Srbija uvrštena među 10 najboljih nacionalnih paviljona na Bijenalu u Veneciji 2022

Nacionalni paviljoni ove godine odražavaju neke od istih divnih koncepata i istorije, zadubljujući se u mogućnosti našeg sveta i nas samih prateći globalnu pandemiju i usred rastućih klimatskih katastrofa.

Mnogi umetnici koji su ove godine izlagali u nacionalnim paviljonima – bez obzira da li su reagovali na pandemiju ili ne – nastojali su da stvore izrazito telesna iskustva za publiku koja je davala prednost osećanju nad vidom. Nekoliko umetnika je nastojalo da ponovo osmisli naš odnos sa ekranom, dok su drugi kreirali robusne prezentacije keramike i tekstila, gurajući u prvi plan skulpturu i umetnost instalacije. Evo 10 zanimljivijih i očaravajućih paviljona širom Arsenala, Đardinija i off lokacija na Bijenalu ove godine, po preporuci sajta „Artsy“.

Na toj listi umetnika se nalazi ovih deset zemalja:

1. Singapur Šubigi Rao,“Pulp III: A Short Biography of the Banished Book” Selekcija: Ute Meta Bauer

2. Mađarska Žófia Kereštes, “After Dreams: I Dare to Defy the Damage” Selekcija: Mónika Zsikla

3. SAD Simon Li, “Sovereignty” Selekcija: Eva Respini

4. Srbija Vladimir Nikolić, “Hod sa vodom” Selekcija: Biljana Ćirić

6. Letonija Skuja Braden (Ingūna Skuja and Melisa Brejden), “Selling Water by the River” Selekcija: Andra Silapētere and Solvita Krese

7. Zimbabve “I Did Not Leave a Sign” Selekcija: Fadzai Veronica Muchemwa

8. Nemačka Maria Eichhorn, “Places of Remembrance and Resistance” Selekcija: Yilmaz Dziewior

9. Grčka Loukia Alavanou, “Oedipus in Search of Colonus” Selekcija: Hajnc Peter Sverfel

10. Velika Britanija Sonia Boyce, “Feeling Her Way” Selekcija: Emma Ridgway

Ako ste primetili, među njima je i naš predstavnik Vladimir Nikolić koji predstavlja Srbiju:

Posle dve godine angažovanja na ekranu ispunjenom pandemijom, video umetnost je imala mnogo da pokaže na Bijenalu. U „Hodu sa vodom“ Vladimir Nikolić na upečatljiv način postavlja dva velika ekrana kako bi ispitao naš odnos sa vidikovcem i vodom. Kustos Biljana Ćirić navela je knjigu naučnice Done Haravej iz 2016. “Ostati sa nevoljom”, knjigu o klimatskom kolapsu, kao jednu od inspiracija iza izložbe i naslova. „Hod sa vodom“ se tako suptilno bori sa feminističkim i autohtonim znanjem o stvaranju složenijeg načina života sa svetom koji čuva njegovu i našu budućnost.

Instalacija ima dve jednostavne, ali ubedljive instalacije ekrana. Prvi je 14 stopa visok vertikalni ekran bazena od 800 metara sa plivačkim krugovima umetnika. Kompozicija preuveličava naš odnos sa beskonačnim vertikalnim skrolovanjem koje izvodimo na našim telefonima. Ova spektakularna tačka gledišta naglašava našu potrebu da razvijemo nove načine gledanja na našu okolinu kroz medije.

Drugi ekran u paviljonu je širok nekoliko metara i ima horizont okeana. Ovaj snimak vode snimljen je pomoću tri kamere i ne sadrži digitalnu manipulaciju. Kako je opisala Ćirić, „Horizont govori o sve većoj Nikolićevoj zabrinutosti oko gubitka vode i ekoloških lokacija usled klimatskog kolapsa“. Ove velike video instalacije vode dokumentuju ove naizgled bezazlene poglede za buduću generaciju.

(Espreso/Nova.rs)