomirao je jugoslavistiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i od 1994. radi kao profesor hrvatskog jezika u zagrebačkoj XVIII gimnaziji. Priče objavljuje u časopisima i novinama od 1987. godine, ali prvu knjigu priča, „Mišolovka Walta Disneya“, objavio je 1996. godine. Deset godina posle dobio je za nju Nagradu Dekada. Za drugu knjigu priča, „Anđeo u ofsajdu“, objavljenu 2000. godine dobio je Nagradu Ksaver Šandor Gjalski i Nagradu Jutarnjeg lista za proznu knjigu godine.

Prvi roman „Smrt djevojčice sa žigicama“ objavio je 2003., a sledeće godine pod naslovom „Otpusno pismo“ izlazi mu zbirka kolumni koje piše za nedeljnik Nacional. Roman „Djeca Patrasa“ objavio je 2005. godine u biblioteci Premijera Jutarnjeg lista. Šest godina posle, 2011., izlazi mu roman „Kalendar Maja“ za koji je dobio nagradu Vladimira Nazora, Jutarnjeg lista, Grada Zagreba i pulskog Sajma knjiga. Druga knjiga izabranih kolumni „Apsurd je zarazna bolest“ izašla je 2012. godine.

Knjige su mu prevedene na nemački, engleski, poljski, ukrajinski, slovenački, italijanski i španski jezik.

NEZEMALJSKI IZRAZ NJEGOVIH RUKU

Nezemaljski izraz njegovih ruku pripoveda o Sarajevskom atentatu, o našima i o njihovima, a ustvari o tome da su i jedni i drugi naši, i da je ubistvo Franje Ferdinanda posledica modernizacijske i prosvetiteljske misije bečkih vlasti u Bosni. Princip, Čabrinović i drugovi deca su svoje epohe, školovani na romanu devetnaestog veka, na poeziji Volta Vitmana, na ruskim anarhistima i atentatorima… Beč ih je opismenio i pružio im priliku da osvoje i ostvare svoje iluzije. Nikada Bosna i zapadni Balkan nisu bili evropskiji i bliži Beču, Berlinu i Parizu nego trenutak pre Principovog pucnja. Miljenko Jergović napisao je i roman i pripremu za roman. Ujedno ovo je i dokumentarni tekst nastao po nizu drugih dokumentarnih tekstova, a iz njega je zatim trebalo da nastane velika fikcija. Da li je nastala? Da li je sve ovo istina, ili je izmišljena pripovest, omladinski avanturistički roman koji je tužno završio? Knjiga je to koja tera na razmišljanje i promišljanje, koja povest ovih prostora propituje bez ideološkog bremena, koja pokušava shvatiti i razjasniti vreme te fikcijom oživeti ljude i događaje koji su možda odredili sudbinu kontinenta i nas samih.

KRITIKA O KNJIZI

„Spekulacije o mogućim tokovima istorije imaju smisla samo ukoliko nas dovode do dubljeg i sveobuhvatnijeg razumevanja onog jedinog toka koji se ostvario. Da bi se to desilo, život se mora posmatrati u širokom totalitetu. A baš to je uspelo Miljenku Jergoviću u knjizi Nezemaljski izraz njegovih ruku. Namera mi nije da pišem prikaz, već da u ovom času kada se na svim stranama našeg regiona preti i zvecka oružjem, ukažem na lekovitost Jergovićeve studije koja se čita i kao skica za roman, i kao traktat, i kao esej, i… ma čita se u jednom dahu!“ - Dragan Velikić

Miljenko Jergović (Sarajevo, 1966.) književnik je i novinar koji živi na selu nedaleko od Zagreba. Prvi novinski tekst objavio je 1983, a prvu pesničku zbirku Opservatorija Varšava 1988. Kritičari smatraju da njegovom zbirkom priča Sarajevski Marlboro iz 1994. počinje trend tzv. stvarnosne proze. Zatim objavljuje još nekoliko zbirki priča (Mama Leone, Inšallah Madona, Inšallah) te desetak romana, među kojima su Dvori od oraha i Ruta Tannenbaum. Poljski prevod njegovog romana Srda pjeva, u sumrak, na Duhove dobio je 2012. u Vroclavu književnu nagradu Angelus za najbolju knjigu Srednje Evrope. Dela su mu prevedena na više od dvadeset jezika.

Bonus video

Ljiljana Stjepanović OBNOVILA godinu u gimnaziji

(Espreso.co.rs)