DOČEKASMO I TO: Yo La Tengo KONAČNO u Srbiji! (VIDEO)

Yo La Tengo su već decenijama sinonim za indi rok muziku, postoje preko 30 godina, imaju preko 10 albuma, održali su hiljade koncerata, važe za jedan od najboljih bendova uživo, a u Srbiji sviraju prvi put 12. maja 2018. godine u Domu omladine Beograda, u organizaciji koncertne agencije Rock Svirke sa početkom u 21 čas. Yo La Tengo je američki indi rok bend osnovan 1984. godine u Hobokenu, Nju Džersi (Hoboken, New Jersey). Trenutnu postavu benda čine Ira Kaplan (gitara, klavir, vokal), Georgia Hubley (bubnjevi, klavir, vokal) i James McNew (bas, vokal).

Uprkos ograničenom uspehu u mejnstrimu, Yo La Tengo su nazvani “najvažnijim bendom kritičara” i uživaju kultni status među fanovima. U gitarskoj indi muzici ćete teško pronaći grupu koji zvuči toliko prirodno i kada svira džez, elektroniku, bosanovu, pop, soul i pank. Drugi bendovi pričaju kako se konstantno menjaju i eksperimentišu sa zvukom – Yo La Tengo ne pričaju, oni to rade. Iako uglavnom sviraju originalni materijal, Yo La Tengo su poznati i po svom enciklopedijskom repertoaru obrada pesama drugih izvođača, kako uživo na koncertima tako i na studijskim albumima. Par Ira Kaplan i Georgia Hubley osnovali su bend 1984. godine. Izabrali su ime Yo La Tengo (španski za “Imam je”) u nastojanju da izbegnu bilo kakve konotacije na engleskom jeziku. Postavili su oglas za regrutovanje drugih muzičara, tražeći osobe koje su delile njihovu ljubav prema bendovima kao što su The Soft Boys, Mission of Burma i Arthur Lee's Love. Debi izdanje benda bio je 7-inčni singl ‘The River of Water’ sa obradom pesme "A House Is Not a Motel" (Arthur Lee) na b-strani. U snimanju debi singla, objavljenog krajem 1985. godine, učestvovali su i Dave Schramm (gitara) i Dave Rick (bas). Rick je uskoro napustio bend i zamenio ga je Mike Lewis, basista pank bendova DMZ i Lyres.

Od 1986. do 1989. godine Yo La Tengo objavljuju tri studijska albuma i u tom periodu od strane kritičara bivaju označeni kao bend sa ”stvarnim potencijalom” i ”mističnim gitarskim deonicama”. 1990. godine izdaju ’Fakebook’, ploču koja je uglavnom skup obrada drugih izvođača kao što su Cat Stevens, Gene Clark, The Kinks, Daniel Johnston, uz pet originalnih kompozicija. Folk zvuk ovog albuma bio je promena tempa za bend. Nakon EP izdanja ’That Is Yo La Tengo’ bendu se pridružuje James McNew (dotadašnji fan grupe, koji je prelazio stotine kilometara da bi gledao njihove koncerte) na bas gitari koji debituje na ploči ’May I Sing With Me’ (1992). Godine 1993. albumom ’Painful’ Yo La Tengo započinju saradnju sa izdavačkom kućom Matador Records. ’Painful’ je bio i početak uspešne kolaboracije sa producentom Rogerom Moutenotom, koji je radio na svim narednim pločama benda sve do 2013. godine. Ira Kaplan je o albumu ’Painful’ rekao: ”Mislim da je ovaj bend stvarno počeo da bude ono što jeste dok smo snimali ’Painful’... To je prva ploča koju smo stvorili kao trio, i mislim da zvuči drugačije od prethodnih albuma.” Album je dobio sjajne recenzije od strane kritičara i publike. Naredni album, ’Electr-O-Pura’ (1995) osvaja ista priznanja kao i njegov prethodnik.

Godine 1997. izdaju ploču ’I Can Hear the Heart Beating as One’ koja je u višeslojnom stilu efektno spojila eklektičnu kombinaciju folka, pank roka, šugejza, razvučenih instrumentala i elektronike. Recenzije su bile izuzetno pozitivne, Pitchfork je albumu dodelio ocenu 9,7/10, i mnogi su ’I Can Hear the Heart Beating as One’ proglasili najboljim ostvarenjem benda do tog trenutka. Usledila je velika i uspešna svetska turneja, dok je broj fanova nastavio da raste. Godine 2000. objavljuju album ’And Then Nothing Turned Itself Inside-Out’ koji je takođe sjajno primljen i od strane kritičara i od strane fanova. Ova ploča raspolaže intimnim pesmama sa prigušenim, raznolikim instrumentima uz epsku devetnaestominutnu numeru "Night Falls On Hoboken".

Između ova dva albuma sarađuju sa njujorškim džez muzičarima i 1999. zajedno snimaju EP “Other Dimensions in Music”. Sa njima tu sviraju saksofonisti Sabir Mateen i Daniel Carter, trubač Roy Cambell Jr i Sue Garner. Članovi Yo La Tengo sviraju bubanj, bas i organ i na celom tom snimku ne postoji gitara. Ovo izdanje je najbolji pokazatelj svestranosti grupe Yo La Tengo, koja i u džez/Sun Ra vodama pliva sa istom lakoćom kao u gitarskoj muzici. U periodu od 2001. do 2005. Yo La Tengo objavljuju album ‘Summer Sun’, sarađuju sa Yoko Ono na dobrotvornom albumu ‘Wig in a Box’, snimaju muziku za filmove i dokumentarce, da bi 2006. godine izdali ‘I Am Not Afraid of You and I Will Beat Your Ass’, još jedan album koji je osvojio univerzalno priznanje. Na ovoj ploči bend je proširio prisustvo duvačkih i gudačkih instrumenata kao i gitarskih improvizacija. Nakon još dva uspešna albuma, ’Popular Songs’ (2009) i ’Fade’ (2013), kao i brojnih kolaboracija i turneja, 2015. godine Yo La Tengo objavljuju svoj 14. album ‘Stuff Like That There’. Ovom prilikom triu koji čine Ira Kaplan, Georgia Hubley i James McNew pridružio se i bivši član benda Dave Schramm na električnoj gitari i zajedno su ponovili originalni koncept njihovog voljenog albuma ‘Fakebook’ (miks obrada drugih izvođača kao što su The Cure, Hank Williams, Sun Ra , “obrada” starih Yo La Tengo hitova, kao i novih originalnih pesama).

(Espreso.co.rs)