intervju nedelje
ESPRESO INTERVJU Vesna Dedić: Strašno je šta smo mi novinari uradili s ovim narodom u poslednjih 15 godina (VIDEO)
Književnica i voditeljka je pričala o svim aktuelnim temama, svojim knjigama, stanju u društvu
Književnica i novinarka Vesna Dedić bila je gost Espreso intervjua nedelje. Ona je pričala da li bi se ikada odrekla rada na televiziji, kako gleda na novinarstvo i kako se oseća kada ujutru otvori novine a zapljusne je bujica negativnosti, da li su joj bliži Opra Vinfri ili Ernest Hemingvej, otkrila je na šta joj se žale žene kada joj pišu, kakve žene joj se najčešće javljaju...
Vesna Dedić je komentarisala sve one koji su se zarad čitanosti bavili "bljuvotinama" na račun Ane Nikolić koja se tek porodila, pričala o rijalitiju i gde oni vode, da li nam je društvo pokvarilo decu, šta je sve mogla a nije uradila zbog karijere, gde pronalazi inspiraciju za pisanje, koliko je danas teško u nečemu biti iznad proseka, o ćerki Lenki, kako se boriti protiv okoline koja pokuašava da vam promeni karakter, snove i želje, da li to uvek pogađa...
Pogledajte video intervju sa književnicom Vesnom Dedić:
Iako vaši romani u knjižarama zauzimaju mesto na policama sa najboljim tiražom, da li biste se ikada odrekli rada na televiziji?
Ne, pre bih se odrekla pisanja nego rada na televiziji. Ja sam od svoje trinaeste godine novinar, imala sam svoje emisije, reklame, pisala sam za novine. Jesam pre svega novinar, razmišljam kao novinar, i kad pišem ja tako razmišljam, tako da je divno što sam ja u poslednjih sedam godina jedan od najčitanijih pisaca u ovom regionu, a nekako mi je draže kad me sretnu i kažu - "Balkanskom ulicom".
Kako gledate na novinarstvo u Srbiji? Kako se osećate kada ujutru otvorite novine, i kad vas zapljusne bujica negativnosti, sve to „brutalno“ i „svirepo“ sa svih strana?
Volim svoje kolege, i oni to znaju, nikada nisam imala problem ni sa jednim kolegom ili koleginicom, ali moramo priznati da ono što smo svi mi, evo prihvatam i na sebe tu odgovornost, u poslednjih 10-15 godina uradili sa ovim narodom prosto ima dalekosežne posledice. Juče sam pila kafu sa legendom Duletom Savićem, koji ima sina Vujadina Savića, i treba da ih snimam za emisiju Balkanskom ulicom, onda smo prelistavali stare novine, snimke. Postoji jedna velika razlika u periodu '70 - e, '80 - e, '90 - e, i ono što se desilo posle 93. i 94. u medijima. Tada si bio velika zvezda, uspešan čovek, bilo da si književnik, fudbaler, pevačica, glumica, tebe su novinari uzdizali, pisali o tvojim uspesima i narodu prezentovali sliku jedne fudbalske legende ili umetnika i kažu "vidi, ovaj je bolji od nas!". A danas i poslednjih 15 godina se dešava da što više uspeš u životu, što si uspešniji pisac, TV voditelj, pevač, glumac, kao da se svi mediji trude da kažu "jeste, on je uspešan, ali on u stvari ništa ne valja", svi se trude da te spuste i ponize. To je jedan strašan osećaj. Ne treba publiku pozivati na saosećanje, ali danas biti javna ličnost i imati uspeha u tome ne znači samo uživati u svojoj popularnosti, a za mene je popularnost jednako ljubav čitalaca, gledalaca, u isto vreme je jedno veliko psihičko opterećenje i za tvoju porodicu i za tebe lično, zato kao da se svi mediji trude da unize tvoj uspeh.
Da li ste vi Opra Vinfri ili Ernest Hemingvej našeg doba, ko vam je bliži?
Hemingveju nikada neću biti bliska iako ga mnogo volim, on je bio avanturista, em je pisao kao što je pisao, ja njegov stil volim i trudim se da u svojim romanima pišem tako jer je on bio i novinar koji je i pisao, tako da se u svim njegovim romanima oseća taj novinarski senzibilitet. A ako se govori o zanatskom delu mislim da bih pre izašla na crtu Opri Vinfri nego Hemingveju. Ona je veliko ime američkog i svetskog novinarstva, ali mislim da u ovoj zemlji postojim i ja, i još sigurno četiri ili pet koleginica koje bi vrlo lako mogle da rade ono što radi Opra, a možda i bolje.
