DANAS JE GODIŠNJICA ČUVENOG JUGOSLOVENSKOG GLUMCA: Ćerka se sa VELIKIM BOLOM priseća svoga OCA Zorana Radmilovića

Na današnji dan pre 38 godina preminuo je Zoran Radmilović. I danas se ispredaju legende o vanserijski talentovanom čoveku, bardu glumišta, čiji citati i danas deluju sveže kao i kada ih je izgovarao pre nekoliko decenija.

Poslednju, 299. predstavu "Radovan III" odigrao je 9. jula maestralno kao i uvek, dok publika nije bila svesna kakve bolove trpi. Tri dana kasnije, otišao je u bolnicu iz koje nikada nije izašao. Preminuo je 21. jula, od problema sa digestivnim traktom.

Debitovao je u filmu "Čudna devojka" 1962. godine, a imao je tu sreću da već 1964. godine dobije glavnu ulogu u predstavi "Kralj Ibi", u kojoj je pokazao raskošan talenat za improvizaciju. Po popularnosti kod publke, "Kralj Ibi" staje rame uz rame sa "Radovanom III", a citati iz dve predstave i danas se svakodnevno izgovaraju.

Ana Radmilović, književnica, novinarka i ćeka barda teatra, preminula je 7. februara 2017. godine. Imala je svega 43 godine, a vest o tragediji primljena je sa nevericom.

Bol i patnja za ocem obeležili su Anin život, a kroz njene knjige glavni motiv koji je provejavao bio je upravo otac Zoran.

Knjigu "Zalažem se za laž" objavila je 2009. godine, a 2010. je dok su trajale pripreme za snimanje dokumentarnog filma o Radmiloviću koji je režirala Andrea Lazić, za "Blic" je o knjizi "Zalažem se za laž" rekla sledeće:

- I za mene je ovo, na neki način, upoznavanje svog oca. Iako to nisu stvari koje čitam prvi put, što godine više prolaze i što sam zrelija, tako drugačije vidim ono što je pisao. Njegove misli su višeslojne. Na jednom nivou mogu da budu zabavne, poput priča, pošto je bio veoma darovit za njih. Iz drugog ugla, one mogu da se shvate na mnogo ozbiljniji način, pošto su to sve priče o životu - rekla je tada Ana.

Njena knjiga "Kad je svet imao brkove" nudi uvid u Anin poslednji susret sa ocem.

- Kajala sam se što na onom stepeništu nisam zadržala duže, zauvek ako treba. Što sam na kraju izašla iz njegovog zagrljaja, strčala niz stepenište i izašla u neki svet, život bez veze, glup život i još gluplji svet bez njega. Kajala sam se što ga nisam prepoznala kada je spavao u bolničkom krevetu, mršav i sasvim sed, za mesec dana sasvim nestao, što nisam ušla, zagrlila ga, legla kraj njega kao uvek pre, možda bi se probudio, ozdravio čak. Možda bi i život i svet izgledali drugačije da sam to uradila - a nisam. Stajala sam paralisana na vratima bolničke sobe u koju nisam smela da zakoračim i nisam htela da verujem kako je to što vidim on. Ja ga nikada i ničim neću nadoknaditi - odlomaj je koji para srce.

I u medijima je govorila o ocu, uvek s amnogo emocija.

- Nisam mnogo prisustvovala njegovom odlasku jer su me sklonili pošto sam bila maloletna. Ali, istina je da je radio do mesec dana pred smrt. Bio je profesionalac i to je bila njegova odluka. Nije hteo da prima hemoterapiju govoreći: Ja ću da živim i umrem u komadu kao čovek. I tako je išao do kraja. To je legitiman izbor, ali otišao je previše mlad, sa samo 52 godine. Smrt je svinjarija - rekla je svojevremeno u razgovoru za "Stori".

U istom intervjuu govorila je i o sličnostima između njih dvoje.

- Govore mi da fizički podsećam na njega, ali to uopšte nije ljubazno jer je on bio čovek s velikim nosem i brkovima. Majka mi je bila lepotica, ali eto, šta ću! (Smeh) Sećam se kako je bio nežan i blag čovek, dobroćudan namćor. Ma, nisam htela da se odvajam od njega kada je bio tu. Želela sam da stalno budemo zajedno i da idemo negde. Ostala sam ga zauvek željna... Ceo život mi nedostaje tata - govorila je Ana, uvek ponosna na svog oca.

SRPSKI GLUMAC SE JAVIO IZ HOLIVUDA USRED NAJVEĆEG ŠTRAJKA: Scenaristi su STRAHU da ih ne zameni VEŠTAČKA INTELIGENCIJA:

(Espreso/ Blic žena)