UPOZNAJTE KATARINU I LAZARA, MLADE MAJSTORE PLESA: Njihova priča će vas OČARATI I OSVOJITI! (VIDEO)

Mladi plesni par Katarina Avramović i Lazar Petrović, višegodišnji reprezentativci Srbije i takmičari plesnog kluba “Dare to Dance” iz Beograda, osvojili su mnoge plesne dvorane i takmičenja, ali ovoga puta priredili su pravi spektakl kod nas u studiju.

Kaća i Laki su bili gosti našeg portala i tom prilikom samo za čitaoce Espresa izveli jednu od svojih čuvenih tačaka. Oni su plesali uz hit Kamile Kabelo "Havana", ali i otkrili nam koja je to ključna esencija zaslužna za sve što su do sada postigli.

Osvojili ste brojne nagrade na prestižnim takmičenjima. Koja je tajna vašeg uspeha?

Katarina: Tajna našeg uspeha je puno isplesanih sati na treninzima, pa nakon toga takmičenje izgleda kao malo svečanije zagrevanje.

Lazar: Pa nema tu nikakve tajne, svi znaju da se medalja osvaja na treningu. Imamo barem pet treninga nedeljno od po nekoliko sati. Ali ništa od toga ne bi uspelo da ne postoji ljubav koju nas dvoje imamo prema plesu.

Šta je to što vas dvoje povezuje? Da li ste odmah osetili neku vrstu povezanosti? Uopšte, kako se razvijao vaš odnos, koliko vam je trebalo da razvijete tu perfektnu sinhronizovanost koju posedujete?

Katarina: Oboje smo zaljubljeni u ples. Na početku našeg partnetstva nismo imali baš neku povezanost. Nervirali smo jedno drugo. Ja sam bila klinka, a Laki je mislio da je savršen i sve mu je smetalo. Ali tokom ovih 6 godina koliko plešemo zajedno razvili smo izuzetan odnos. Pazimo jedno na drugo, podržavamo se. Skoro da se nikada ne raspravljamo. Svaki problem koji se pojavi rešavamo odmah. Nas dvoje smo tim i najvažniji smo jedno drugom.

Lazar: U početku smo se manje slagali, ali kako je prolazilo vreme i što smo više provodili vreme jedno sa drugim zavoleli smo se na neki poseban i nerazdvojan način. Mi igramo zajedno šest godina i svakim danom je ta usklađenost u pokretu i u ponašanju napredovala.

Da li pamtite svoj prvi ples? Kakav je on bio?

Katarina: Naš prvi ples u mojoj glavi je bio savršen sve dok nisam pogledala snimak posle takmičenja. Naši izrazi lica su bili tako samouvereni. Slatko se nasmejemo svaki put kada ga pogledamo. Čak nisam znala ni graciozno da uđem na podijum nego kao neki mali razbijač. Ali ono što je isto tada, kao i sada, je što nam sa lica isijava ljubav prema tome čime se bavimo.

Lazar: Imamo snimak sa tog takmičenja i rado ga gledamo. Bili smo baš mali i smešni.

Koja je vaša omiljena vrsta plesa? Da li su vam draži standardni ili latino plesovi?

Katarina: Možda bih kao omiljeni ples izdvojila rumbu, koja spada u latino plesove i naziva se još i ples ljubavi. Obožavam romantiku kojom ona zrači. Pošto sam veliki romantik i sanjalica možda su mi zato za trunku omiljeniji nežniji ritmovi standardnih plesova. Mada je naš izbor definitivno takmičenje u svih 10 plesova (latino i standardni).

Lazar: Ja lično volim oba na neki svoj način. Latino je energičan, a standard je elegantan. Ne bih voleo da prestanemo ni sa jednim ni sa drugim.

Postoji li omiljena pesma uz koju volite da plešete? Kakvu muziku privatno slušate? Šta mislite o turbo folk muzici koja je u velikoj meri prisutna među današnjom omladinom?