Kažete da pišete za žene koje su danas preumorne, bilo da su to studentkinje iscrpljene od učenja ili domaćice i zaposlene žene istrošene od obaveza i u kuhinji i na radnom mestu. Da li u vama pronalaze neki spas i na šta vam se žene žale kada vam pišu? Da li vam se javljaju žene koje su zanemarene, zlostavljane, koje su trpele nasilje?
Svega ima, a ključ svega toga je koliko se one osećaju nevoljeno. Zaljubljena, voljena žena može sve - i da pegla, i da čisti, i da bude vrhunska menadžerka i vrhunska učiteljica. Kada dođe kući sačeka je on, pa je zagrli, pa ona njemu postavi tu večeru, pa on uživa, sedne mu u krilo, pa još ako su tu deca - sve je nekako na lepo i na radost! Ali i kad legneš u krevet, u njegov zagrljaj, sve ti je lepo. Nije ti problem ni da se probudiš ujutru u pet sati i usisaš, pripremiš ručak za naredni dan, zaljubljena žena je srećna žena i može sve! Problem većine žena je što se predaju toj ljubavi, deci, poslu i onda kada od tog partnera nemaju taj zagrljaj, tu neku nežnost, dolazi do kraha celog sistema vrednosti. Onda ona postaje onako siva i bez energije i volje na poslu. I kao majka postaje onako malo tužnjikava pa gubi energiju a u stvari ključ svega je - ljubav! Zato sam jedan veliki pobornik situacije ili budi voljena i srećna, ili budi sama. Osećaj da si nevoljena je najgori osećaj koji može da te zadesi. Nevoljena žena je žena koja brže stari, gubi energiju i lekari, a ja mnogo pričam sa lekarima, naročito dok sam pisala svoj novi roman "Seti se naše ljubavi" i prethodni "Ničija", kao i sa mnogo ginekologa, kardiologa, mnoga istraživanja su pravljena. Žene koje trpe stres u braku, taj osećaj nevoljenosti, pre oboljevaju i od bolesti štitne žlezde i ginekolioških bolesti i od sindroma slomljenog srca.
Nedavno ste osudili sve one koji su se zarad čitanosti pisali bljuvotine na račun pevačice koja se tek porodila. Kako to objašnjavate?
Većina novinara je prenela to kao moju odbranu u odnosu na Anu Nikolić koja je doživela najstrašnije kritike zbog toga što je stavila svoju fotografiju sa nekoliko kilograma viška u trenutku porođaja. To je "Pismo majmunu" koje sam ja objavila na svom blogu, pošto objavljujem razna pisma već dva meseca, i to je naišlo na veliki odjek u srpskoj javnosti, mnogo odobravanja, kolege su isto divno reagovale, i vi ste to pisali o tome, svaka čast, to mi mnogo znači. Bilo je i osuda po principu "ko si ti da tako kažeš". Ja sam to pismo napisala iz najljudskije pobude, jer je toliko koji pišu na tim forumima da se formirala armija ljudi koja dođe sa posla (ako uopšte rade) koji odvoje pet - šest sati vremena, da pređu po portalima, pročitaju naslov, i verujem da ne čitaju ni taj tekst, ni moje pismo, samo vide ko je napisao i kažu "vidi nju, e nju ne volim. Ona me iritira" i odluče da će svašta da kažu. Danas je trend da se svačiji uspeh osudi, da se svakom pronađe mana, a to je pogubno za ljude oko nas. Ja ću da preživim, te javne ličnosti, ali naše porodice to najviše pogađa. Da li znate jedno dete koje može da podnese, eto u selu, da komšinica kaže "e mama ti baš ružna", svako bi se dete vratilo kući uplakano. A deca javnih ličnosti takođe čitaju portale, i kad vidiš da se hiljade njih bavi izgledom tvoje majke, lažima, ružnim rečima, svako to dete pati i ja sam samo u tom pismu prozvala njih "hajde dođi jednom, reci mi imenom i prezimenom" jer su to uglavnom izmišljena imena, i nemam ništa protiv toga ako kažu kako se zovu, šta su po obrazovanju, šta su uradili u životu...
Ostatak intervjua pogledajte u video formi.
(Katarina Đušić)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
