VELIKA STVAR ZA ČOVEČANSTVO: Gugl je napravio najbolje kompjutere IKADA, evo šta sve MOGU!

Ako je verovati procurelom "Guglovom" istraživačkom radu, novi revolucionarni oblik računara upravo je izvršio proračun koji je prethodno bilo nemoguće obaviti čak i na najmoćnijim modernim super-kompjuterima.

Istraživači koji rade na jednom od kvantnih računara tehnološkog giganta postigli su ono što je poznato kao kvantna superiornost, i na taj način najavili novu eru neshvatljivo moćnih mašina.

U njihovim eksperimentima, kalikulaciju, za koju bi današnjim super-kompjuterima bilo potrebno oko 10.000 godina, "Guglov" kvantni kompjuter je sproveo za svega 200 sekundi.

- Prema našem saznanju, ovaj eksperiment označava prvu kalkulaciju koja se može obaviti samo na kvantnom procesoru - piše u procurelom istraživanju kompanije "Gugl".

Kalkulacija je uključivala proveravanje da li su velike serije brojeva zaista nasumične - matematički problem, poznat kao problem slučajnog uzorkovanja. Možda ovaj problem trenutno nema mnogo neposrednih praktičnih upotreba osim pronalaženja slučajnih brojeva, ali posledice bi mogle da budu neverovatno velike.

- Prema našem saznanju, ovaj eksperiment označava prvu kalkulaciju koja se može obaviti samo na kvantnom procesoru - piše u procurelom istraživanju kompanije "Gugl".

Kalkulacija je uključivala proveravanje da li su velike serije brojeva zaista nasumične - matematički problem, poznat kao problem slučajnog uzorkovanja. Možda ovaj problem trenutno nema mnogo neposrednih praktičnih upotreba osim pronalaženja slučajnih brojeva, ali posledice bi mogle da budu neverovatno velike.

Za šta će biti sposobni kvantni kompjuteri?

Izuzetan potencijal kvantnih računara znači da bismo mogli da ih koristimo za transformaciju svega, od sajberbezbednosti i komunikacija, do zdravstvene zaštite i prognoziranja vremena.

Fizičar Dejvid Dojč, jedan od pionira razvoja kvantnih računara, jednom je tvrdio da oni mogu da reše probleme za koje bi današnjim računarima bilo potrebno više milijardi godina.

"Guglov" istraživački rad možda je samo dokaz koncepta, ali pretpostavlja hipotezu da bi kvantni procesorski čip mogao jednog dana da se koristi za simulaciju naučnih eksperimenata koji bi bili skupi ili nepraktični za obavljanje u stvarnom životu.

Drugi slučaj upotrebe mogao bi da bude u urbanističkom planiranju, gde ogromne količine promenljivih poput vremenskih prilika i broja stanovnika mogu da utiču na gradsku infrastrukturu. Simulacijom svih varijabli, urbanisti bi mogli da pronađu načine za otklanjanje gužvi u saobraćaju i zagađenja - ili ih bar bolje razumeju.

Ali ako bi kvantni kompjuteri mogli da simuliraju čitave gradove, zašto onda ne i čitav univerzum?

Ovo je pitanje postavio profesor MIT Set Lojd, koji je sugerisao da je svet u kojem postojimo u stvari džinovski kvantni računar.

Bilo da on jeste ili nije u pravu, veruje se da bi sposobnost izvođenja složenih simulacija na kraju mogla da dovede do toga da nam kvantni kompjuteri konačno daju odgovore na neka od najvažnijih pitanja nauke.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)