"Svetlost ima jedno veliko oko, ali tama ima hiljadu ruku"
ESPRESO PREPORUKA ZA ČITANJE: "ZLO JE UVEK ISTO" Semper idem - nedovršena hronika jednog DETINJSTVA
Na pitanje šta je uvek isto, dečak dobija odgovor od svoje bake da je zlo na Zemlji uvek isto i da se kao takvo ciklično ponavlja
Današnja Espreso preporuka za čitanje je autobiografska knjiga "Semper idem" srpskog pisca, dramaturga i scenariste Đorđa Lebovića.
Čitajući stranice ove nedovršene hronike jednog detinjstva, čitalac će se potpuno poistovetiti sa naratorom i iz njegove perspektive sagledati sva zla koja su svet snašla krajem tridesetih godina prošlog veka.
Iz perspektive dečaka koji je prinuđen rano da odraste, ali i dalje na sve oko sebe gleda detinjim očima, uplovićemo u hroniku užasne tragedije svih onih naroda koji su se suočili sa ogromnom, zlom mašinerijom nacizma.
Dečak sa duhovitom dušom deteta i mudrošću starca, upoznaje nas sa svojim detinjstvom u Kraljevini Jugoslaviji uoči „Velikog Sunovrata“, Drugog svetskog rata.
Priča nam i o stalnom seljakanju između razvedenih majke i oca, bake i deda, privikavanju na očuha i nepomirljivom neprijateljstvu prema novoj očevoj ženi.
Lična priča polako prerasta u istoriju koja ispisuje svoje najmračnije stranice, istoriju kojom vladaju sile na koje niko ne može da utiče.
Simbolika naziva knjige Semper idem, na latinskom „uvek isto“, rađa se tokom dijaloga dečaka i njegove bake.
Na pitanje šta je uvek isto, dečak dobija odgovor od svoje bake da je zlo na Zemlji uvek isto i da se kao takvo ponavlja.
To postaje motiv koji se od početka do kraja proteže izvanrednim Lebovićevim ostvarenjem, koje mnogi, sa pravom, nazivaju remek-delom.
Citati iz knjige Semper idem:
*** Pitao sam dedu Adolfa gde se nalaze rajevi. On me je upozorio da se ne kaže „rajevi“ već „raj“. „Nema rajeva. Postoji samo jedan raj“, rekao je.
„Gde je on?“, upitao sam.
„Nigde, raj ne postoji. Obična izmišljotina. Treba da veruješ samo u ono što možeš videti i opipati“ (odgovorio je deda). Nisam bio zadovoljan njegovim odgovorom: najpre je rekao da postoji samo jedan raj, a posle je tvrdio da raj ne postoji zato što se ne vidi. Ni glad se ne vidi, niti se može opipati, a ipak postoji.
***Neću je zaboraviti (kažem u sebi), a pouzdano znam da i ona zauvek odlazi iz mog života i prelazi u nestalnu, nesigurnu oblast sećanja.
***Iz ličnog iskustva sam znao da je nesreća kao grudva snega koja se kotrlja nizbrdo, narastajući u preteću lavinu.
*** Nemoj nikad o ljudima suditi po njihovoj spoljašnjosti“ (govorio mi je otac, a deda Adolf je rekao isto, drugim rečima): „Priroda često unakazi lice, a zauzvrat oplemeni dušu“
NE PROPUSTITE
(Espreso)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
