EVO OD ČEGA JE ZAPRAVO UMRO LANE GUTOVIĆ! Doživećete ogroman šok

Jedan od najznačajnijih i najpopularnijih srpskih glumaca Milan Lane Gutović preminuo je 25. avgusta 2021. u Beogradu, usled teške bolesti u 76. godini.

Gutović je ostvario bogatu karijeru igrajući u pozorištu, na filmu i televiziji širok dijapazon likova, a najširu publiku osvojio je originalnom kreacijom lika Srećka Šojića u filmovima „Laf u srcu“ i „Tesna koža“, kao i TV seriji „Bela lađa“.

Rođen je 11. avgusta 1946. u Umci kod Beograda. Završio je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u klasi profesora Milenka Maričića 1967. i odmah primljen u Jugoslovensko dramsko pozorište, čiji je član ostao sve do 2002. godine.

Na filmu se prvi put pojavio već 1968. godine u ratnoj drami „Bekstva“ Radoša Novakovića. Zapažena je njegova epizoda u hitu „Povratak otpisanih“ (1976) Aleksandra Đorđevića, a prvu glavnu ulogu dobio je 1979. upravo kod reditelja Miće Miloševića, sa kojim će 1981. snimiti „Berlin kaput“ i „Laf u srcu“. Tada je kreirao nezaboravni lik Srećka Šojića, koji će potom razvijati u filmskom serijalu „Tesna koža“, u četiri nastavka sve do 1991. godine.

U njegovom filmskom opusu su i „Srećna porodica“ (1979) Gordana Mihića, „Erogena zona“ (1981) Dejana Karaklajića, drama „Još ovaj put“ (1983) Dragana Kresoje, komedije Svetislava Bate Prelića „Debeli i mršavi“ (1985), „Majstor i Šampita“ (1986) i „Poltron“ (1989), „Špijun na štiklama“ (1988) Milana Jelića, istorijski spektakl „Boj na Kosovu“ (1989) Zdravka Šotre.

Posle pauze tokom devedesetih vratio se na veliko platno u filmu „Mali svet“ (2003) Miloša Radovića, a 2006. ostvario je upečatljive uloge u filmovima „Sedam i po“ Miroslava Momčilovića i „Uslovna sloboda“ (2006) Miroslava Živanovića, te osvojio nagradu „Car Konstantin“ na festivalu Glumački susreti u Nišu.

Njegovu poslednju ulogu gledaćemo u filmu „Nije loše biti čovek“ Dušana Kovačevića, koji je u postprodukciji.

Milan Gutović je snimio na desetine televizijskih filmova i serija („Diplomci“, „Sedam sekretara SKOJ-a“, „Bolji život“), među kojima su nezaboravne uloge u „Otvorenim vratima“, „Metli bez drške“, lik Pustolova u serijalu za najmlađe „Dobro veče, deco“ i, naravno, Srećko Šojić u seriji „Bela lađa“.

Veliki trag ostavio je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je bio nezaboravni Kamij Šandebiz u originalnoj podeli dugovečne „Bube u uhu“, u režiji Ljubiše Ristića. Igrao je u nizu važnih predstava kao što su „Kad su cvetale tikve“, „Za kim zvono zvoni“, „Pučina“, „Narodni poslanik“, „Otelo“, „Rodoljupci“, „Ruženje naroda u dva dela“, „Lažni car Šćepan Mali“, „Ko se boji Virdžinije Vulf“…

Poslednju ulogu u JDP-u, lik Vasilija Šopalovića, odigrao je u predstavi „Putujuće pozorište Šopalović“ Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića, čija je premijera izvedena u martu 2020. godine.

Imao je potrebu da se izrazi ne samo kao glumac već i kao kompletan autor, pa osamdesetih godina na našu scenu ponovo uvodi formu kabarea (JDP – „Kabare“ 1986; Pozorište Slavija – „Obično veče“ 2002…).

Gutović je igrao i u Narodnom pozorištu u Beogradu (čiji je član bio od 2006. do penzionisanja 2011), Zvezdara teatru, Kult teatru, Pozorištu Slavija, Bitef teatru, Crnogorskom narodnom pozorištu, Kruševačkom pozorištu, Ateljeu 212, NP Timočke Krajine, Beogradskom dramskom, Teatru „Vuk“. Sarađivao je s vodećim rediteljima i bio nezaobilazan u podelama Dejana Mijača.

Dobitnik je Sterijine nagrade, nagrade za glumačku bravuru „Zoran Radmilović”, nagrade „Raša Plaović”, kao i dve nagrade za životno delo – „Zlatni ćuran” (2019) i „Nušićeve nagrade” (2020).

U periodu od 2006. do 2008. bio je predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije.

(Espreso)