TRI GODINE NISAM MOGLA DA SE RUKUJEM NI SA KIM! Ovaj ONLAJN POSAO ostavlja užasne TRAUME na sve koji ga rade!

Roz Bauden, bivša radnica "Maj spejsa" zadužena za nadziranje sadržaja, za BBC je ispričala užase koje je doživela dok se time bavila.

- Tri se godine nisam ni s kim rukovala. Videla sam šta ljudi rade i koliko su odvratni. Nisam htela nikoga da dotaknem. Čovečanstvo mi se gadilo - priča ona.

Posao koji je radila uključivao je gledanje najgoreg sadržaja koji kruži internetom kako drugi ne bi morali da ga gledaju.

U dobu društvenih mreža poput Fejsbuka, Jutjuba, Instagrama i Tvitera taj je posao još važniji.

Fejsbuk danas širom sveta zapošljava 7.500 ljudi koji 24 sata na dan kontrolišu sadržaj, što znači da svoje celo radno vreme provode gledajući sadržaj koji uključuju seksualno zlostavljanje dece, bestijalnost, obezglavljivanja, mučenja, silovanja i ubijanje.

Jedna od tih osoba, Selena Skola, sada tvrdi da je Fejsbuk i Pro Anlimited, firma specijalizovana za kontrolu sadržaja koju je Fejsbuk angažovao za brisanje takvih objava s društvene mreže, nisu zaštitili od negativnih posledica posla.

Skola tvrdi da sada pati od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Slučaj će svakako ponovno u prvi plan gurnuti pitanje trebaju li ljudi raditi taj posao, upravo zbog potencijalne štete koju gledanje uznemirujućeg sadržaja može prouzrokovati.

Profesorka sa Univerziteta u Kaliforniji Sara Roberts koja već osam godina proučava kontrolisanje sadržaja na društvenim mrežama kaže da bi Fejsbuk i ostali mogli nehotice naštetiti većem broju ljudi.

- Nema javno dostupnih studija koje su se bavile dugoročnim posledicama tog posla - rekla je Roberts za BBC.

- Taj posao radi puno ljudi, sve više i više. Treba da budemo zabrinuti. Ne postoji sistem koji bi pomogao tim ljudima nakon što napuste svoje radno mesto. Od njih se očekuje da se jednostavno priključe društvu kao da im se ništa nije dogodilo.

Bauden je za Maj spejs sadržaj kontrolisala tri godine, od 2005. do 2008. godine. Većinom je radila noćne smene, one "grobarske". Tada nije bilo nikakvih pravila.

- Mi smo ih morali smisliti. Gledati pornografiju i pitati se je li bikini s bretelama golotinja? Koliko seksa je previše seksa za Maj spejs? Pravila smo smišljali u hodu. Trebamo li dopustiti da neko nekome u videu odrubi glavu? Ne, ali što ako je reč o animiranom filmu? Je li to OK ako to urade Tom i Džeri? - rekla je i dodala da tada nisu imali pristup nikakvoj emotivnoj podršci.

- Znala sam im govoriti: "OK je izaći iz prostorije, OK je plakati. Samo nemojte povratiti na pod". Što se tiče saveta za gledanje sadržaja, rekla sam im da sebi zamute vid te da tako neće stvarno videti.

Fejsbuk je prošle godine svoje kontrolore sadržaja opisao kao "neopevane junake koji Fejsbuk čine sigurnim". Međutim, iz društvene su mreže rekli da taj posao "nije za svakoga" te da te pozicije popunjavaju s ljudima "koji će moći da se nose s izazovima s kojima će se neminovno susresti".

Premda kažu da ih je briga za sadržaj, Fejsbuk taj posao često poverava spoljnim firmama. Roberts smatra da se tako delimično udaljavaju od odgovornosti.

- Oni tako štede, a i stavljaju distancu između sebe i slučajeva poput Skolinog - kaže Roberts.

Fejsbuk svaku osobu koja bi trebalo da dođe na mesto kontrolora sadržaja testira i podvrgne 80-satnom probnom radu s instruktorom. Osim toga, kontrolori sadržaja imaju pristup kliničkim psiholozima.

Piter Fridman iz firme za kontrolu sadržaja LiveWorld kaže da zaposleni takvih firmi retko kada koriste usluge psihologa. Roberts nije iznenađena.

- Preduslov za posao je da osoba može da se nosi s takvim sadržajem i one ne žele da njihov šef zna da se oni s takvim sadržajem ne mogu da se nose. Radnici se boje da će biti stigmatizovani ako potraže psihološku pomoć - pojašnjava.

Fridman savetuje kako kontrolorima sadržaja olakšati obavljanje ovog stresnog posla.

- Radna atmosfera mora biti opuštena. Radnici moraju znati da su im ljudi iz uprave stalno na raspolaganju. Takođr, oni koji gledaju najružniji sadržaj moraju raditi kraće smene - od 30 minuta do najviše tri i po sata. Na poslu se najbolje snađu oni koji nisu konzervativni i oni koji su dobro upoznati s prirodom društvenih mreža jer znaju što otprilike mogu očekivati. Moraju biti emotivno zreli. Studenti će taj posao raditi puno lošije od starijih osoba. Naravno, kao i na svakom poslu, neiskusni i novi neće početi s najtežim zadacima kao što su zlostavljanje dece - pojasnio je.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)