MISTERIOZNA SMRT VELIKOG ĐUZE: Niko nije znao gde je sahranjen, supruga ga SAKRILA OD SVIH, bez POSLEDNJE ŽELJE

Vlastimir Đuza Stojiljković bio je srpski pozorišni, tv i radio glumac. Rođen je u učiteljskoj porodici.

Glumom je počeo da se bavi još u srednjoškolskim danima. Po završetku srednje škole se upisao na Rudarsko-geološki fakultet, koji je napustio u trećem semestru i upisao se na Akademiju pozorišnih umetnosti.

Ženio se dva puta. Njegova prva supruga bila je glumica Olga Stanisavljević, koja je preminula je 1987. godine. Drugi put se oženio sa Dušankom Vranjanac.

Na filmu je debitovao 1957. u Tuđoj zemlji Jožea Galea. Veliku popularnost je stekao filmom Ljubav i moda, za koji je otpevao čuvenu pesmu Devojko mala. Osim te pesme, snimio je još nekoliko koje su objavljene na singl pločama. Prvu filmsku glavnu ulogu odigrao je u ratnoj drami Noći i jutra Pjera Majhrovskog 1959. Za poslednju filmsku ulogu u ostvarenju Bez stepenika osvojio je posthumno Grand Prix na Filmskim susretima u Nišu.

Početkom oktobra 2014. godine Đuza je doživeo moždani udar. Iz Kliničkog centra prebačen je na Institut za rehabilitaciju u Sokobanjskoj ulici. Krajem maja 2015. godine prebačen je na Kliniku za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, gde je i preminuo 17. juna 2015. u 86. godini.

Komemoracija povodom smrti barda srpskog glumišta održana je 22. juna u prepunoj dvorani Ateljea 212 na sceni „Mira Trailović”. Od Đuze su se oprostile brojne kolege i prijatelji.

Đuza je kremiran u utorak 23. juna u 15 časova na Novom groblju u Beogradu.

Urna je položena u grobnicu roditelja njegove supruge Dušanke, Živka i Vere Vranjanac, na Novom groblju u Beogradu.

Kao jedna od ožalošćenih bila je njegova druga supruga Dušanka i brat Nenad.

Brat pokojnog glumca optuživao je Dušanku da je njegovog brata tajno sahranila ne ispunivši mu poslednju želju. Niko od prijatelja i rodbine nije znao gde je legendarni Đuza sahranjen. A onda jedan električar iz Ateljea 212 pratio Dušanku kada je davala 40 dana pokojnom Đuzi.

Tada se saznalo da je glumca tajno kremirala, a njegovu urnu položila u grobnicu sa ostacima svojih roditelja Živka i Vere Vranjanac. Vlasta Velisavljević, veliki Đuzin prijatelji, kasnije je slučajno saznao gde je sahranjen Stojiljković.

Đuza nije imao dece, a često je govorio kako bi mu deca bila samo velika briga.

Koliko je obožavao svoju prvu suprugu govori činjenica da se sa njom skoro nikada nije posvađao i da su mnogi njihov brak uvek karakterisali kao savršenstvo, bez mane. Ali, u drugi brak je ušao zbog administracije, iako nikada to nije želeo.

- Nije nimalo lako biti žena Đuze Stojiljkovića. Sa njim je izuzetno teško živeti jer je stalno namrgođen, veliko je čantralo i naše rasprave su beskonačne. Dešava se da se posvađamo čim ustanemo i da se razvodimo svakog dana. Ali, mislim da naš brak funkcioniše sve ove godine zato što je Đuza jedini muškarac u mom životu kome kod mene ništa nije bilo čudno, a i ja sam beskrajno tolerantna - pričala je njegova druga supruga, Dušanka.

O čudnom odnosu Đuze i Dušanke, svedočio je i njegov brat Nenad, koji je kasnije pričao kako je ta druga žena, glumca tajno sahranila ne ispunivši mu poslednju želju:

- U monografiji „Vlastimir Đuza Stojiljković“ autora Zorana Jovanovića moj brat je izjavio da bi voleo da ga sahrane na groblju u Ribarskoj banji. U tom mestu nam je deda sahranjen, a roditelji su nam tamo bili učitelji - pričao je Nenad Stojiljković, rođeni brat velikog srpskog glumca.

- Držala ga kao u zatvoru. Moj odnos s bratom i njegovom suprugom bio je korektan. A onda dolazi do njegove bolesti, o čemu me Dušanka nije obavestila, a o tome saznajem u kafiću. Zovem je i pitam: „Zašto?" Njen odgovor je smešan: "Đuza mi je rekao, pri čistoj svesti, da ti ne kažem da ne bi nekome rekao." Da je to laž, bilo mi je jasno, jer kod moždanog udara ni svest ni govor više nisu čisti - prisetio se tada Nenad.

A onda saznaje da je Đuza prebačen u starački dom Lug, na nekoliko kilometara od Mladenovca:

- Što dalje od ljudi. Bojala se i iz samo njoj znanih razloga smatrala da ga treba izopštiti od prijatelja, obožavalaca i rodbine. Naravno, to je njen razrađeni scenario, koji će izvesti do kraja. Prebacuje ga sa ozbiljnom crevnom bolešću, klostridijom, koja se ne leči u staračkim domovima. Ali njen cilj i nije bio da se on izleči, jer da je to htela, mogla ga je poslati i u Beč.

Nenad je tada ispričalo da ga posebno boli što Dušanka tokom osam meseci gotovo uopšte nije obilazila supruga:

- Saznajem od sestara da ga vrlo retko posećuje, već komunicira preko mobilnog telefona, čiji broj, naravno, ni meni nije dala. Odlazim konačno u taj dom Lug, ali na vratima čeka me upravnik, koji ne dozvoljava da vidim brata, naglašavajući da oni sa Đuzinom ženom imaju ugovor da ga niko ne može posećivati.

Tek pošto je zapretio da će dovesti novinare i policiju, dozvoljavaju mu da vidi Đuzu, ali samo na deset minuta.

(Espreso)