LJUBIŠA RISTIĆ: Našom kulturom upravljaju STRANE FONDACIJE! Onda dođu nekakvi umetnici i pričaju nam ŠTA JE ŽIVOT, A ŠTA SVET! (VIDEO)

Sa rediteljem Ljubišom Ristićem koji je bio gost Espreso intervjua nedelje, pričali smo o Handkeu, omiljenom kod patriota i "patriota", a omraženom u krugovima tzv "elite" u Srbiji, koliko je danas u Srbiji kvalitet presudan da bi se uspelo u umetnosti, a koliko politkorektnost i pripadnost određenom krugu istomišljenika...

Ristić nam je pričao šta misli o Biljani Srbljanović i njenom kvalitetu, o političkom i NVO aktivisti Andreju Nosovu, zašto Ljubiše Ristića i onog što on radi nema u medijima, koja je svrha pozorišta danas u Srbiji, a koja bi trebalo da bude, šta se desilo sa kulturom u Srbiji, komentarisao predstavu "Olimp", ima li snage da se bavi pozorišnom kritikom, i da li srpska scena ima snage da to preživi, ko je najveći pozorišni reditelj koga Srbija ima danas, da li ide u pozorište, na čemu trenutno radi, i kojim glumcima deli uloge...

Pogledajte ceo intervju nedelje u videu:

Peter Handke je omiljen kod patriota i "patriota", a omražen u krugovima tzv. "elite" u Srbiji. Koliko zaista i jedni i drugi znaju o onome što je on radio? Da nije onoliko podržavao Srbe, kakva bi danas bila njegova pozicija u Srbiji? Čujete li se s njim, šta on trenutno radi?

- Peter Handke je najveći živi dramski pisac Evrope danas. On je jedan od tih velikih pisaca koji je podržavao Srbe - nije podržavao Srbe, on je podržavao istinu, pravdu, svoje poglede na svet. On je u vreme tih strašnih događaja '90-ih godina i kasnije pogledao šta se događa, odabrao svoju stranu u tome. On je pre svega veliki poštovalac i zaljubljenik u Jugoslaviju, čovek koji je odrastao na tome, na ideji o Jugoslaviji, kao jednoj zemlji koja je za njega idealna. Njemu je majka Slovenka, on je imao očuha koji je bio nacista, on je odrastao u jednoj posebnoj atmosferi. Za njega je raspad Jugoslavije i cela ta nasilna smrt jedne zemlje jedan bolni događaj, bolniji nego za mnoge ovde, koji danas imaju primedbe na njegov račun. Ono što je važno znati je da su najveći dramski pisci sveta, nobelovci ljudi koji su bez ikakvog ustručavanja, bez ograde, radikalno podržali Jugoslaviju, i bili na njenoj strani u vreme kada su se se na nju oborile sile zla i zle imperije.

Koliko ljudi o njegovom radu znaju ovde u Srbiji?

- Znaju. Oni koji se time bave znaju vrlo dobro ko je pisac "Kaspera Hauzera", "Psovanja publike", oni znaju šta su njegovi romani u današnem svetu literature. Nije on samo najveći pisac nemačkog govornog područja, nego najveći evropski pisac danas, i kada on nešto kaže to ima ozbiljnu težinu. Toliko je veliko uzbuđenje oko njega, njegovih nastupa, oko toga šta on govori, zato su tako ogorčeni protiv njega oni koji zastupaju NATO, i ostali koji nam rade o glavi već toliko godina.

Jeste sa njim u kontaktu, šta trenutno radi?

- On živi u Francuskoj blizu Pariza, on je često u našoj zemlji, jedna od njegovih najbližih prijatelja je Zlatko koji živi u Salcburgu, slikar, i vrlo često dođe sa njim zajedno. Kad prolaze oni se jave, svrate kod mene u Šećeranu, odu dole kod Zlatka u njegovo selo. On je često na Kosovu, takav je čovek, nije neko ko će na sebe da privlači pažnju medija, iako to ne može da izbegne, ali on se drži svojih prijatelja, uvek je zainteresovan šta se događa. On je jedan potpuno sjajan čovek, a kod nas bi morali malo više da se pozabave njime. Sem toga što sam ja kod mene u pozorištu radio ceo festival Petera Handkea, sa svim tim predstavama koje smo mi igrali. Predstavu "Psovanje publike" igramo već 20 godina, i idalje je imamo na repertoaru, i mnoge druge... KPGT je odigrao više Petera Handkea nego sva srpska pozorišta zajedno.

Kad smo već kod političke podobnosti, koliko je danas u Srbiji kvalitet presudan da bi se uspelo u umetnosti, konkretno pozorišnoj, a koliko politkorektnost i pripadnost određenom krugu istomišljenika?

- Šta da vam kažem, tajna je opšta. Nema je, znamo tačno kako stoje stvari. Znamo ko upravlja našom kulturom, i našim pozorištem, i to ne ovih 5,10,15 godina, nego poslednjih 30 godina su to isti ljudi, bez obzira koji je režim, ko je na vlasti, da li je levica, da li je desnica, još pre Miloševića, za vreme Miloševića i posle toga ta su imena poznata. Zna se ko je delio pare još u vreme komunista, ko je delio u vreme Demokratske stranke, to je potpuno ista stvar. Uprave pozorišta su takođe isti ljudi, i to je problem za mlade ljude, oni ukoliko se ne priključe, a mnogi se priključuju iz konformizma, interesa, potrebe da se preživi, ako se ne priključe nema ih. Nema ih u medijima, nema ih u poslu, nema ih u pozorištima, nema ih tamo gde se bilo kakav sitni novac deli. Oni moraju da se priključe. Na celu tu garnituru naših gaulajtera u kulturi, koji traju evo već decenijama nadovezala se jedna dosta pogubna stvar, a to je da našom kulturom i pozorištem upravljaju strane fondacije, ministarstva kulture, strana ministarstva spoljnih poslova. Mi kao da ne bismo imali takozvanu nezavisnu scenu da ih ne uređuju holandsko ministarstvo kulture, norveško ministarstvo spoljnih poslova, američke fondacije, nemačke fondacije. Oni daju pare, to je sitno korumpiranje mladog sveta, 100, 200 evra, radionica u Holandiji, radionica u Nemačkoj, nekakvi umetnici koji dođu da nam objašnjavaju šta je život, šta je svet, šta je istorija, kako treba, kako ne treba...

Kad smo već kod ovoga, koji je kvalitet, recimo, Biljane Srbljanović kao dramaturga? Ona je dosta priznata u tim krugovima koje pominjete...

- Ne znam, nije to ništa bitno. Ljudi o kojima ja razmišljam i sa kojima sam se bavio u životu su Dušan Jovanović, Danilo Kiš, Hajner Miler, Peter Handke. To su pisci sa kojima sam se ja družio, koje sam radio. Biljana Srbljanović je politički aktivista najniže vrste, koja je ceo svoj umetnički uspeh, ako bi to tako moglo da se nazove, duguje svom političkim ponašanjima. Moj prijatelj i drug Peter Handke, kada su ga pitali, moraću da budem grub, jer je ona nepojamno bezobrazna i gruba prema svima, na pitanje šta misli o njoj, on je odgovorio samo "Nato Hure", što na nemačkom znači "Nato ku*va". Ona ga je napala potpuno idiotski, bez ikakvog osnova, nema ona prava da o takvoj veličini uopšte govori, kamoli da ga napada. Nije hteo nikada ništa o tome dalje da kaže. Ja pozdravljam njegov stav, i delim ga!

(Milka Radović)