ISPOVEST VESNE PEĆANAC KOJA IZUVA IZ PATIKA: Spominjala je i POKOJNOG PATRIJARHA, nećete ostati RAVNODUŠNI

Glumica Vesna Pećanac godinama je volonter u udruženju koje pomaže osobama sa posebnim potrebama. O njenom životu, inače, poslednjih godinu dana dosta se pisalo, a ona se oglasila sada i ispričala kako provodi vreme i šta je njen lek na sve nedaće koje su je zadesile.

– Već godinama volontiram ovde. Sa njima sam išla kod patrijarha Irineja za Božić i Novu godinu. Rekao je da ova deca nisu sa posebnim potrebama nego deca sa posebnim molitvama. Mnogo puta se mi učimo od njih jer je tu toliko radosti i dobrote. Slogan ove kuće je da živimo zajedno u ljubavi, da živimo zdravije i da živimo u radosti do 100. godine. Kada imaš neku nevolju i kada te zaspu sa svih strana negativni ljudi sa negativnim komentarima dođem ovde. Otkako je moj muž otišao, strašne stvari doživljavam, ali ovde nalazim mir. Život je lep. Besplatno smo ga dobili od Boga. Besplatno smo dobili sve svoje talente da dostignemo mogućnosti i svoje domete. Sebe ostvarujemo kako bi sa tim talentima unapredili već unapređeno unapređenje – kaže glumica, a zatim je otkrila da je pesma lek za sve.

– Od mladosti i detinjstva nisam volela da radim po kući kada me mama tera. Da bi se oduprela tome pevala sam. Tako da ja stalno pevam. To je recept. Bilo da ste tužni ili srećni, kada ste van sebe – samo pevajte. Nije važno da da li je zbog radosti ili tuge. Jadan moj komšiluk. Ja ne znam da pevam, a moram i to me održava. Zato i pevam u horu da bi se oslobodila stresa, to je lek i isceljenje – rekla je glumica u emisiji “Vikend na K1”, a zatim objašnjava zašto smatra da smo svi Božija deca.

– Svakodnevno ljudi treba da rade dobre stvari jer svi mi smo Božija deca. To su nam sve braća i sestre. Kako rastemo prestajemo da budemo deca, ali ostajemo Božija deca. Bog nas posmatra, daje nam zadatke, daje nam iskušenja, kako bi se mi promenili i trgli kako ne bismo bili uspavani i lenji. Svaki čovek sam sebe razboljeva i sam sebe isceli snagom svoje vere – kaže ona.

Otkrila je i odakle joj snaga za svakodnevne borbe.

– Život je borba od prvog dana, ali borba za bolji život. Ako nećeš da se prihvatiš borbe, ko će da se bori za tebe. Ako nećeš da jedeš, ko će da jede umesto tebe. Dnevno treba da hodaš bar 7.000 koraka. Ljudi u zatvorima osuđeni na doživotne robije imaju jedan sat da hodaju i šetaju po dvorištu, a to rade da bi živeli.

(Espreso/Blic)