3 jesenja hita iz Booke: Ovo svaka biblioteka mora da ima (FOTO)

Gošća koja je osvojila srca čitalaca! Jednostavno je morate voleti!

Izdavačka kuća Booka objavila je tokom septembra čak tri nova naslova iz oblasti vrhunske savremene književnosti. U pitanju su zbirka priča „Moj muž“ vodeće makedonske autorke mlađe generacije Rumene Bužarovske, zatim roman jednog od najkreativnijih i najraznovrsnijih savremenih britanskih pisaca Džefa Dajera „Džef u Veneciji, smrt u Benaresu“ kao i aktuelno delo velikog britanskog autora pakistanskog porekla Hanifa Kurejšija „Ništarija“.

O KNJIZI “MOJ MUŽ”

Sve priče u ovoj briljantnoj zbirci ispripovedale su vrlo različite žene iz prvog lica, ali se te priče tiču koliko njih toliko i njihove okoline, odnosa s muževima, decom, roditeljima, kolegama i prijateljima. Zbog toga se radi o galeriji izuzetno upečatljivih i precizno profilisanih likova, o psihološkim ali i socijalnim portretima, s posebnom osetljivošću na patrijarhat. Jer, govoreći o svojim brakovima i muževima, ginekolozima, pesnicima, policajcima, govori se o profesijama i njihovim statusima, o odnosima moći – većina ženskih likova ipak je zasenjena i emotivno i socijalno zapuštena zbog prestiža njihovih muževa i njihovih profesija.

Sve ovo je ispisano u najboljem duhu američke kratke priče, najzahtevnijim načinom, jezikom običnih ljudi, mimo svake patetike, razorno i istinito.

O AUTORKI

Rumena Bužarovska je rođena 1981. godine u Skoplju. Do sada je objavila zbirke priča: Žvrljotine (2007), Osmica (2010) i Moj muž (2014). Priče su joj prevođene na engleski, nemački, francuski, hrvatski, slovenački i bugarski jezik.

Prema mišljenju žirija Londonskog sajma knjiga 2016. godine Rumena Bužarovska je uvrštena među deset najzanimljivijih mladih evropskih pisaca.

Bavi se i književnim prevodom sa engleskog na makedonski jezik (Kuci, Kapote, Bukovski). Trenutno je zaposlena kao docent američke književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju.

O KNJIZI “DŽEF U VENECIJI, SMRT U BENARESU”

U Veneciji, ispijajući koktele na Bijenalu, cinični novinar Džef Atman upoznaje prelepu ženu i upušta se s njom u strastvenu avanturu.

U Benaresu, bezimeni novinar (koji bi lako mogao biti Džef) pridružuje se hiljadama hodočasnika na obali svete reke Gang i umesto nekoliko dana, kako je planirao, ostaje tamo mesecima.

Njihovo putovanje – kakvo jedino neodoljivo duhoviti Džef Dajer može da smisli – čini okosnicu ovog urnebesnog, đavolski domišljatog romana o Italiji i Indiji, o žudnji i požudi, o različitim vidovima neurotičnog prosvetljenja.

REČ KRITIKE

„Dajer je više od kultnog pisca, on je virus koji napada vaš sistem, natera vas da posmatrate drugačije, da prihvatite neuobičajeno i zazirete od očiglednog... Stari dobri Dajer, bolno duhovit, lukavo pronicljiv, briljantan, prepun neukrotive tajanstvenosti.“

Li Lengli, Spectator

„Džef u Veneciji je zabavna, tužna, poetična, silovita priča o munjevitom ličnom usponu i padu jednog običnog čoveka. Molim vas, nađite vremena da je pročitate i padnite pod dejstvo Dajerovih čini.“

Alen de Boton

„Dajer je istovremeno čudan i zabavan, neka vrsta postmodernističkog Kingslija Ejmisa. Njegov stil je precizan i nabusit, u duhu velike britanske tradicije. On je nacionalno blago.“

