EVO ZAŠTO SU ŠOPENU NAKON SMRTI IŠČUPALI SRCE: Iz velikog straha je zahtevao OVO, ostavio je i PISMO sa uputstvom

Molio je okupljene kraj njegovog kreveta da mu izvade srce nakon što se odrekne duha. Suprotno uvreženom mišljenju.

Friderik Šopen je u vreme svoje smrti imao samo 39 godina. Bio je bolestan od detinjstva. Vremenom je počeo da pati od hroničnog kašlja zajedno sa hemoptizom. Uzrok tegoba je najverovatnije bila tuberkuloza, mada se pojavljuju i druge hipoteze.

Pod starateljstvom sestre

Stanje izuzetnog kompozitora dramatično se pogoršalo u leto 1849. Friderik Šopen je poslednje nedelje svog života proveo pod brigom svoje sestre Ludvike. Žena je - uznemirena tonom bratovih pisama - stigla u avgustu pored Sene. Sa njom su bili suprug i ćerka.

Uprkos znatnoj slabosti i ponovljenim napadima, Šopen se krajem ovog meseca nadao da će, ako se malo "zgrči", moći da napusti Pariz i prezimi na jugu Francuske. Najbliži su, međutim, shvatili da je stanje pacijenta beznadežno.

Spora i bolna agonija

Bolest je neumoljivo isisala ostatke kompozitorove snage. Na prelazu između septembra i oktobra, Friderik Šopen više nije mogao da napusti stan iznajmljen u Vandomskoj ulici 12. Kako je pisao Ferdinand Hozik.

Nije mu pomoglo ni sunce, koje je skoro ceo dan sijalo kroz prozore, nije mu pomogao ni pogled na novi stan koji je dovršen i opremljen, lekovi nisu pomogli dr. Kurveije, koji ga je sada stalno posećivao, nežna briga sestre, koja je danonoćno bdela nad krevetom, nije pomogla. Kašalj je postajao sve češći i jači, a disanje otežano.

Iznova i iznova otežano disanje u kombinaciji sa bljeskovima krvi, a noge su mu sve više oticale. Bilo je trenutaka kada je jadni bolesnik bio nesposoban da uvuče vazduh, tako teško patio da mu se srce slamalo prisutnima.

Sablast smrti

Narednih dana tegobe su se pojačale: „bolesnik je teško stenjao, gušio se, onesvešćivao se“. 12. oktobra, doktor Žan Kruveije, koji se brinuo o njemu, bio je ubeđen da je ovo kraj, ali je Šopen preživeo noć. Dani su mu, međutim, bili odbrojani. Uveče 15. oktobra stanje pacijenta se naglo pogoršalo:

Bio je promukao, skoro potpuno izgubio glas; štaviše, bio je primetan gubitak svesti; užasno pateći, Frederik kao da nije prepoznao ni one oko sebe. Svakog trenutka se očekivala katastrofa. I tako prođe cela noć, najgora od svih.

Tokom dana došlo je do poboljšanja, što je kompozitoru omogućilo da da uputstva u vezi sa pariskom sahranom. Shvativši da Rusi neće dozvoliti sahranjivanje u Varšavi, zamolio je i sestru da mu bar srce vrati u reku Vislu.

"Otvorite moje telo da ne bih bio živ zakopan"

Eksciziju organa nikako nije diktirala puka ljubav prema otadžbini. TOn je bio motivisan strahom da će biti živ zakopan. Kao što je naglasio Adam Vegłovski u knjizi "Živi mrtvaci. Istinita priča o zombiju":

"Da Šopen nije mrtav, već samo letargičan, skalpel hirurga bi razjasnio stvar tokom obavljene obdukcije" .

Da se ​​umetnik zaista plašio preranog proglašenja smrti i buđenja u kovčegu svedoče reči koje je nažvrljao nekoliko sati pre smrti. Još jedan napad dogodio se u noći 16. oktobra.

Šopen je ponovo izgubio glas, ali je drhtavom rukom uspeo da napiše rečenicu nejasnim rukopisom: „Kada me ovaj kašalj uguši, preklinjem te, naredi da mi otvore telo da ne budem živ sahranjen”. Zatim, kako je Hozik napisao:

"Oko dva sata počelo je umiranje. Hladan znoj je obilno curio niz umiruće čelo, glava mu je mlitavo visila, a samo su mu grudi teško radile. Najzad je usledio novi napad nedostatka daha koji je trebalo da bude poslednji; samrtnik je, gušeći se, pomračio lice: iznova se svakome činilo da je njegova muka završena, da će prestati da stenje".

Šopenova poslednja reč

Trajalo je oko sat vremena. Kad se svima učinilo da su muke dr Kruveijera konačno završene.

Međutim, pogrešio je. Na pitanje da li je kompozitor mnogo patio, na opšte iznenađenje, jasno je odgovorio „Plus“. Friderik Šopen je živeo još nekoliko desetina minuta. Smrt je potvrđena tek od 3 do 4 sata ujutru.

Nakon testamenta na samrti, dr Žan je izvršio obdukciju. Isečeno srce je stavljeno u teglu i prelio alkoholom. U januaru 1850. Ludvika ga je prokrijumčarila u Varšavu. Šopenovo telo položeno je 30. oktobra 1849. na groblje Per-Lašez.

(Espreso/Najžena)