LEPTIR U ČOVEKU
PRAVA ISTINA O MOM DRUGU NEŠI LEPTIRU: Javila nam se njegova ŠKOLSKA DRUGARICA i napisala priču OD KOJE SU NAM KRENULE SUZE NA OČI!
Svojom harizmom i neverovatnim talentom za muziku i javni nastup osvajao srca širom stare Jugoslavije
Pre par dana pisali smo o legendarnom pevaču Nenadu Raduloviću, poznatijem kao Neša Leptir koji je svojom harizmom i neverovatnim talentom za muziku i javni nastup osvajao srca širom stare Jugoslavije tragično preminuo u 31. godini, a iza sebe je ostavio brojne hitove.
Povodom objavljenog teksta javila nam se njegova prijateljica iz školskih dana, Suzana Jović, kako navodi na samom početku pisma - Istine radi.
Do sada se nisam nikada i nikom obraćala povodom tekstova o mom dragom, prerano otišlom,prijatelju i školskom drugu NEŠI LEPTIRU, a u kojima se pominje i moje ime. Danas, rastužena naslovom koji glasi (link „espreso.co.rs” ): „BIVŠA JUGA JE ZA NjIM PLAKALA A STIHOVI KOJI SU UKLESANI NA GROBU NEŠE LEPTIRA KRIJU TAJNU OD KOJE ĆETE SE NAJEŽITI..“ , pre svega, istine radi, kao i iz pijeteta prema toj predivnoj duši od čoveka i višestrukom talentovanom umetniku,želim da bude zabeleženo sledeće:
U jednom periodu, nakon završetka gimnazije, dok NEŠA nije još bio poznat kao NEŠA LEPTIR,intenzivno smo se družili u krugu prijatelja sa sličnim interesovanjima. Na tim druženjima, pošto sam pisala pesme oduvek, napisala bih po neki stih, a NEŠA bi komponovao muziku i tako započinjao da stvara čudesne muzičke priče...
Iako je NEŠA uglavnom sam pisao i stihove i muziku za svoje pesme, tada je na moje stihove nastala, sada opštepoznata pesma: “Vrati se“, Moja pesma „Leptir u čoveku “, koju sam, u tom periodu poklonila NEŠI, kao prijateljski dar, nažalost je, sticajem pretužnih okolnosti, postala epitaf na nadgrobnom spomeniku, po izboru njegove porodice.
LEPTIR U ČOVEKU Svako od nas neku svoju priču ima, što u tami tišti, a puteve bira. Samo kad je hladno, kad umori zima, slutimo je tužni na krilu leptira. Svako od nas plaća dah svoje tišine, što kroz kožu diše u vatri nemira. Samo kad je mokro i kad duga sine, svako na svom dlanu budi svog leptira. (Suzana J.)
Na kraju želim da kažem da su se tako, u nekim srećnijim vremenima od današnjih, isprepletale naše sudbine i da nema nikakve NI TAJNE, NI MISTERIJE u tome što će NEŠA zauvek ostati deo priča leptirovih u svima nama koji smo ga voleli.
Ovim rečima završila je pismo, Suzana Jović (rođena Popović).
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!