Ovo je ljubavna priča Siniše i Ljiljane Pavić: Poslužila je za scenu čuvene serije

Čuveni jugoslovenski i srpski scenarista Siniša Pavić preminuo je u 92. godini u svom domu u Vlasotincu, javljaju domaći mediji.

Njegova najvernica saradnica bila je supruga Ljiljana Pavić, s kojom je stvarao neke od najgledanijih domaćih serija u istoriji, a malo je poznato da je njihova ljubavna priča poslužila kao inspiracija za jednu scenu u seriji "Vruć vetar".

Kako je Siniša Pavić sovjevremeno otkrio za Kurir, njegova knjiga "Višnja na Tašmajdanu", koju je dugo pisao, na neki način ga je dovela do ljubavi njegovog života. Nakon što je doživela veliki uspeh, ona mu je otvorila sva vrata, a Ljiljana ju je pročitala pre nego što su se prvi put sreli.

– Na neki posredan način taj roman me je doveo i do Ljiljane. Ona je knjigu pročitala u studentskom domu, i tako me upoznala pre nego ja nju. Kad sam je prvi put sreo, bio sam u vrlo jadnom stanju. Tri meseca pre toga umro mi je otac, moj najjači emotivni oslonac u životu. Osećao sam se beskrajno sam i opustošen. Kao delfin nasukan na obalu, nesposoban da se vrati u vodu ako ne naiđe plima da ga povuče. Ali naišla je ona – ispričao je Siniša Pavić za Kurir.

Kako je objasnio, spojila ih je jedna neočekivana scena.

– Ušla je u sudnicu kao pripravnik kod nekog advokata, da zastupa šofera Vladu. Vlada je bio vozač "Laste", najbolji, sa 300.000 pređenih kilometara, bez kvara, ali sa jezičinom zbog koje je stalno kažnjavan, tri puta uzastopno poslednjom opomenom, i konačno isključen. Taj čovek koji nas je doveo u vezu odmah mi je bio simpatičan. Upitam ga zašto je za pravnika rekao da je gnjida. "Pa, moram", kaže, "kad jeste gnjida. Dobio je šest meseci plaćenog odsustva da položi pravosudni ispit i nije ga položio, nego je šest meseci duvao u sviralu." "I šta misliš?", upitam ga, "kako se oseća čovek kad ga tako vređaš?" "Boli ga uvo", odgovori on. "Sedi ovde i sluša mrtav ladan." I pokaže na zastupnika "Laste". Posle je, izlazeći iz sudnice, rekao Ljilji: "Dobićemo spor. Video sam kako vas sudija gleda – prisetio se.

– Završnu raspravu zakažem pred kraj radnog vremena, i pošto smo "slučajno" zajedno izlazili iz zgrade, pozovem je na kafu kod "Malog Pariza". Na toj kafi nikako da dogovorimo sledeći susret. Ona je gledala u neki notes, pa je ispalo da ne može ni sutra ni u četvrtak, a onda sam ja folirao da ne mogu u petak, a u subotu je ona išla na put, i tako dalje, vrlo slično susretu Šurde i Vesne u "Vrućem vetru". Ipak smo se nekako usaglasili – zaključio je.

Bonus video:

(Espreso/Glossy/Prenosi A.M.)