Katarina: Obožavam rumbu od Team A i Eda Sheerana. Što se tiče muzike koja je prisutna među našim vršnjacima mislim da je nekvalitetna, prebučna, tekstovi uglavnom nemaju smisla. Ali ono sto je najstrašnije - ona je neizbežna. Sluša se na svakoj žurci i koliko god mi smetala, svi refreni takvih pesama uđu mi u uši. Privatno slušam najvise Eda Sheerana i njegove pesme se često koriste za naše plesne koreografije. Volim Sam Smitha, Jason Derulo, Katy Perry, a to se sve ustvari svodi na aktuelne MTV hitove.

Lazar: Da, postoji mnogo pesama uz koje volimo da igramo, to su obično pesme koje su iz videa koje smo gledali i podsećaju nas na neke od najboljih plesača. Slušam svakakvu muziku obično stranu, ali imamo i mi predivnih pesama. Turbo folk izbegavamo oboje, ali gde god da se ode na kraju krajeva se pušta i to.

Šta je najgore što vam se desilo na plesnom podijumu i koji je vaš najveći strah?

Katarina: Najgore što mi se desilo na plesnom podijumu je momenat kada mi se na takmičenju u Rumuniji tokom igranja počela oduzimati leva polovina lica pa leva polovina leđa i samo mi se odjednom sve zacrnilo pred očima. Tada smo prvi put, a nadam se i poslednji napustili podijum i odustali od daljeg takmičenja. Ja sam se uplašila šta mi je, a kroz glavu mi je prošlo i da naši roditelji gledaju lajv i da će se prestraviti od brige. Posle terapije od dve nedelje vratila sam se na podijum, tako da su i naši strahovi vezani upravo za to da se ne povredimo jer nas to onda udaljava od plesa.

Lazar: Najgore stvari koje se dogode na podijumu su povrede. Sve ostalo je prihvatljivo i da padnemo i da pogrešimo, uvek se nekako izvučemo da ne izgleda da pravimo nekakvu grešku. Nema straha, samo uzbuđenost i pozitivna trema pred sam izlazak na podijum. Kada se izađe na podijum sve to nestane.

Koja je bila najgora greška koju je načinio Vaš partner? Imate li možda neku anegdotu sa takmičenja koju biste podelili sa nama?

Katarina: Nikada nismo imali neke tako baš velike greške. Laki je jednom potpuno zaboravio koreografiju i počeo da izmišlja nešto svoje na podijumu. Ja sam mogla samo da ga pratim i da razmišljam kako ću ga zadaviti kada završimo. A gledaoci ustvari i nisu primetili šta se događa. Što se tiče anegdota ima ih naravno... Jednom nam se desilo da stojimo pored podijuma i zagrevamo i shvatimo da naša kategorija uveliko pleše na podijumu. Drugi put je moj partner prevideo deo satnice takmičenja, pa se presvlacčio panično u kolima i istrčao direktno na podijum. Bilo je tu još i otkačenih delova kostima, procurelih noseva, udaraca laktom u nos. U trenutku nije prijatno, ali se na kraju sve svede na smeh.

Lazar: Ne mogu da se setim nikakve posebne i velike greške koju je uradila. Anegdota uvek ima.

Kakvi su Vaši dalji planovi i kakva vas sve takmičenja očekuju?

Katarina: Sad se aktivno pripremamo za državno prvenstvo u latino plesovima. To nam je sledeći zadatak. Nakon toga nas čekaju dva strana turnira, pa letnje pripreme. I zatim nova plesna sezona, nova državna i svetska prvenstva...

Lazar: Prvo sledeće takmičenje je Državno prvenstvo i planiramo da pobedimo. Pa posle državnog idemo u Bosnu, tamo se održava međunarodno takmičenje.

Gde sebe vidite za pet godina, kakve su vaše ambicije?

Katarina: Za pet godina ćemo pokušati da se popnemo što više na svetskim rang listama, da se okitimo sa još medalja. Pokušaćemo da svojim zalaganjem vratimo Srbiji plesni sjaj koji je nekada imala.

Lazar: Naš cilj je da se popnemo na WDSF rang listi,da uđemo u najboljih 6 plesača na svetu. Za pet godina je to neizvodljivo, jer prelazimo u stariju kategoriju, ali ćemo se truditi da budemo što bolji i da se čuje za Srbiju u plesu.

Pogledajte bonus video: