JORMA ELO - HOKEJAŠ U BALETU: Bio sam strastveni golman, ali sam sa 14 godina otkrio da kreativno i umetničko nadmašuje fizičko i telesno (FOTO)

Tri vrhunska koreografa, Fej Bo, Edvard Lijang i Jorma Elo, udružili su se da svojim originalnim delima za Balet Hongkonga, kreiraju predstavu za pamćenje.

U Beograd i Novi Sad, ova trupa najboljih igrača sa azijskog kontinenta, dolazi po prvi put. Ujedno, to je i njihov prvi dolazak u ovaj deo Evrope. Od osnivanja 1979. godine, Balet Hongkonga je evoluirao u živu organizaciju scenskih umetnosti sa vrhunskim repertoarom koji se sastoji od niza umetničkih i tehnički izazovnih produkcija. Sa ansamblom od 50 igrača, kompanija poslednjih godina niže uspehe na najvećim svetskim pozornicama.

U okviru 15. Beogradskog festivala igre, u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu nastupiće 21. marta, a u beogradskom Centru Sava, 23. marta.

To je prilika za razgovor sa finskim koreografom Jormom Elom. Elo je umetnik koji je poslednjih godina prisutan na repertoarima najpoznatijih baletskih kompanija u Americi, Evropi i Aziji. Inovativan i dinamičan, on isporučuje koreografije koje zrače energijom koja ostavlja bez daha. U svetu igre, poznato je da je Elo bio odličan hokejaš.

Na časove baleta je otišao slučajno, kako bi poboljšao svoje veštine na ledu i elastičnost. A onda je postao igrač, i to u Nacionalnom baletu Finske, zatim švedskom Kulberg baletu, i na kraju - Holandskom plesnom teatru (NDT). U ovoj poslednjoj trupi, počeo je da se bavi koreografijom, što ga je dalje lansiralo ka pozicijama stalnog koreografa Boston baleta i Američkog baletskog teatra iz Njujorka (ABT).

Da li je istina da ste bili hokejaški golman pre nego što ste postali igrač? Bio sam strastveni hokejaš, ali nikada nisam bio dovoljno dobar za reprezentaciju. Bio sam golman jer sam voleo da nosim svu opremu, da radim špage i hvatam pak koji ide ka meni. Bio sam potpuno neustrašiv. Da li je u vašoj porodici bilo umetnika? Ne, svi su bili u medicini. Moj otac je urolog, majka mi je zubar, a jedna sestra je medicinska sestra. Moje tri starije sestre i moja majka uzimale su časove moderne igre, kao neku vrstu treninga. Kada sam imao 12 godina, moje sestre su mi sugerisale da treba da uzimam časove igre, kako bih postao fleksibilniji za hokej. Ono što me je prvo privuklo, bio je izazov da povežem fizički aspekt sa muzikom. Ponuđena mi je puna stipendija za sve časove igre koje sam želeo. Prvo sam krenuo od tehnike Marte Grem i Mersa Kaningama, a kasnije i na časove klasičnog baleta.

Imali ste talenta? Izgleda da sam bio iznenađujuće dobar. Imao sam visok skok i voleo sam brzo da se krećem. Smatrao sam baletske trikove veoma uzbudljivim i izazovnim. Moj pedagog baleta mi je predložio da se oprobam na audiciji za Nacionalnu baletsku školu Finske, kad sam imao 14 godina. Tada sam pronašao svoju strast za igrom, jer sam otkrio kreativno i umetničko, što nadmašuje fizičko i telesno. Kada sam imao 16 godina, ponuđen mi je ugovor sa Nacionalnim baletom Finske. Moji roditelji su bili razočarani jer nisam otišao na univerzitet. Kako objašnjavate tu fascinaciju baletom? To se ne može objasniti. Koristio sam svaki svoj odmor da odem ​u London ili Pariz. Gledao sam svaku predstavu koju sam mogao. Provodio sam dane u biblioteci gledajući video snimke svih velikih baletskih postavki. Kada sam imao 18 godina, dobio sam stipendiju Akademije Vaganova u Sankt Peterburgu. Tamo smo dobijali besplatne ulaznice za produkcije Kirov baleta. To iskustvo mi je otvorilo oči. Shvatio sam da nikada neću imati potrebnu tehniku da budem glavni igrač u klasičnom baletu. Ali, otišli ste u savremenu igru, kako bi radili sa njenim najznačajnijim predstavnicima. Savremena igra mi je omogućila uspešnu karijeru. Ja sam se pridružio Kulberg baletu 1984. godine, pod vođstvom Matsa Eka, a potom i Holandskom plesnom teatru 1990. pod vođstvom Jiržija Kilijana. Prestao sam da nastupam kada sam imao 43 godine. Kroz rad sa Matsom i Jiržijem, počeo sam da razumem kreativnost. Naučio sam da pronađem vezu između kretanja i pripovedanja.

Kako ste ušli u koreografiju? Kroz godišnje koreografske radionice Holandskog plesnog teatra u Hagu. Biti igrač sa drugim igračima je sjajno, ali je daleko vrednije iskustvo raditi sa igračima kao koreograf. Volim da sarađujem sa ljudima. Veliki broj naslova ste postavili za prestižni Boston balet?

To je trupa predivnih igrača i odličnog menadžmenta.