„BILO JEDNOM U SRBIJI”: BAJKA U TRI ČINA O JEDNOM GRADU, LJUBAVI I PROGRESU

Posle uspešno održanih premijera širom Srbije film „Bilo jednom u Srbiji” imaće svečanu premijeru 12. marta u Banja Luci od 21 čas u Cineplexx Palas-u, gde će se pokloniti glavni glumci i autori. Ova bajkovita melodrama sa elementima komedije u režiji Petra Ristovskog i uz plejadu naših poznatih glumaca: Viktora Savića, Teodore Ristovski, Nemanje Oliverića, Radovana Vujovića, Slobode Mićalović, Mikija Manojlovića… je film o zlatnom dobu Leskovca 20-tih godina prošlog veka kada je tekstilna industrija doživljavala procvat, a grad saznavao o velikom i boljem svetu u bioskopu kafane Pariz. Film autora i producenta Zvonimira Šimuneca i izvršnog producenta Miroslava Mogorovića, sniman je dve godine na autentičnim lokacijama juga Srbije, nastao je u produkciji Le Filma iz Leskovca i koprodukciji Media House, DME Video, Soul Food Films. Leskovačka drama u tri čina spaja bajku sa istorijom. Autori su na film preneli specifičan duh i humor koji je i danas pogonsko gorivo za vanvremensku fabriku smeha, a sećanje na čuvene leskovačke porodice čije je preduzetništvo pre jednog veka bilo inovativno je inspiracija za našu priču. Bilo jednom, neka bude opet!

Poratna je 1922. godina. Posle potucanja po belom svetu dva prijatelja Dine i Cone se vraćaju u rodni kraj, varošicu na jugu Srbije. Dolazeći u oronuli Leskovac u njemu zatiču - Dine svoj ruinirani bioskop, a Cone spostvenu sahranu! Posle rata Dine (Nemanja Oliverić) se nekim čudom zatekao u Parizu gde je naučio o lepotama života u velikoj metropoli, upoznao lepe Parižanke i otkrio novi medij – film. Cone (Viktor Savić) je posle ranjavanja i amnezije završio u Mančesteru, tadašnjoj prestonici industrijskog razvoja, gde je načio kako se samo kroz crni fabrički dim i težak rad stiže do uspeha. Opijeni pobedom u ratu i nepovratno inficirani „duhom slobode i napretka” koji su osetili u „velikom svetu”, dva mladića vraćaju se u svoju varošicu, Cone sa željom da povrati ugled, ali i svoju staru ljubav, a Dine da ljubav pronađe.

Kakav bi to bio film kad ne bi imao ljubavnu priču, u ovoj našoj je čak dve! Prvi svetski rat je odvojio Coneta od verenice Zorke (Teodora Ristovski). Kako su ratne strahote i amnezija učinile da varoš Coneta proglasim mrtvim, tako je posle pet godina čekanja, Zorka nevoljno dala pristanak da je otac uda za ratnog liferanta Aćiam Prokića (Radovan Vujović). Tu počinje borba dva istrajna suparnika, a svaki od njih ima svoje argumente.

Dine po povratku u Leskovac rešava da obnovi svoj oronuli bioskop, ali i da u svom malom gradu pokrene filmsku industriju i da celom svetu prikaže lepote (lepotice) Juga Srbije. Pored svih silnih lepotica koje su prodefilovale ispred Dinetove kamere, njegovo oštro oko se zaustavilo na Ružici, lokalnoj usedelici koju je mala sredina prozvala urokljivom. Ružica (Sloboda Boba Mićalović) živi sa majkom i ima tužnu sudbinu da se svakom njenom muškarcu dogodi nesreća, zato momci i beže od nje „kao đavo od krsta”. Dine pomalo hazarderske prirode odlučuje da rizikuje i ašikuje sa Ružicom. On u Ružici, povučenoj devojci koja se družila sa ovcama, budi senzualnost i ona postaje mlada dama izuzetnog stila.

Odolevajuči svim iskušenjima dva prijatelja počinju da žive svoje snove, Cone kao industrijalac koji osniva fabriku tekstila, a Dine kao sineasta. Uz diskretnu i mudru pomoć bogatog gazda Mite (Miodrag Miki Manojlović) dva prijatelja korak po korak učmali gradić pretvaraju u modernu evropsku varošicu.

U filmu su brilijantne uloge ostvarili i: Zoran Cvijanović, Mira Banjac, Dragan Petrović Pele, Boža Marjanović, Andrija Stoilković...kao i Ivan Bekjarev kome je ovo poslednja uloga. Na scenariju su radili: Đorđe Milosavljević, Vladimir Andrić, Zvonimir Šimunec, saradnici na scenariju su Petar Ristovski i Majda Šimunec, scenografkinja je Ana Milošević, kostimografkinja Dragica Laušević, a direktor fotografije je Dalibor Tonković.

(Espreso)