Zejdi Smit

„Očaravajuće. Obožavam ovu knjigu. Svaka stranica pršti od mudrosti, čovečnosti i inteligencije. Dajer piše jednako čudesno kao Lorens i Prust. Mogao bih zauvek da se vraćam njegovom briljantnom umu.“

Nadim Aslam

„Najbolja knjiga godine.“

The Economist, The New Yorker, San Francisco Chronicle, Slate.com i Time

O AUTORU

Džef Dajer je rođen 1958. u Čeltenamu u Engleskoj. Završio je Koledž Korpus Kristi u Oksfordu. Trenutno živi u Los Anđelesu, gde je gostujući pisac-predavač na Univerzitetu Južne Kalifornije.

Autor je četiri romana, dve zbirke eseja i šest vanžanrovskih knjiga, dobio je nagradu Nacionalnog kružoka književnih kritičara, nagradu „Somerset Mom“, književne nagrade „Lanan“, „Infiniti“ nagrade Međunarodnog centra za fotografiju 2006. godine, za knjige o fotografiji, i Forsterove nagrade, koju dodeljuje Američka akademija za umetnost i pisanje.

Redovan je saradnik mnogih američkih i engleskih časopisa. Član je Kraljevskog književnog društva i počasni član Koledža Korpus Kristi u Oksfordu, a 2015. primljen je u Američku akademiju umetnosti i nauke.

O KNJIZI “NIŠTARIJA”

Valdo, poznati filmski stvaralac, sada ostareo i bolestan, živi u svom londonskom stanu, a o njemu oslabljenom i frustriranom brine se njegova lepa, mnogo mlađa supruga, za koju on sumnja da ima aferu s jednim njegovim prijateljem. Valdo se odlučuje na akciju kako bi razotkrio osumnjičene za preljubu, ali prvo treba da ustanovi jesu li njegove sumnje opravdane, a onda i da im servira zasluženu osvetu.

Napisana s briljantnim osećajem za detalje i uz karakterističan crni humor, nova, dugo iščekivana Kurejšijeva knjiga još jednom će čitaocima pokazati svu veličinu i blistavost njegovog spisateljskog talenta.

REČ KRITIKE

„Kurejšijeva nova knjiga o osveti vraški je zabavna.“ Fiona Vilson, The Times

„Žestoka i uznemirujuća skaska.“ Aleks Klark, Guardian

„Kratak ali moćan dodatak Kurejšijevom kanonu, duhovit, farsičan i morbidan.“ Džon Harding, Daily Mail „Poštovaoci Kurejšijevog dela biće više nego zadovoljni jer je njegov apetit za seksualno, puteno i sočno i dalje tu, a umeće seciranja želja zbog kojih smo spremni na najveća poniženja nije ni za nijansu izbledelo.“ Sukhdev Sandu, Observer

O AUTORU

Hanif Kurejši se rodio i odrastao je u Kentu. Završio je filozofiju na Kings koledžu u Londonu. Za drame Outskirts i Borderline dobio je 1981. godine nagradu „Džordž Devin“, a za scenario za film Moja lepa perionica (1984) nominovan je za Oskara. Njegov roman Buda iz predgrađa dobio je 1990. godine Vitbredovu nagradu za najbolji prvi roman. Roman je kasnije adaptiran u BBC-jevu TV-seriju za koju je zapaženi soundtrack napisao Dejvid Bouvi.

Svojim drugim romanom Crni album potvrdio se kao jedan od vodećih savremenih britanskih pisaca. Treći roman Intimnost, objavljen je 1998, a film istog naslova, zasnovan na romanu i kratkim pričama, u režiji Patrisa Šeroa osvojio je 2001. godine Zlatnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu. Među njegova poznata dela ubrajaju se i romani Telo, Nešto da ti kažem i Poslednja reč.

Kurejšiju je dodeljena francuska titula viteza Reda umetnosti i književnosti, kao i orden Britanskog carstva za doprinos književnosti. Njegova dela su prevedena na trideset šest jezika, a 2010. godine dobio je nagradu „Harold Pinter“, koju dodeljuje međunarodni PEN.

(Espreso.co.rs)