EVROPA POČINJE UPOZNAVANJE VANZEMALJSKIH SVETOVA: Nova misija otkriva sve o mestima nezamislivo udaljenim od Zemlje

Evropa će ove nedelje lansirati svemirski teleskop za proučavanje dalekih svetova.

Nazvana Keops, ovo je drugačija misija u odnosu na prethodne jer neće pokušavati da nađe nove planete. Umesto toga, slediće otkrića drugih, kako bi videla može li otkriti nove uvide o već otkrivenim svetovima - poput toga da li su te udaljene planete kamenite ili bogate gasom.

Teleskop će se kretati u orbiti pomoću ruske rakete Sojuz iz Francuske Gvajane. Misija je bila planirana za ranojutarnje pojetanje za utorak, ali tehnički propust zaustavio je lansiranje.

Misija Keops (Cheops) (skraćeno za karakterizaciju ExOPlanet satelita) je zajednički napor 11 država članica Evropske svemirske agencije (Esa), a Švajcarska je na čelu.

Univerzitet u Bernu zajedno sa Univerzitetom u Ženevi obezbedio je moćan fotometar za teleskop. Instrument će meriti sitne promene svetlosti kada planeta prođe ispred svoje zvezde domaćina. Ovaj događaj, nazvan tranzitom, otkriva nam tačan prečnik te planete, jer su promene svetlosti proporcionalne površini planete.

Kada se te informacije kombinuju sa podacima o masi planete - dobijenim drugim sredstvima - naučnici će moći da zaključe gustinu.

- Iz toga možemo reći nešto o sastavu i unutrašnjoj strukturi planete - izjavila je naučnica za projekat Esa dr kejt Ajzak.

- A merenjem ovoga za mnogo različitih planeta u orbiti oko različitih vrsta zvezda, onih koje su blizu i daleko - možemo takođe reći nešto o formiranju i evoluciji planeta - rekla je ona za BBC News.

Otprilike 4.500 planeta otkriveno je od kraja devedesetih korišćenjem raznih tehnika. Ali sada postoji uvreženo mišljenje da nauka mora da uradi više od same detekcije i brojanja planeta. Planete moramo profilisati na sofisticiraniji način. Da li imaju atmosferu i koliko su guste? Da li poseduju okeane na svojoj površini? Imaju li prstenje i mesece?

Keops bi trebalo da bude u mogućnosti da se pozabavi takvim pitanjima samo ako traži ove sitne promene u svetlu tokom tranzita. Misiji je dat spisak od 400 do 500 ciljeva koje treba razmotriti u narednih 3,5 godina.

Većina ovih planeta biće u opsegu veličine između Zemlje i Neptuna, koji se ponekad nazivaju i "super Zemljama". Od svih dosadašnjih istraživanja egzoplaneta, čini se da ova grupacija dominira u statistici.

Koncentrisaće se na blistave zvezde, ali čak i tako - njena zapažanja će i dalje biti izazovna. Kada planeta veličine Jupitera prođe ispred zvezde slične suncu, promena u svetlosti koju posmatra Keops će iznositi samo 1% ukupnog signala. Ako planeta veličine Zemlje uradi istu stvar, promena će opet biti sto puta manja, 0,01%.

- Poteškoća je bila u izgradnji optičkog sistema koji je sposoban za merenje ovih minornih promena svetlosti - objasnio je prof Vili Benc, glavni istraživač Cheops konzorcijuma.

- Da vam dam primer, kada smo želeli da testiramo ovo u laboratoriji, nismo pronašli nijedan izvor svetlosti na svetu koji je stabilan za ovu preciznost da nam omogući testiranje teleskopa - pa smo ga morali da napravimo.

Amerikanci trenutno imaju svemirski teleskop nazvan Transiting Exoplanet Survey Satellite (Tess), koji je naslednik uspešnog Kepler teleskopa. Oba su pronalazači planeta i već su doprineli kandidatima koje će potražiti Cheops opservatorija.

Nasa poduhvati su pružili uži izbor planeta kanididata za posmetranje za evropski teleskop. Njegove studije će sada precizirati ciljeve još detaljnije kako bi pronašli najperspektivnije planete za sledeću generaciju istraživača planeta. Ove misije će imati sposobnost da analiziraju hemiju atmosfere egzoplaneta, tražeći gasove koji mogu nagoveštavati prisustvo života.

Najviše željno se očekuje svemirski teleskop Džejms Veb (JVST) koji treba da bude predstavljen 2021. godine.

- U astronomiji je vrlo klasično da koristite mali teleskop 'da biste identifikovali', a zatim veći teleskop 'da biste razumeli' - i to je upravo takav postupak koji planiramo da uradimo - rekao je dobitnik Nobelove nagrade za fiziku za 2019. Didier Kueloz.

Prof Kueloz, koji je sa kolegom otkrio prvu planetu oko zvezde u obliku Sunca, je predsednik naučnog tima Cheops. Teleskop sa blendom 30 cm je sekundarni putnik na lansiranju Sojuza. U svoju orbitu visoku 700 km iznad Zemlje neće se izbaciti sve dok ne izbaci primarni teret - italijanski radarski satelit.

Cheopsovo odvajanje očekuje se 145 minuta nakon leta. Jedan od prvih zadataka kontrolera, koji će se nalaziti u Španiji, biće otvaranje zaštitnih vrata nad optikom. Naučne operacije vodiće se na Univerzitetu u Ženevi.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/BBC)