BIO JE ALKOHOLIČAR, POSEĆIVAO JAVNE KUĆE, A 16 GODINA MLAĐA MU JE RODILA 13. DECE: Zanimljiv život Lava Tolstoja

Pisac najvećih romana realizma Lav Nikolajevič Tolstoj je ime koje se najčešće prepoznaje među svim svetskim autorima. Njegove romane "Rat i mir" i "Ana Karenjina" ako niste čitali onda ste za njih barem čuli. Neko ko je napisao takva remek dela nije bio baš dosadan čovek, i postoje stvari o njemu koje su mnogo manje poznate od njegovog stvaralaštva.

Život

Rođen je kao jedno od petoro dece plemićke porodice u Jasnoj Poljani u Rusiji 1828. godine. Kako su mu roditelji rano umrli, njega i njegovu braću i sestre su podigli i vaspitali najbliži rođaci. Godine 1844. upisao je pravo i orijentalne jezike na Kazanjskom univerzitetu. Učio je i naučio arapski, turski, latinski, nemački, engleski i francuski jezik, a posebnu pažnju je posvećivao i geografiji, istoriji i religiji.

Studije je brzo napustio ne bi li se vratio u Jasnu Poljanu,a odatle putuje za Peterburg i Moskvu. Putujući i radeći na usavršavanju jezika koje je prethodno studirao, veoma brzo je postao izvrstan poliglota. Međutim njegova putovanja po metropolama nisu prošla bez posledica, počeo je da pije, posećuje javne kuće i da se kocka, upao je ogromne dugove i posto očajan. Iz depresije i očajanja nikla je realizacija da se ne kreće u dobrom smeru, prekinuo je sa životom bludnika. Pokušao je da se vrati na fakultet, i nađe posao u vladi, ali bezuspešno. Našao se na Kavkazu u vojnoj službi, idući koracima svog starijeg brata. Tada, na sreću celog sveta počinje da piše.

Oženio se 1862. godine 16 godina mlađom Sofijom Andrejevnom Bers. Imali su čak trinaestoro dece, od kojih je petoro umrlo u ranom detinjstvu. Sofija je bila Tolstojeva desna ruka, i ogromna pomoć radila je kao sekretarica, korektor i upravnik finansijama dok je on pisao svoja dva najveća dela. Brak im je na početku bio ispunjen ljubavlju i zadovoljstvom, kao i svi brakovi. Međutim, sa Tolstojevom ćudi promenio se i odnos sa ženom. Njegova verovanja i ubeđenja su se promenila u tolikoj meri da se odricao svog nasledstva, a i bogatstva koje je sam stekao.

Stvaralaštvo

“Rat i mir” njegovo najveće delo, Tolstoj je počeo da piše 1862. godine. Šest tomova ovog dela objavljena su u periodu od 1863. do 1869. godine. Obuhvatajući ukupno 580 likova, od kojih su u pozamašnom broju bile istorijske ličnosti, ali ni fiktivnih nije bilo malo. Ovaj roman se bavi istorijskim događajima i postavlja kritički odnos prema istorijskim ličnostima, kao što je Napoleon Bonaparta. Drugo Tolstojevo veliko delo, “Ana Karenjina”, započeto je 1873, a objavljeno 1878. godine.

Bez sumnje su Tolstojevi romani najveća dostignuća svetske književnosti. Rat i mir je roman koji se često naziva najboljim romanom ikada napisanim, ispunjen mnogim detaljima, pričama o životu i karakterističnom odnosu prema svetu. Stručnjaci savremenog doba za Tolstoja kažu da je posedovao dar da opiše podsvesne motive i želje svojih likova. Takođe, umeo je na izvrstan način da naglasi uticaj svakodnevnih dela ljudi na razvoj i uobličavanje njihovih osobina i svrhe u životu.

Umro je 20. novembra 1910. godine od upale pluća.

Zanimljivosti o Tolstoju

Mada mu je život sam po sebi bio interesantan, ima nekoliko simpatičnih zanimljivosti koje se izdvajaju.

• Na primer kada je bio mali, njegov brat i Lav su osnovali klub u koji je bila primljena ona osoba koja je uspela da stoji 30 minuta u uglu sobe, a da ne pomisli ni na šta bele boje.
• Čovek koji je napisao Rat i mir (580 000 reči), Anu Karenjinu (350 000 reči), najmanje tri toma pripovedaka i preko 18 tomova dnevnika i pisama, čovek koji je upravljao imanjem, koji je znao bar šest stranih jezika, koji je sam sebi pravio odeću i koji je podigao trinaestoro dece, uporno je govorio da mu je najveća mana lenjost!

• Sa 18 godina je počeo da vodi dnevnik, godinama su se dnevnici množili, a u njima je sastavljao listu od nekoliko stotina pravila, nastojeći da ih se po svaku cenu pridržava. Neka od njih bila su da ostane nevin, da se uvek drži svoje reči, da radi jutarnju gimnastiku svako jutro pre svitanja, da se nikada ne napija, da se nikada ne kocka, da se ne zadužuje, da nauči kineski jezik, itd. Tokom naredne 64 godine pisanja dnevnika, Lav Tolstoj nije bio kadar da ispuni bilo koje od ovih pravila, a ipak je ceo svoj život uporno smišljao nove ciljeve.
• U četrdeset i petoj godini života, vidi se da Tolstoj sedam dana nije vodio svoj dnevnik. Od datuma nastavljenog pisanja, rekao je: „Hmm… Ove nedelje sam napisao prvu verziju knjige koju sam nazvao Ana Karenjina.“ Knjiga se sastoji od 864 stranice, a Tolstoju je trebalo samo nedelju dana da je napiše!

(Espreso)