MUZIKA KAO MOST KULTURE: Primer saradnje Novog Sada i Osijeka

U prepunom Studiju M, Novosađani su nedavno, povodom proslave Srpske nove godine u organizaciji Fondacije „Novi Sad 2021“, imali priliku da slušaju Dušana Svilara uz dva tamburaška orkestra.

U pitanju su tamburaški sastavi „D7“ iz Novog Sada i TS „Foršpil“ iz Osijeka. Sjajni utisci sa ovog koncerta „za dušu“ prepričavali su se dugo nakon samog događaja.

Zato smo o temi saradnje, kulture kao poveznice između ova dva grada, generalnih utisaka i narednim planovima razgovarali sa Osječaninom Igorom Mavrinom, konsultantom za kulturne politike i našim sugrađaninom Danilom Ninkovićem, članom upravnog odbora Svetske tamburaške asocijacije, koji su bili direktno uključeni u realizaciju ovog prvog kulturnog projekta.

U kojoj meri je kultura danas „omeđena“ granicama?

I.M: Granice kako ih doživljavamo danas ne podudaraju se sa sistemom krugova na kojim je kultura utemeljena. Inicijative na razini Europske unije, kao što je Europska prijestolnica kulture te slični projekti i programi nastoje izbrisati te politikom zadane granice. I sama logika sufinanciranja kulturnih projekata s europske razine podrazumijeva suradnju subjekata iz više država. A kroz te suradnje se često otkrije koliko sličnosti u određenim kulturama postoji, bez obzira što ih dijeli i nekoliko državnih granica. Samjezik kao osnovna odrednica kulture sa svojim nijansama otkriva brojne sličnosti. Naravno, brojne su irazlike, pa se istovremeno govori o europskoj kulturi i europskim kulturama. U uvjetima globalizacije i digitalizacije te granice postaju sve manje vidljive.

D.N: Granice se stvaraju za neke druge stvari. Kultura ne poznaje granice, a oni koji kulturu dele na„njihovu i našu“, „istočnu i zapadnu“, „levu i desnu“, zaista ne znaju šta je kultura. Kultura danas samopotvrđuje svoju istorijsku ulogu u društvu i kroz svoje etičke i estetske kategorije i koncepte doprinosi da budemo bolji i srećniji ljudi.

Muzika kao poveznica, most. Kako definišete ulogu muzike u ovom smislu?

I.M: Muzika je most. Ona je sama po sebi moćan komunikacijski alat, to je oduvijek i bila, od uloge uritualima i obredima prahistorije, do modernijih „rituala“ na plesnim podijima. Pripremajući kandidaturuOsijeka za naslov Europske prijestolnice kulture 2020. kreirali smo projekt imena Musical Bridges vođenitom komunikacijskom komponentom. Kad drugi komunikacijski alati ne funkcioniraju, muzika je ta koja će prva premostiti prepreke.

D.N: Siguran sam da osećaj koji stvara slušanje neke lepe muzičke kompozicije, čak i samo instrumentalnog tipa, prevazilazi osećaj kada uživate gledajući neku prelepu umetničku sliku, iako jednaslika govori više od hiljadu reči. Emocije koje stvara muzika su neprevaziđene. Nema osobe na svetu koja je odolela snažnom porivu da udara takt nogom o pod, pevuši neku poznatu melodiju ili samo njiše glavom u ritmu muzičke numere koja se čuje. Muzika je u svima nama i baš zbog toga njena univerzalnost nas povezuje i stvara mostove i veze među ljudima, koliko god mi bili različiti. Muzika je svoju ulogu davno definisala, za nas je dovoljno da je poštujemo, negujemo i uživamo u njoj.

Novi Sad i Osijek udaljeni su samo oko 100 km. U kojoj meri su slični, a koliko su različiti? Koliko (i dali) se sličnosti/razlike između ovih gradova ogledaju u muzici tamburaških orkestara koji su nastupali kao pratnja Dušanu Svilaru?

