ŠOTRA PO KAZNI: Urednik me poslao da gledam novi srpski film. Kako mi je bilo? Ne pitajte! (VIDEO) (FOTO)

Dok je išla uvodna tema ispisivala su se imena sve samih doajena domaće kinematografije, od Ace Berčeka preko Peđe Ejdusa, do Bogdana Diklića. Iz poštovanja prema njima moram pogledati bar početak pa onda zaključiti, pomislih. Već u prvim kadrovima zaključujem da lik Laze Kostića igra Vojin Ćetković. Nisam baš toliki folirant da ga mešam s onim pevačem, ali gledao sam ga jedino u ulozi Branda Gagića u Porodičnom blagu srećnih ljudi. Al hajde da mu dam šansu, sličnost sa slavnim pesnikom je zaista postignuta, onako vizuelno. Pa kao, što da mu ne dam šansu da mi pokaže da ume da glumi. E bogami, pokaza mi čovek do kraja filma. Da, već je jasno, gledao sam film do kraja. Evo i zašto..

Iako su delovi života Laze Kostića, koji bi meni bili najinteresantniji (poput njegovog boravka u zatvoru), nekako zbrzani da bi se prešlo na ono glavno, najveću srpsku ljubavnu priču, film me je polako uvlačio u sebe. Prvenstveno zbog glume Ćetkovića, koji me je oduševio načinom na koji je preneo lik zanesenjaka i plejboja, buntovnika, osobenjaka, neshvaćenog čoveka koji je hodao kilometrima ispred ostatka svojih savremenika. Sačekaću da vidim kako je prenesena kultna nemoguća ljubav Laze i Lenke, jer šta ću romantična sam duša.