SAOPŠTENE TEŠKE VESTI: Umro VELIKAN, TUGA

Umro je poznati reditelj.

Njegove filmove će svi pamtiti.

Iza njega je ostala bogata karijera.

Ljudi se opraštaju od njega.

Kolege i porodica su u velikoj žalosti.

Crne vesti pogodile su ljude koji su bili bliski s njim i koji su cenili njegov rad.

Francuski reditelj Žan-Mari Štraub, antikonformista, preminuo u 89. godini u svom domu u Švajcarskoj.

Štraub je bio vršnjak mnogih velikana francuskog novog talasa i dobio je nagradu za životno delo filmskog festivala u Lokarnu 2017.

Rođen 1933. u Mecu u severoistočnoj Francuskoj, Štraub je počeo kao asistent nekim od velikih francuskih filmskih stvaralaca tog doba, uključujući Žana Renoara, Žaka Riveta i Roberta Bresona.

Šezdesetih je napustio Francusku i otišao u Nemačku kako bi izbegao regrutaciju u ratu u Alžiru, režirajući filmove u tandemu sa svojom suprugom Daniele Huillet, koja je umrla 2006.

Par je doveo u pitanje tradicionalne narativne i estetske obrasce. Među njihovim najpoznatijim filmovima su Hronika Ane Magdalene Bah (1968), Od oblaka do otpora (1979) i Sicilija! (1999).

Štraub je nagrađen Lokarnovom Leopardom časti, što ga stavlja u društvo drugih dobitnika uključujući Riveta, Godara, Enija Morikonea, Bernarda Bertolučija, Pola Verhovena, Kena Louča, Terija Gilijama, Vernera Hercoga i Džona Lendisa.

Nakon snimanja svog debitantskog dugometražnog filma iz 1967. godine "Hronika Ane Magadalene Bah", Štraub i Huje su se preselili u Rim, gde su snimili nekoliko filmova.

Više od pet decenija, njih dvoje su nastojali da manifestuju ono što je Štraub nazvao „apstraktno-slikovitim snom“, stvarajući omaž filmskim stvaraocima kao što su Žan Renoar i Robert Breson.

Dva njihova najslavnija filma, "Od oblaka do otpora" i "Sicilija!", premijerno su prikazana u sekciji Un Certain Regard na Filmskom festivalu u Kanu.

Njihova poslednja saradnja, "Kuei loro incontri", igrana je u konkurenciji na Venecijanskom filmskom festivalu 2006. godine.

„Štraubi“, kako su ih zvali, su roditelji jednog od najlepših i najzahtevnijih dela u istoriji kinematografije, koje karakterišu slike i zvukovi književnih i muzičkih tekstova, poput onih poznatih autora, uključujući Bertolta Brehta. , Fridrih Helderlin, Johan Sebastijan Bah, Arnold Šenberg, Čezar Paveze, Elio Vitorini, Pjer Kornej i Franc Kafka.

Kolege i prijatelji se opraštaju od njega.

(Espreso)