"MOJ SIN HOĆE" Miloš Biković konačno progovorio O NASLEDNIKU, ovo svi žele da čuju

Roditelji su mu se razveli kada je imao šest godina, a stariji brat se kasnije zamonašio. Otac je nakon razvoda otišao u Nemačku.

Preminuo je 2006. godine, što je Milošu teško palo. Uprkos brojnim izazovima s kojima se upoznao još od ranih dana, u najosetljivijem periodu odrastanja, nije skrenuo na tamnu stranu.

- Važno je da od malih nogu znate čime jednog dana želite da se bavite. U mom slučaju to se pokazalo vrlo bitnim jer me je provelo kroz pravi put, a mogao sam da završim na različitim stranputicama. Kad znate šta želite, onda vas to usmerava, kanališe vašu energiju – ispričao je Miloš na nedavnoj manifestaciji Teen Talk, prenosi Story.

- Odabrao sam da se bavim glumom kako bih mogao da se igram sa svim onim što odgovara našoj mračnoj podsvesti i što je intrigantno. U vreme kada sam bio tinejdžer, kriminal se takođe popularizovao i tada su mnogi krenuli pogrešnim putem. Moja generacija se strašno “ložila” na film “Vidimo se u čitulji”. Citirali su glavne likove i doživljavali taj svet kao sebi blizak. S druge strane, ja to nikada nisam doživljavao kao realan život, iako mi je bilo zanimljivo da takve stvari analiziram, ali ne na štetu svoje zajednice – istakao je glumac.

Publika ga je zamolila da uporedi sebe s nekim od likova koje je igrao.

- Ne znam imam li nešto zajedničko s likom iz filma “Sluga”. On je rastao kao sin bogataša, ja nisam, možda moj sin hoće. U ranoj mladosti sam naučio da se odričem onoga što roditelji ne mogu da mi priušte. To me nije umanjilo kao dečaka, kasnije tinejdžera i muškarca. Oni koji su imali sve nisu znali vrednosti ne samo materijalnih stvari, već i onih životnih. Kod mene se uvek javljala želja da sebi zacrtam takve ciljeve da mi za njih treba snaga celog uma i tela. Mali snovi do kojih se lako dođe nikada nisu značili ništa.

Majka Marija je najvažnija ženska figura u njegovom životu, a kada ima neku dilemu ili nedoumicu, najčešće se konsultuje s bratom Mihailom.

- Kad god se dešavalo da sam zbog obaveza i nedostatka vremena propuštao da ga pozovem, pravio bih greške. Priznajem da nije sve što sam radio bilo kako treba, ali to je sastavni deo života.

(Espreso)