OVA JUGOSLOVENSKA GLUMICA JE ČAK TRI PUTA MENJALA IME: Njena replika iz "TESNE KOŽE" i dan danas se pamti

Frajnd Bela Rahel je rođena u Zemunu 27.avgusta 1911. egodine. Rado je odlazila u pozorište, najpre samo kao gledalac, uz pomoć rođaka koji je bio pozorišni rekviziter. 1930. godine počela da statira u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a već 1931. postaje njen član, a 1940. se seli u Beograd. Tu je angažovana zajedno sa suprugom Aleksandrom Stojkovićem. Po udaji, promenila je ime u Marija Stojković, a posle suprugove smrti, uzela je umetničko ime Rahela Ferari.

Tokom Drugog svetskog rata, zbog svog jevrejskog porekla, krila se od Gestapoa, stalno menjajući mesto boravka po malim mestima oko Beograda. Jedne noći se spasila od Nemaca tako što ju je u kuću došla drugarica i saopštila da je dobila poziv iz pozorišta u Pančevu, zbog čega su obe radosno istrčale iz kuće ostavljajući Nemce u čudu. Iako se izvukla iz te situacije, parališući strah ju je obuzeo dok je bežala, tako da je preko noći osedela.

Nakon rata je prvo radila u Novom Sadu, do pokretanja Jugoslovesnkog dramskog pozorišta. Pozorišnu karijeru je ipak završila u Ateljeu 212. Od ranijih filmskih uloga, glumila je u kultnom ostvarenju koje je osvojilo Zlatnu palmu u Kanu, Skupljači Perja, međutim tek nekih desetak godina kasnije, u poznim godinama dolazi do izražaja igrajući male, ali upečatljive uloge senilnih, ali mudrih i lukavih baka, čije će se legendarne rečenice dugo pamtiti i prepričavati. To su serija "Grlom u jagode”, filmovi "Nacionalna klasa”, “Davitelj protiv davitelja”, "Tesna koža”, "Tango argentino”, TV drama “Čaj u pet".

Od sjajnih replika po kojim ćemo je pamtiti zauvek izdvaje se njen monolog iz filma "Tesna koža":

"Celog života sam štedela, ceo vek štedela. Štedela paru na paru, jela koske i kačamak, pušila najgoru krdžu i šta sam uštedela? Ništa!"

(Espreso)