I.M: Novi Sad i Osijek su dio istog kulturnog kruga, tog dunavskog, odnosno panonskog bazena. Povezuje nas život u nekoliko bivših država, a povezuje nas i još jedna važna žica - ona tamburaška. Stručnjaci za tamburašku glazbu sigurno će uočiti razlike u pristupima i školama, no u suštini se radi o istoj muzici, koja je nastajala i ispreplitala se na ovim prostorima vijekovima. Osijek je u mnogim elementima, vidljivim i nevidljivim, sličniji Novom Sadu nego nekim drugim gradovima iz Hrvatske. Urbanatamburaška priča je dodatna potvrda toj sličnosti. Tamburica pripada istovremeno identitetu Osijeka iNovog Sada.

D.N: Osijek i Novi Sad su veoma slični gradovi. Svaki za sebe ima neke osobenosti ali generalno, veomaliče. Od arhitekture do ljudi, od istorijskih do kulturnih vrednosti. Veoma smo blizu i sigurno smo deo iste priče. O Novom Sadu sve najlepše, ali Osijek je grad domaćina, dobrih i poštenih ljudi i grad izuzetnihumetnika. Tambura je instrument koji se voli. Ko nikad nije čuo zvuk tambure, kada je čuje, zavoli je zasva vremena. Stilski se razlikuje interpretacija slavonskih i vojvođanskih tamburaša, ali suština je ista. Dušan Svilar je jedan od najperspektivnijih vokalnih solista na ovim područjima i nema žanrovskihbarijera u svojim interpretacijama. Zadovoljstvo je pratiti takvog umetnika i razlike u nivou kvalitetapratnje Dušana Svilara između orkestara nije bilo, postojale su razlike u onim malim umetničkim finesama i boji zvuka što je zasigurno dalo poseban šmek ovom nastupu.

Šta izdvajate kao najsnažniji utisak ove saradnje?

I.M: Suradnja koja je započela u vrijeme kandidatura za prijestolnicu kulture, odnosno projekata „Osijek 2020“ i „Novi Sad 2021“, sada se nastavlja iako Osijek nije osvojio naslov. Ovaj tamburaški projekt simbolički započinje neke druge suradničke projekte između ovih gradova i tu je najjača impresija.

D.N: Kada smo se dogovarali oko koncepta i repertora za nastup, dogovorili smo se za pet minuta. Nakon toga smo se ispričali i satima uživali u druženju. Nastup je bio uživanje za sve izvođače, a posebno za publiku. Najsnažniji utisak je ostavila interakcija između dva orkestra u toku nastupa kao i razmena emocija na umetničkom nivou između dva orkestra, soliste i publike.

Novi Sad će 2021. godine biti evropska prestonica kulture. Projekti i aktivnosti već su započeti, mnogo novih kulturnih sadržaja, a pored toga imali smo izuzetan program povodom proslava Dve Nove godine. Kakvo je Vaše mišljenje o tome - da li smo na dobrom putu?

I.M: Projekt „Novi Sad 2021“ ide u dobrom smjeru. Važno je i u pripremnim godinama povezivati postojeće kulturne projekte s komunikacijom EPK projekta. Važno je i pripremati nove projekte, stvarati nove suradnje, izlaziti iz uobičajenog poimanja kulture i umjetnosti te osnaživati suradnje između sektora kulture i drugih sektora, kao što su ekološki, ekonomski, digitalni. Europska prijestolnica kulture ima snažan razvojni potencijal - kulturni, društveni i ekonomski - Novi Sad to mora iskoristiti. A s obzirom na snagu projekata koji se pripremaju, vjerujem i da hoće uspjeti.

D.N: Sve ono što smo učinili u periodu dok smo aplicirali za ovaj prestižni status Evropske prestonice kulture i sve ono što ćemo učiniti do 2021. godine pomeriće granice i unaprediti kulturne vrednosti našeg grada, naše države i regiona. Sve ono što budemo radili u duhu ovih vrednosti nakon 2021. godine dodatno će unaprediti naš kulturni život i život uopšte. Povod za inovativnost i kreativnost nam je zasluženo dodeljen i na nama je da opravdamo ukazano poverenje i da unapredimo sebe i sve ljude oko nas. Verujem da smo na dobrom putu.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs )