POTRESNA PRIČA Sin legendarnog reditelja nema ni za hleb, IDE DA PROSI NA ULICI!

Petar Nikolić, sin kultnog crnogorskog režisera Živka Nikolića i skoro zaboravljene glumice Vesne Pećanac, nedavno je na svom Fejsbuk profilu napisao status u kojem je opisao svoje trenutno stanje u kojem živi.

Petar je reditelj koji živi i radi u Beogradu.

- Bavljenje muzikom zatupljuje čoveka. Fali mi ona britka misao koju sam imao dok sam pisao knjigu. Fali mi i ono sveprožimajuće jedinstvo koje sam osećao dok sam slikao na platnu. Još se nisam bavio vajarstvom i arhitekturom, a mogao bih. Kratak je ovaj život, a ja bih voleo da iskusim sve oblike humanog stvaralaštva. Ja sam genij koji ne samo da nikome u okolini nije potreban, već i smeta i izaziva neprijatnost zbog suviška darova koje nosi u sebi.

Činjenično stanje. Moja kultura je upravo srazmerno suprotna sa nekulturom BG pašaluka. Ah, kako me to čini duboko nesrećnim i rekao bih protraćenim. Sagradio bih dvorac sa četrnaest kula i snimio film do polovine jula. Ljudi me ne cene i ja danas nemam ni hleba da jedem.Idem na kej da sviram sa verovatno najboljim gitaristom u gradu koji je uredno registrovani socijalni slučaj i da sakupimo što novaca u šešir. Za mene je to zabavno iskustvo. Počeli smo da radimo na albumu sa radnim naslovom "Totalno deklasiran".

To je najveći greh u ovdašnjoj zaista preko svake granice pristojnosti odveć tupavoj sredini, to. Priznati poraz i reći da si pobeđen. Moja je pobeda u priznanju poraza. Ne samo da sam deklasiran, već i degradiran. Vrsta ljudi kojom sam okružen ne prestaje da me iznenađuje. Sinoć sam kontemplirao svu ništavnost i sitničavost ljudske laži.

Ja ne čekam da mi se ljudi obrate, pa da im vidim laž na usnama. Ja ih čitam u prvom trenu. Vidim im laž u očima. i tada sam najviše poražen jer ljudi nose laž svuda sa sobom. Od svih stvari u životu koje čovek može izgubiti, najviše bola i praznine mu pričini gubitak smisla. dosta mi je besmislenih ljudi. Hteo bih tvoje oči. Ne da me gledaju, već da me vide. Uzmi me onakvog kakav zapravo jesam.

Nije mržnja odsustvo ljubavi. Ona je ljubavi veoma slična jer gori i ne sagoreva. Odsustvo ljubavi je strah. Oko mene ljudi se svačega boje. po tome znam koliko malo vole. Vreme mi je da postanem autoritet. I am a leading caracter in the story of my mind. Čovečanstvo je nepovratno izgubljeno. Spašava se samo jedinka i jedinstvenost. Razmišljam o mehanizmima i obrascima po kojima se vladaju ljudi, a da toga nisu svesni. Prosvećenost u Srbiji je kao vrlina na robiji. Šta bih dao da se okružim sa par svetlih umova. Dosta mi je mraka i tame. Zvezde na nebu svetlucaju same! - navodi Nikolić.

(Espreso.co.rs)