Na Ceru i Kolubari vojnici su dali mnogo krvi za nas, a i mi ćemo poneku kap ostaviti! (FOTO)

Vojnici u čojanim bluzama, šarenim vunenim čarapama i opancima, previjeni ranjenici i medicinske sestre u dugim plavim uniformama mogli su se danas videti među metalnim krevetima improvizovane bolnice iz vremena Velikog rata, kao deo seta za čiju je scenografiju izabran jedan od objekata u krugu kasarne „Topčider“.

Ekipa portala Espreso bila je na snimanju scene koja se odigravala u improvizovanoj bolnici nakon ranjavanja Đorđa Karađorđevića koji poziva Momčila Gavrića i Marinka Spasojevića u posetu želeći da im se oduži što su mu spasili život.

Govoreći o projektu posvećenom kralju Petru, producent i glavni glumac Lazar Ristovski istakao da je on sada na polovini, da su snimljene najteže scene na Staroj planini, kao i one koje se odnose na Kolubarsku bitku i povlačenje srpske vojske preko Albanije.

- Došli smo blizu polovine projekta, snimili smo neke od najtežih scena na Staroj planini, povlačenje srpske vojske preko Albanije, Kolubarsku bitku, a predstoji nam Cerska bitka i mnoge druge scene koje ćemo, nadam se, sa istim žarom sa kakvim smo radili do sada uspeti da završimo - istakao je producent.

- Trudimo se da ispoštujemo istoriju, istorijske činjenice, istorijske likove, jer ovo je tema sa kojom ne smemo da se igramo ni u jednom smislu. Emotivno pamćenje srpskog naroda veoma je važno i vrlo živo bez obzira što je prošlo sto godina od Velikog rata. To je jedan malo duži ljudski vek i svako u svojoj familiji ima nekog ko je ostao negde na Kolubari, na Ceru, na povlačenju preko Albanije. Mi imamo obavezu i prema tim ljudima i prema istoriji. Oni su za nas dali mnogo krvi, a mi ćemo, sigurno, poneku kap krvi ostaviti na ovom projektu.

Ne želim da hvalim ovaj projekat unapred, ali trudićemo se i siguran sam da dajemo sve od sebe. Ako je ekvivalent našeg rada uspeh, siguran sam da ćemo na kraju uspeti. Izgurao sam produkciono ovaj film zajedno sa Milovanom Vitezovićem po čijem romanu "Čarape kralja Petra" je i napisana cela priča, ali od početka snimanja Petar je šef cele parade - objašnjava Ristovski.

S druge strane, njegov sin Petar ističe da nas "naša bogata istorija, pogotovo bogati period pre Prvog svetskog rata i sam rat, po mnogo čemu obavezuje da budemo iskreni i pošteni prvo prema sebi samima, a onda i prema herojima koji su se tada borili i ratovali za Srbiju i njenu slobodu".

- Danas se mi borimo stvarajući ovaj film, na neki način pokušavamo da odužimo dug prema njima tako što ćemo se boriti na polju nauke, na polju kulture, na polju medicine. Mislim da je to naša borba, da su nas ti ljudi zadužili, da su oslobodili Srbiju, a mi danas treba da tu istu Srbiju u svim poljima dalje gradimo. Sa tom ideju i mišlju u pozadini ja kao reditelj nastupam i na taj način pokušavam da sa što više entuzijazma pristupim radu i režiji na ovom projektu.

Centar cele priče je kralj Petar koji je kao ličnost za mene izuzetno insprativan. Kroz analizu sam došao do zaključka da je to čovek sličan profesiji reditelja. Čitav život je bio usamljen, a kada se posle 45 godina u izgnanstvu vratio u Srbiju, upao je u osinjak i to u svakom smislu i političkom i kada je u pitanju spoljna politika Srbije. Stalno je bio prekidan ratovima u nameri da svoju zemlju izvede na put parlamentarne demokratije i jedan je od retkih vladara koji je samog sebe ograničio ustavom koji je doneo - priča Petar.

Lazar dodaje da samim tim što kralj Petar ima mnogo nadimaka "Kralj oslobodilac", "Narodna majka", "Stari kralj", govori o slojevitosti njegovog lika.

- Videli ste kolika je fizička sličnost kralja i mene, ali sam se stalno trudio da nađem duhovni identitet sa njim i po meni je centralna srž priče o kraljevoj slobodi. On je preveo knjigu engledkog filozofa Džona Stjuarta Mila "O slobodi". Ceo život se borio za ličnu slobodu, a i za slobodu srpskog naroda. Jedna od njegovih najvećih borbi bila je da uvede demokratiju u Srbiju, što danas nije nimalo lako, a kamoli onda - ističe producent filma.

Govoreći o pomoći Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao i ministra odbrane, u realizaciji projekta, Lazar Ristovski je s velikim zadovoljstvom istakao značaj te pomoći na projektu, dodajući da je bilo teško „napraviti ovo do sad, ali i u buduće, da toga nije bilo. - Prema mom mišljenju, to na neki način i pripada Vojsci, jer ono je bila srpska vojska, ovo danas je srpska vojska, a negde između je kralj, i mislim da je ta pomoć Vojske Srbije velika i adekvatna i po mom mišljenju razumljiva, naglasio je Lazar Ristovski.

Koja će biti razlika između serije i filma?

Serija će obuhvatati period od 1903. godine do dolaska srpske vojske na Krf 1915, a film period od početka Prvog svetskog rata do 1915. Serijom će preovladavati više politički momenat, sa intrigama oko dolaska kralja Petra na vlast i njegovog odnosa sa Pašićem, dok će film više biti istorijska drama sa elementima ratnog filma, u kojem će se obrađivati period kada je Aleksandar zauzeo presto - objašnjava režiser.

Premijera filma „Kralj Petar Prvi u slavu Srbije“ planirana je za 11. novembar u Sava centru, na dan potpisivanja Mirovnog sporazuma u Prvom svetskom ratu, dok je emitovanje 10 epizoda istoimene serije zakazano za početak naredne godine.

Bonus video

Zabranjeno pušenje o Titu