BOSANSKE MUSLIMANE UBIJAJU KAO BERAČE PAMUKA, A MOJA DUŠA PATI: Kako je Emir Kusturica 1993. napisao najbolje pismo u životu o Rasimu koga su ČETNICI POTKOVALI?

Pred poštovanim Rasimom, čovek koji me gledao očima mučenika, klonula je moja duša i znao sam da ću pred njim klecati kao pred uzvišenoj svetosti.

10.april mogao bi se nazvati slobodno danom Emira Kusturice.

Pored teksta objavljenog u Oslobođenju, Emir Kusturica dao je opširan intervju Face TV-u u kojem je više puta spomenut i njegov tekst "Rasimu, mučeniku", objavljen 1993. godine.

Uz Espreso aplikaciju ni jedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!

Sve češće, u besanim noćima, pred mene izlazi slika koju sam ne tako davno vidio na sarajevskom aerodromu. Čekajući majku ugledao sam veliku grupu ljudi. Među njima isticao se jedan visoki gorštak zaraznoga osmeha, skidao je čulah sa glave, gladio se po ostacima sede kose...sve dok iz svetine nije dotrčalo neko dete i zagrlilo ga. Dedo srećan što je živ, a unuk što mu se dedo vratio iz daleke Meke, sa hadžiluka. Plakali su zajedno i grabili prema izlazu. Gledao sam za njima, suza mi je krenula niz lice i kao što tada nisam znao zašto sam zaplakao, ne znam ni danas dok sedim na amsterdamskom aerodromu. Četiri godine kasnije sedim i čekam avion, tumarajući svetom sa svojim novim filmom, nema niti jednog putnika u čije lice ne zagledam i poredim s licima voljenih ljudi iz Sarajeva. Ponovo mi suza krenu, sada iz sasvim drugog razloga... U Amsterdamu sam sreo Rasima iz Lopara. Čovek, rudar kojeg su četnici izdvojili iz grupe rudara, svezali i potkovali... U slici srećnog zagrljaja deda i unuka koji se vraća sa velikog putovanja, gledao sam radost, a slika Rasima iz Lopara potresla me snagom najjačeg zemljotresa. Tu nema suza....njegovo zbunjeno, blago lice kao da me jos blažim očima pita ZAŠTO? Ne mogu da mu odgovorim, samo vidim ispred sebe slike stradalnika Bosne. Najednom, kao kod tužnih očiju kipa, preda mnom srušile su se sve moje političke iluzije. Od tog momenta sve što budem vidio i čuo imaće drugu vrijednost...Pred poštovanim Rasimom, čovjek koji me gledao očima mučenika, klonula je moja duša i znao sam da ću pred njim klecati kao pred uzvišenoj svetosti.

DIVNO SEĆANJE RAŠE POPOVA NA BOŽIĆ: Božićna ustreptalost počinjala je na Tucindan, a vrhunac zadovoljstva je sveta večera!

Noćima, evo posle susreta sa Rasimom, odgonetam tajne, rasplićem vlastite misli, baš kao što mi je mati, kad sam bio mali, rasplitala džemper pred zimu da mi saplete novi. Pitam se polušapatom kako je bilo moguće da sam svoje detinjstvo, kulturu kojoj pripadam, gradu koji je moj grad, poistovetio sa političarima koje ne poštujem i kako je moguće da nisam reagovao žestinom... Kada je počeo rat u BiH moj glas se čuo, ali čini mi se gubio u buci stvaranoj sa svih strana. A, ja zgađen od političara s kojima ne bih delio ni kafanu a kamoli republiku, zgađen novinarima koji su kaljali moju familiju, decu mi nazivali kopiladima, a suprugu kurvom, pokojnog oca špijunom....ja sam od tih ljudi koji su činili šumu, obnevidio, umuknuo i kao kakav Don Kihot nastavio voditi privatni rat, a ljudi iz Sarajeva stradavali su iz dana u dan. Da li je moguće da sam zbog ljudi koji su širili laži o meni, potisnuo sliku svog detinjstva, svoga grada, svojih voljenih ljudi? Nije mi bilo dovoljno da gledam CNN, jer kako se vidi, a to sam već pisao, Evropa samo supervizira zločine po Bosni.

ONO ŠTO SE SILOM UZME MOŽE I DA SE VRATI! Ovih par stotina javnih ličnosti uputile su apel za odbranu Kosova i Metohije!

Trebalo mi je da vidim mučenika Rasima iz logora i da emocionalno pregorim i zaboravim sve politike i istorije sveta...trebalo mi je da vidim blage oči koje pitaju - zašto Emire - i da shvatim da nema te istorije i predistorije koja može da opravda potkivanje živog čoveka. To svi znaju, ali Rasimovo lice kazuje bol svih stradanja u Bosni... I dok tumaram svetom bosanske muslimane ubijaju ne kao sezonske berače pamuka, nego samo zato što su muslimani. Znam da stradaju i drugi, ali sigurno muslimani najviše. Tumaram tako svetom, nosim svoj poslednji film sa sobom i golemi čemer u duši. Pomiren sa smrću govorim i pišem od srca...

24.mart 1993. godine

BONUS VIDEO:

Tri pitanja za Đilasa, Šapića i Šutanovca

(Espreso.co.rs / 6yka.com)