NARODNO BLAGO SKRIVENO OD OČIJU JAVNOSTI: Šta se sve krije u srpskim muzejima? (FOTO)

Među najvrednijim delima naših i svetskih autora koji bi trebalo da budu dostupni posetiocima od juna 2018, a nalaze se u beogradskom Narodnom muzeju, spadaju „Portret žene” Andrea Lota, „Purpurne bukve” Anrija Matisa, Portret mlade žene” Anrija de Tuluz-Lotreka, „Kupačica” Ogista Renoara, „Seljanka” Vinsenta van Goga, „Ruanska katedrala” Kloda Monea, „Tahićanka” Pola Gogena, „Glava žene” Pabla Pikasa, „Kompozicija II” Pita Mondrijana, „Seljak i krava” Marka Šagala, crtež „Ženski akt” Amedea Modiljanija…

Narodni muzej u Beogradu bi najzad trebalo da otvori svoja vrata za posetioce u junu 2018. Muzej se inače prostire na oko 11.000 kvadratnih metara, od čega će po završetku rekonstrukcije oko 47 odsto biti izložbeno. Čekajući kraj rekonstrukcije promenilo se osam ministara, prošlo je 14 godina čekanja, više direktora, i cela jedna generacija koja je rođena pred zatvaranje muzeja sada je upisala srednju školu, a da nikada nije kročila u Narodni muzej.

U beogradskom Narodnom muzeju nalaze se dela svetskih majstora savremenog slikarstva: „Portret žene” Andrea Lota, „Purpurne bukve” Anrija Matisa, „Portret mlade žene” Anrija de Tuluz-Lotreka, „Kupačica” Ogista Renoara, „Seljanka” Vinsenta van Goga, „Ruanska katedrala” Kloda Monea, „Tahićanka” Pola Gogena, „Glava žene” Pabla Pikasa, „Kompozicija II” Pita Mondrijana, „Seljak i krava” Marka Šagala… Muzej poseduje crtež „Ženski akt” Amedea Modiljanija, koji je poklonila muzeju sestra Rastka Petrovića, Ljubica Luković. Drugi Modiljani, „Portret muškarca”, nalazi se u privatnom vlasništvu Novosađanina Zorana Mandića.

U Narodnom muzeju je od 1949. i deo čuvene zbirke kontroverznog kolekcionara Eriha Šlomovića koja broji oko 350 komada. Šlomovićev album „Kolektanea” sadrži crteže Pikasa, Matisa, Šagala, Kandinskog, Klea, Lota i drugih velikana 20. veka, koji je za eksperte tokom proteklih sedam decenije bio više mit nego stvarnost.

Nepovratno izgubljena dela

Mnoga vredna dela izgubljena su nakon što su preminuli njihovi vlasnici, a nepoznata je i sudbina kolekcije s Pikasovom slikom u vlasništvu čuvenog arhitekte Aleksandra Deroka, kojoj se gubi trag nakon njegove smrti. Takođe, ružnu sudbinu doživela je zaostavština profesora arhitekte Milorada Pantovića.

(Espreso.co.rs/ Izvor: ekspres.net)