Besprekorni album od prve do poslednje note: Ako se grupi ON TOUR prepustite čista srca, sledi slušanje prožeto žmarcima (VIDEO)

Tri sjajna muzičara sa već izgrađenim autorskim identitetom iza sebe, pevačica Ivana Smolović stvarala u bendovima Ika i Intruder, gitarista Marko Čelebić u Mothership Orchestru i Vladimir Marinović - pevač i gitarista u Ventolinu, pre šest godina razvili su zastavu grupe “On tour” i krenuli na put svog novog muzičkog hodočašća na kojem su nedavno došli do svog trećeg samospoznajućeg odredišta simboličnog naziva “Don’t it make you want to go home”.

I dalje duboko uronjeni u sebe, u svojoj iskonskoj potrebi za introspekcijom, bez prevelike želje da rezultat toga u obliku novih pesama bude opšte prihvaćen, “On tour” su u svojoj doslednosti i ovaj put isporučili 12 novih pesama koje u punom kapacitetu potvrđuju njihov status benda sa specifičnim senzibilitetom koji uopšte ne mari za trendove.

Ma koliko takav odnos izgledao besmislen u zemlji u kojoj žive i stvaraju fakat je da ne postoji iole značajniji regionalni muzički portal koji novembra prošle godine izašli album “Don’t it make you want to go home” nije uvrstio u listu najboljih prošlogodišnjih ostvarenja. Upravo to u dovoljnoj meri govori da njihova autorska percepcija (sve pesme potpisuju kao zajednički rad) dalekosežno prevazilazi intimističko prijateljske domete samodopadnosti stvaranja u okviru omiljenog amerikana žanra u čijim “on the road” muzičkim cipelama zapravo stvaraju.

Već u prvoj pesmi na tragu magije stvaralaštva jednog Krisa Kristofersona ”Is your heart set on loving me,baby” koju su u duetu otpevali Ivana i Vlada daju nam jasan ram šta nas očekuje na ovom ostvarenju: pulsirajuća melanholija obojena mandolinom, akustičnom gitarom i nostalgičnom usnom harmonikom koja žudi za povratkom u toplinu negde na putu izgubljenog doma. Rok mitologija sa svojim kompletnim sazvežđem je tu: nepregledni putevi, kamioni, potraga za slobodom, slomljeno srce, očajanje, prolaznost svega, pokajanje, tugovanje za mestom što zove se dom.

Razoružavajući hit singl spot “Lorries and trucks” prava je ilustracija toga. Nakon slušanja ove pesme imate potrebu da samo spustite dugo godina nameštani za odbranu od sveta gard i nimalo se ne postidite suze u dnu svoga oko.

“Back road” naredna je pesma na ovom albumu koju potpisuje i peva Vlada Marinović. Negde na pola puta između Dilana i Janga sa krajnjim ishodištem nečega što zove se ni manje ni više do Džoni Keš nasleđe.

Ne pamtim da je neko sa ovih prostora bio tako blizu auri vanvremenskog albuma iz 1988 god. Cowboy Junkies-a “The Trinity Session” kao “On tour” u obradi pesme “Cry with no reason” Milutina Petrovića koji btw potpisuje njihove spotove. Slede ništa manje očaravajuće: “Gun”, “My little girl”, sjajna poput samog svog naziva “Secondhand saints” a izdvojio bih i “Safe way home”.

Svo troje članova “On tour” svoju ljubav prema svedenom akustičarskom zvuku boje kompletnom paletom ličnih emocija u čijem zvučnom miksu je najkoloritniji sastojak dramatično zavodljiv elegantan glas Ivane Smolović. Neodoljivo sanjiva tananost njenog vokala stvara neuhvatljivu magiju veličanstvenog i plemenitog sveta večito neprilagođenih na svom spiritualnom povratku kući.

Saosećajna muzika zaodenuta olujno emocionalnom lirikom čini “Don’t it make you want to go home” besprekornim albumom od prve do poslednje note. Ako mu se prepustite čista srca sledi slušanje prožeto žmarcima.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/ Nebojša Cvetković)